Bivši selektor košarkaške reprezentacije Srbije, Dušan Duda Ivković, u velikom intervjuu za portal Sport.ru pričao je o svojim počecima, aktuelnom trenutku košarke i izazovima sa kojima se suočavao tokom plodne karijere.

Ivković, kojeg smatraju za jednog od najboljih evropskih i svetskih trenera, u reklo bi se, filozofskom maniru, kako sugeriše i naslov intervjua („Filozofski intervju Dušana Ivkovića), otvorio je mnoga interesantna polja nudeći pri tom na uvid dragocena iskustva iz svoje duge košarkaške prošlosti.

Između ostalog, popularni Duda se osvrnuo i na svoje početke, a rekao je kako je i zašto odabrao baš košarku od svih sportova.

„Brat i ja smo dugo bili zainteresovani. Imao sam tada možda 13, 14 godina. Otac, koji je bio doktor prava, često nas je posmatrao sakriven iza jednog visokog drveta, i stalno je govorio majci: ‘Ne razumem šta to rade sa loptom, skaču kao majmuni’. On je imao drugačiju zamisao, da mu sinovi budu borci, pravi gladijatori. Bilo je normalno da se tada muškarci bave fudbalom ili boksom ili rvanjem. Košarka tada nije bila smatrana za super-atletsku disciplinu. Rekli su nam da je to igra za devojčice i gejeve. Isto su mi govorili i prijatelji koji su se bavili boksom ili fudbalom. I pogledajte sada u šta se pretvorila košarka, današnji igrači su primer fizičke i psihološke snage“, izjavio je Ivaković.

Poznato je da je Ivković, gde god da je radio, insistirao na kulturnoj edukaciji igrača. Bilo da je u pitanju Srbija, Rusija, uvek je tražio isto.

„Meni je jako stalo da igrači upoznaju kulturu i istoriju zemlje u kojoj igraju. Odlično je što primaju platu na vreme, ali kada sam postao trener CSKA želeo sam da im pokažem Rusiju. Zato smo putovali u Sankt Peterburg, išli smo u muzej Ermitaž, postili smo brojna istorijska mesta u Moskvi. Osećam da se nekim igračima to nije posebno dopadalo, ali gde god sam bio, trudio sam se da obilazim muzeje, da upoznam kulturu te zemlje. Meni je to bilo normalno u svetu u kom sam ja odrastao. Danas je situacija takva da igrači nemaju vremena za učenje, a nekada se košarka nazivala akademskim sportom. Bilo je normalno da se njom bave ljudi visokog obrazovanja. sada je sve drugačije, promenilo se, počinju da igraju košarku jako mladi, sezone su preduge, mnogo je utakmica“, dodao je Ivković.

On priznaje da njegov plan nije bio da se posveti toliko trenerskom pozivu.

„Nikada to nisam planirao. Moj brat, koji je bio šest godina stariji od mene, imao je briljantan košarkaški um, uvek je imao nove ideje, svoju posebnu viziju. Bio je genije.“

„Moj prvi trener, legendarni Bora Cenić, sugerisao mi je da radim sa mladima i da gradim identitet igrača u ranom dobu. Pokuao sam to da primenim kasnije, kada sam vodio CSKA. Sećam se Šveda, Kurbanova i Vjalčeva još kad su bili klinci.“

„Bio sam osrednji igrač, nikad nisam bio zvezda, ali postepeno sam ušao u tajnu trenerskog posla. Prvo sam radio sa mladim timovima, potom sam vodio Partizan, sa tada najboljim igračima te epohe, (Kićanovićem i Dalipagićem). Ja sam srećan čovek, imao sam priliku da radim sa najvećim kočarkaašima različitih generacija, i posle sam vodio nacionalni tim Jugoslavije. Tako sam prešao sve nivoe kao trener“, izjavio je trofejni stručnjak.

Njegovu karijeru oplemenio je i rad u Grčkoj i Ivković je mišljenja da je zajedno sa Željkom Obradovićem uradio mnogo da se popravi imidž i kvalitet grčke košarke.

„U Grčku sam došao 1980. da budem trener Arisa i to zato što su lekari mom sinu preporučili da zbog disajnih problema, promeni klimu. Tada sam bio u prvom kontaktu sa ljudima u toj zemlji. Drugi dolazak usledio je devedesetih godina, po raspadu Jugoslavije, kada sam došao da budem trener PAOK-a.“

„Sve se promenilo kada smo Željko Obradović i ja uspeli da promenimo tok u grčkoj košarci. Trenirali smo mnogi igrača reprezentacije Grčke, koji su zablistali. Zahvaljujući tome, razvio sam veoma dobre odnose sa mnogim ljudima. Stalno sam imao ponude iz Italije i Španije, ali sam odlučio da ostanem u istočnim delovima Balkana. Radio sam tu 16 godina, odatle sam otišao u Rusiju da radim u CSKA i Dinamu“, dodao je Ivković.

Kada je reč o aktuelnoj situaciji i nesuglasicama između FIBA i Evrolige, Ivković kaže da sae pre ili kasnije mora pronaći kompromis.

„Blizak sam i sa ljudima, predstavnicima FIBA i onim iz Evrolige. Verujem da obe strane moraju da učine sve što je moguće dareše taj konflikt u skorijoj budućnosti. Razlog je prost – košarka. Po meni, trebalo bi da formiraju zajedničku komisiju koja bi razmotrila poziciju obe strane. Trebalo bi tu uljučiti ljude koji razumeju obe strane i šta su njihove prednosti, jer obe strane nude nešto. Sada ni FIBA ni Evroliga ne žele kompromis, ali ja verujem da je moguć“, jasan je bivši selektor našeg nacionalnog tima.

O stanju u evropskoj košarci imao je takođe interesantno mišljenje.

„Ne bih rekao da je evropska košarka u krizi, ali očigledno je da je NBA toliko jaka da je nemoguće takmičiti se sa njom, jer tamo idu svi najbolji igrači sveta. Plate su dosegle cifre veće od sto miliona dolara. Za to sam da naši igrači idu tamo, svaki trener, svaki klub trebalo bi da budu ponosni kada odgoje igrača koji igra u NBA. Trenirao sam mnoge generacije igrača i mnogi su otišli tamo – od Divca i Petrovića do Bogdanovića i Teodosića. Veoma sam srećan zbog njih. Ali šta je tu važno? Kada je igrač spreman, neka ide u NBA. Problem je što sada vrlo mladi odlaze, draftuju ih u omladinskim timovima i na univerzitetima“, zaključio je Ivković.