Juri ga vojska ubica, mafija i Erdogan: Bivša NBA zvezda otkrila detalje života u potpunoj tajnosti, živi kao zarobljenik i izgubio je milione

Enes Kanter Fridom (33), rođen u Švajcarskoj, a odrastao u Turskoj, igrao je 11 godina u NBA ligi za klubove poput Juta Džez i Boston Seltiksa, gde je zaradio milione i postao prepoznatljivo lice lige.

Međutim, 2013. godine počeo je javno da kritikuje turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, nazivajući ga „diktatorom“. Zbog toga mu je 2017. ukinuto tursko državljanstvo, a turske vlasti raspisale su za njim međunarodnu poternicu i nagradu od 500.000 dolara za njegovo hapšenje. Kasnije je postao američki državljanin i uzeo prezime Fridom („Sloboda“) kako bi, kako kaže, „ljudi znali za šta se zalaže“.

„Živim kao zarobljenik u Njujorku“

„FBI mi je dao spisak od 29 zemalja u koje smem da putujem. Sve ostale su preopasne. Ne izlazim iz stana a da ne obavestim prijatelja ili FBI“, rekao je Kanter Fridom, a preneo je "gol.hr".

„Kad izađem, nosim kapuljaču, sunčane naočare i masku. Hranu naručujem preko aplikacija – pod lažnim imenom. Bojim se da me neko ne otruje.“

Čak ni njegovo zvono na vratima ne nosi pravo ime, a portiru je zabranjeno da govori ko živi u zgradi. Uostalom, pokušali su i da ga kidnapuju zbog svega što je pričao.

„Protiv mene postoji 12 poternica. Mafija bi mogla da me pronađe“

„Protiv mene je izdato 12 naloga za hapšenje, a nagrada koju je Erdoganova vlada ponudila mogla bi da privuče mafiju ili plaćene ubice“, otkriva bivši košarkaš.

Redovno komunicira s FBI-jem, a posebno je oprezan u gradovima gde postoji jaka turska dijaspora, poput Los Anđelesa i Vašingtona.

Porodicu nije video više od 11 godina

„S roditeljima nemam nikakav kontakt – ne mogu ih pozvati niti poslati poruku. Sve bi bilo nadzirano. Poslednji put sam ih video pre 11 godina.“

Njegov otac je otpušten i zatvoren, a porodica je trpela pretnje, ispitivanja i selidbe zbog pritiska režima. Sa bratom, koji igra košarku u Južnoj Koreji, još ima kontakt i preko njega im šalje novac.

Aktivizam i knjiga „U ime slobode“

Svoju priču ispričao je u knjizi „In the Name of Freedom“, a nastavlja da deluje kao aktivista za ljudska prava, posebno glasno u vezi s kršenjima prava u Kini.

„Kad sam prozvao Erdogana, NBA me podržao. Kad sam kritikovao kineski režim zbog Ujgura – odjednom su me svi napustili. Igrao sam s patikama na kojima je pisalo ‘Free Tibet’ i to me praktično koštalo karijere.“

Kritikovao je i Najk, tvrdeći da koristi prinudni rad u kineskim logorima. Nakon toga mu se čak i njegov prijatelj Kolin Kepernik prestao javljati jer ima ugovor s Najkom.

„Ne žalim ni za čim“

„Zbog svojih stavova izgubio sam karijeru i zaradu, ali ne žalim. Zahvaljujući pritisku, SAD su donele zakon protiv prinudnog rada u Kini. Fabrike se sele iz Sinđanga. To je pobeda.“

Uprkos svemu, kaže da voli Tursku, njen narod i zemlju, ali mu je oduzeto državljanstvo i proglašen je „državnim neprijateljem“.

Danas organizuje košarkaške kampove širom sveta u kojima okuplja muslimansku, hrišćansku i jevrejsku decu sa ciljem:

„Stvoriti generaciju kojoj nisu bitni rasa, vera ni poreklo. Koju ne možeš kupiti novcem ni moći.“

„Želim da vidim svoju porodicu. Da sednemo zajedno za sto. Da pojedem mamin maklubu, tradicionalno jelo od pirinča, mesa i povrća. To mi najviše nedostaje.“

BONUS VIDEO Nova.rs u muzeju Intera i Milana