SOCCERBET - jedino mesto gde ti biraš – i teren i najbolji bonus dobrodošlice.

I da su obe ekipe na raspolaganju imale sve igrače, opet bi Olimpijakos kao prvi na tabeli bio veliki favorit, a bio je i u daleko boljoj formi nego Zvezda, koja je prethodno vezala tri poraza u Evroligi.

Kada se Džoel Bolomboj povredio u prošlom kolu protiv Armanija, odmah je bilo jasno da je to još gore od samog poraza. Luka Mitrović je nedavno operisan, Filip Petrušev nije imao pravo nastupa protiv Olimpijakosa, dok je Majk Daum već dugo van terena.

Dakle, Zvezda je u Pirej otputovala bez dva centra, verovatno najboljeg igrača ove sezone i krilnog centra, koji je i te kako imao ulogu pre povrede.

I kada su svi mislili da se Zvezdi sprema lagan poraz u Pireju, od prvog minuta utakmice dobili smo potpuno neočekivanu sliku i fantastično izdanje crveno-belih.

Da je Zvezda propustila tri velike prilike da u prethodnih 20-ak dana u Evroligi praktično reši pitanje plasmana u plej-of, to svakako, ali su Janis Sferopulos i njegovi izabranici spremili pravi odgovor onda kada su se svi drugi najmanje nadali.

Od prve sekunde utakmice bilo je jasno da beogradski crveno-beli veruju u pobedu, da znaju kako do nje da dođu i da su svi spremni da pomognu, bez obzira što centra u sastavu nije bilo.

Više puta ove sezone smo na delu videli da Zvezda ima širok i dubok roster, da Sferopulos ima na raspolaganju i više od 12 igrača sa evroligaškim kvalitetom, te da u skladu sa tim mora i da raspoređuje minutažu, što nekada može biti i mač sa dve oštrice.

Ovog puta videli smo pozitivan primer širine i dubine u Zvezdinom timu, gde se često niko posebno ne izdvaja kao lider, ali isto tako često vidimo kako se timski pobeđuje i kako svako doprinese na određeni način. Tako je bilo i sada protiv Olimpijakosa.

Rokasova rapsodija

Zvezda je vodila svih 40 minuta, otvorila je meč serijom 2:17 i uspela je kasnije da odbije svaki nalet domaćina, koji je imao jedno od najgorih izdanja ove sezone.

Junak pobede je bez sumnje bio Rokas Giedraitis, koji je za skoro 33 minuta na terenu ubacio 20 poena uz šut za tri poena 6/7. Uhvatio je i četiri skoka, podelio tri asistencije, ukrao isto toliko lopti i sa indeksom 28 poneo epitet igrača utakmice.

Litvanski krilni košarkaš je često ove sezone bio u drugom ili trećem planu, prošlu utakmicu sa Olimpijakosom je presedeo na klupi, nije se "skinuo" za Kup u Nišu... Pored svega toga, Rokas je sada pokazao kako se ponaša pravi profesionalac, koji uvek treba da bude u službi tima i sačeka svojih "pet minuta".

Već prošle sezone Giedraitis je postao ljubimac navijača, igrao je i kao krilni centar kada je bilo potrebno, a ove godine uloga mu je još manja, ali je on prihvata i uvek daje primer svima kako se ponaša profesionalni sportista, a i brzo je shvatio šta znači igranje za Zvezdu.

Nikada Giedraitis javno nije iskazivao svoje nezadovoljstvo, nikada ga nismo videli besnog, nikada nije išao protiv tima, trenera i saigrača - bio je strpljiv i to se kad-tad isplati.

Osim što je u napadu bio sjajan, pre svega u šutu za tri, Giedraitis je odigrao i veoma dobro u odbrani protiv Olimpijakosa, te je sebi bez sumnje "kupio" minute u nastavku sezone, gde Zvezdu čekaju još teži izazovi.

Verujem da bi svaki tim poželeo da ima nekog poput Rokasa u timu, jer on nije i ne može da bude glavni igrač ekipe koja se bori za plej-of i najviše ciljeve u Evroligi, ali je zato veoma zahvalan član rotacije, koji može da odgovori izazovima na obe strane terena i uvek je spreman da uskoči i pomogne, pogotovo kada zagusti.

Ko su još Zvezdini "džokeri"?

Protiv Olimpijakosa jednu od ključnih uloga imao je Dejan Davidovac, za kog je već poznato da može da igra praktično bilo koju poziciju od jedan do pet. Ovoga puta morao je da bude centar, pa se uglavnom menjao sa Džonom Braunom, koji je još jedan od igrača koji su značajno pomogli, pre svega u odbrani, protiv najboljeg tima u Evroligi.

Davidovac je za 24 minuta ubacio 13 poena, bio je hladnokrvan sa linije penala u završnici, a ukupan indeks korisnosti bio mu je 15. Odlično se nosio sa centrima Olimpijakosa i ponovo pokazao zašto ga Sferopulos već nekoliko puta naziva "džokerom".

Što se Brauna tiče, on je meč završio sa četiri poena i isto toliko skokova, igrao je skoro 20 minuta i ponovo odradio dobar posao u defanzivi. Još uvek nije na dovoljno visokom nivou da bismo mogli da govorimo o zaista dobrom pojačanju, ali je protiv Olimpijakosa bio motivisan, želja nije upitna i zaista možemo očekivati da će do kraja sezone napraviti korak napred.

U Pireju je samo dva minuta na terenu dobio Ognjen Dobrić, ali i njega možemo svrstati u grupu igrača koji inače iz drugog ili trećeg plana često umeju da iskoče. Mnogo puta je Dobrić pokazao strpljenje, marljivo je radio kada nije igrao, nije se "digao" protiv trenera, već je uvek čekao šansu i nju uglavnom dobro koristio.

Možda protiv Olimpijakosa nije bio Dobrićev dan, jer su Nemanja Nedović i Ajzea Kenan konačno zajedno isporučili ono što se od njih očekuje, ali Ognjen će sigurno ponovo dočekati šansu i dobiti prostor da se pokaže u najboljem svetlu.

Sve u svemu, retko ko u svom timu ima igrače koji su kao nabrojani Zvezdini, koji iznova pokazuju da nisu slučajno u timu, da su strpljivi, jer njihovih "pet minuta" (a možda i malo više) svakako mora kad-tad doći.

BONUS VIDEO