0
Legendarni košarkaš i višestruki osvajač medalja Dejan Koturović veoma je aktivan u komentarisanju društvenih i političkih situacija u Srbiji.
Oglašavao se povodom protesta, ali i drugih stvari, a često kači klipove poput onog u Meksiku sa uvredama na račun predsednika Srbije.
Sada mu je tema bio „Beogradski maraton“ i činjenica da Dejan Nikolić koji je ujedno bio i osnivač ove manifestacije nije i direktor iste.
PROČITAJTE JOŠ
Pismo bivšeg košarkaša između ostalih i Partizana prenosimo u celosti.
„Prošle nedelje sam pisao o Beogradskom maratonu jer me je isprovocirala zabeležena fotka jednog nebitnog ćacija usred ćacilenda, pred studentski protest. Ćaci je, dal slučajno ili namerno, tog dana navukao na sebe štampanu promo majicu Beogradskog maratona od prošle 2024. godine. U meni se odmah probudio revolt da kažem ponešto koliko znam na tu temu. Pa zar takav lik da promoviše odnosno blati, pa makar i slučajno, jednu takvu ikonu od sportsko rekreativne institucije koja je inače baš podržavala studentske proteste 1996./’97. kojima je i posvetila veliku javnu podršku kroz najave ove svoje manifestacije te iste sezone kad je trebalo a i u proleće tokom održavanja ove manifestacije.
Kakav paradoks. A nije ni čudo, jer Beogradski maraton nam je, tj. njegovom osnivaču, otet! Da nije, ovogodišnji maraton bi bio poseban i opet revolucionarnog karaktera sa akcentom na podršku studentima. Pa onda pogodite i sami s čije strane su otimači ovog sportsko kulturnog blaga.
S obzirom da mnogi nisu upućeni šta se dešava s Beogradskim maratonom poslednjih par godina, niti znaju pouzdano dešavanja u vezi ove teme iza zvaničnih kulisa, ja sam malo istraživao jer dalo se osetiti povodom mog prethodnog fb posta o maratonu, da ima zainteresovanih koji bi rado da saznaju detalje na tu temu, pa zašto ne i studenti.
Zato, evo nastavka, a dosta informacija sam, u medjuvremenu dobio od raznih prijatelja, atletičara i novinara pa i samog Dejana Nikolića, osnivača i 35 godina pouzdanog uspešnog direktora Beogradskog maratona koji se nije „nafatirao“ iako je bilo i milionskih prilika, jer je uzoran i pošten čovek pre svega.
Retko ko se danas pita kako je Beogradski maraton nastao u najtežim vremenima za bivšu SFRJ, pa preživeo SRJ, pa SCG i sada u svojoj Srbiji na proleće treba da doživi i svoje 38. izdanje. Nekada je malo ljudi verovalo u trčanje u Jugoslaviji i Srbiji pre četiri decenije. Mnogi su pričali da je organizovanje jednog maratona „Sizifov posao“. A onda je vremenom, volšebno postao poznat, popularan, tražen i potreban kao takav da postoji i u našoj zemlji.
Nije to baš bila u startu automatski zagarantovana velika sudbina Beogradskog maratona već je, u početku pogotovo, neko trebalo da se naloži i založi, probudi viziju, veruje u dobrobit ove ideje, podmetne svoja ledja i radi sve što je potrebno da se taj projekat ostvaruje i uvećava sve više iz godine u godinu. A nije to moglo da krene ni bez novca, počev od prvog Beogradskog maratona 1988. I naravno, osnivač je morao da pribavlja novac kako zna i ume i za manifestacije i za trkače pa je radio i kao menadžer i organizator i direktor i to veoma vredno i uspešno.
Ne bi to sve mogao raditi tek tako neko, kao od pre 3 godine do danas kad je ovaj maraton preotet od strane političkih tajkuna, već čovek koji je najbolji poznavalac atletike, a to je bio upravo naš junak priče i nekadašnji atletski reprezentativac, trkač na 100 i 400metara, a kasnije i atletski selektor naše zemlje Dejan Nikolić. Inače u atletici kao selektor moraš dobro poznavati svih čak 48 atletskih disciplina a takvih stručnjaka nema mnogo.
Prvih godina ovog maratona se nije naplaćivala ni startnina, odnosno učesnički broj. To je bio doprinos menadžmenta Berogradskog maratona razvoju trčanja u Srbiji. Danas se to naplaćuje po nekih 50€ na 12 hiljada učesnika. A nekada je na maratonu bilo zastupljeno čak i po 30 hiljada trkača. Beogradski maraton je po svojoj veličanstvenosti u medijima dobijao i epitete poput “Treća beogradska reka”, “Najlepša beogradska razglednica”, “Simbol i lična karta Beograda”, “Najveći brend Beograda” i mnoge slične. Davno je postao i jedini sportski dogadjaj od posebnog značaja za grad Beograd, a mnogi su ga stavljali u rang Beogradskog sajma knjiga, FESTa i “Večitog derbija”.
Preživeo je Beogradski maraton kao i mi gradjani i rat u okruženju i drugu najveću inflaciju u istoriji planete, i medjunarodne sankcije pa i bombardovanje, ali nije stajao sa radom i svojom medjunarodnom manifestacijom. I godinama je od 1992. bio, ne samo sportski, jedini dogadjaj koji je održao medjunarodni status, na koji su dolazili trkači iz celog sveta, pa čak i čelnici najvećih maratona na svetu, poput Freda Liboua ( Fred Lebow ), inače višedecenijskog direktora i osnivača Njujorškog maratona i osnivača savremenog trkačkog pokreta u svetu. Beogradski maraton je jedini u svetu, po posebnom regulatornom odobrenju, dodeljivao Trofej “Fred Lebow” svojim pobednicima, a da to nije radio čak ni Njujorški trkački klub koji je organizator Njujorškog maratona i verovatno najveći sportski kolektiv na svetu sa 690 hiljada članova.
Beogradski maraton je održan i 1999. tokom bombardovanja, kao jedini takav u svetu.
A zahvaljujući Beogradskom maratonu nastali su i drugi trkački dogadjaji poput:
– jedinstvenog Dečjeg maratona u Beogradskom zoo vrtu,
– jedinstvene Beogradske trke kroz istoriju na Beogradskoj tvrdjavi Kalemegdan,
– potom Ženske trke,
– pa Beogradskog polumaratona,
– BEGRUN WAY Run trke na beogradskom aerodromu,
– a formirana je i Trijatlonska unija, odnosno asocijacija u okviru Beogradskog maratona.
Beogradski maraton je nesebično pomagao i mnogim drugim organizatorima u Srbiji i okruženju da uspostave i razvijaju svoje trke.
Pomagao je i da se razviju i stasaju u trkačke zvezde i postanu rekorderi Jugoslavije i Srbije, učesnici Olimpijskih igara, Svetskih i Evropskih prvenstava Olivera Jevtić, Suzana Ćirić, Ana Subotić, Borislav Dević, Janko Benša, Goran Raičević, Darko Živanović, Nemanja Cerovac, Mirko Petrović, Dragan Isailović, Andjelko Rističević… Takvih trkača, nažalost sada više nemamo.
Kroz cilj svih trka i dogadjaja koje je organizovao Beogradski maraton prošlo je gotovo milion i po učesnika. Beogradski maraton je u svojoj bogatoj i turbulentnoj istoriji saradjivao sa mnogima, ali i preživeo neke od 18 gradonačelnika, a u medjuvremenu dobijao najznačajnije domaće i medjunarodne ( IAAF, IAF, EA, AIMS…) nagrade i priznanja.
Beogradski maraton je za preko 30 godina postojanja ostvario pozitivnu promociju Beograda i Srbije, PR i komercijalnu vrednost u domaćim i stranim medijima, neko vreme bio i jedini medijski prozor u svet, generisao turističku potrošnju i humanitarnu pomoć čak u iznosu od preko 150 miliona evra.
Beogradski maraton je u goste dovodio i najpoznatije atletičare i sportiste sveta Karla Luisa, Sergeja Bubku, Havijera Sotomajora, Boba Bimona, Majka Pauela, Pola Tergata, Marlen Oti, Rozu Motu, Galinu Čistjakovu.. koji su širom sveta promovisali Beogradski maraton, Beograd i Srbiju… I mnogo još što šta…
Neko je na tome radio decenijama puna srca entuzijazma i energije, zalagao i ličnu imovinu za potrebe maratona… kao osnivač, radnik, menadžer i direktor… a umesto nacionalne nagrade i državnih počasti proteran je od strane ovih današnjih državnika a njegovo lično čedo, Beogradski maraton, mu je preotet kao što današnji politički tajkuni inače i otimaju mnoge uspešne firme u našoj zemlji!
Pa zaista je dosta s tim odvratnim lažljivim sistemom! E pa neće moći tako u nedogled i možda sudske ustanove još uvek ne rade valjano u ovoj našoj Srbiji ali hoće hoće počeće i to uskoro!
I s obzirom na neka aktuelna dogadjanja i saznanja ova priča će verujem imati i svoj pozitivni nastavak jer ove godine, 38. Beogradski maraton je zakazan da se održi 6.aprila, samo da dana posle Dana studenata i interesantno je kako će to izgledati… a do tada pumpamo sve jače i nedamo više mesta tim zlikovcima i otimačinama!,“ poručio je Koturović.
BONUS VIDEO
