0
Darko Miličić uspeva sa vremena na vreme da šokira sve svojom iskrenošću.
Ovog puta je to uradio u razgovoru za grčku „Gazetu“ kada je napravio kratku retrospektivu o svojoj karijeri od kada je kao drugi pik ušao u ligu 2003. godine. Bio je izabran odmah nakon Lebrona Džejmsa, a ispred Dvejna Vejda, Karmela Entonija, Krisa Boša…
PROČITAJTE JOŠ
Sada, godinama kasnije, postao je svestan i sam da je mogao i morao da uradi više. Ipak, ne sviđaju mu se kritike nimalo.
„Mnogi će vam pričati priče o meni i o tome šta je trebalo da radim u karijeri i kako je trebalo da igram košarku, ali niko od njih ne razume kroz šta sam sve prošao u NBA ligi, da je to bio najteži period mog života. Nisam mogao da zamislim, kada sam imao 16-17 godina, da će košarka postati moja najveća noćna mora“, počeo je Miličić.
Istakao je da je trebalo da radi mnogo, mnogo više, a da manje priča.
„Postoje ljudi u životu koji vam daju šansu, ima i onih koji vas vole i oni koji vas ne vole, treneri koji će vam dati priliku i oni koji misle da ste potrošna roba. Najveći problem za mene u Americi bio je što sam pokušavao da pronađem j***** razlog zbog kog nisam uspešan. Nisam se gledao u ogledalo, već sam gledao ljude oko sebe i smatrao da oni hoće da me povrede. Mislio sam da sam ja savršen, ali sam se za*****. Samo sam pričao, konstantno sam pričao. Da sam radio onoliko koliko sam pričao, igrao bih košarku i danas.“
Kada je stigao u SAD mislio je da je Bogom dan.
„Odlazak u NBA bio je veliki korak u mojoj karijeri, bio sam klinac, hteo sam da se sukobljavam sa svima. Smatrao sam da sam najpametniji, najtalentovaniji i da sam igrač koji ne može da podbaci. Nisam radio, nikoga nisam slušao. Kada sa 18 godina dođete tamo, onda mislite da ste najpametniji. Došao sam u šampionski tim i nisam ih poštovao, bio sam suprotnost od onoga što su od mene očekivali. Milsio sam da niko ne treba ništa da mi priča, da imam svoj put. Krivio sam ceo svet, bilo je to bolno iskustvo za mene i ljudi to ne shvataju, verovali su da sam srećan samo zato što sam deo lige, ali sam ja želeo da budem lider.“
Smejao se i Benu Valasu kada je promašio čitav obruč sa linije za slobodna bacanja.
„Smejao sam se ljudima kojima nisam smeo. U Detroitu sam se smejao Valasu koji je poslao ‘erbol’ sa penala. Toliko sam se smejao zbog toga na klupi. Pričali su mi da se ne smejem, da je on ‘Ol-star’ igrač, ali sam im odgovarao ‘kakva je to zvezda, kad ne može da pogodi bacanje'“.
Par godina kasnije mu se sve vratilo.
„Samo dve godine posle toga i ja sam počeo da promašujem penale. Valas je jedan od najvećih radnika koje sam ikada sreo. A mali se**nja mu se smejao. Neko ko je verovao da mu se to nikada neće desiti. Bog te tako kažnjava kad si arogantan.“
Više puta je isticao koliko ga je samoljublje Kevina Lava nerviralo.
„Video sam tamo ljude kojima je statistika bila bitnija od svega, gledali su broj poena i skokova, nije im bilo važno da li tim dobija ili gubi, nisam mogao da verujem šta gledam. Tražili su mi da se izvinim Kevinu, zašto da se izvinjavam plačljivku? Objasnio sam generalnom menadžeru da razumem da je on važan igrač za tim i da je ‘Ol-star’, dali da ne mogu da prihvatim da je čovek srećan ako ima 20 poena i 15 skokova, a tim da izgubi.“
Priznao je da je na neke treninge dolazio pijan, a onda je i ispričao anegdotu sa Igorom Kokoškovim.
„Uhvatio me je i vikao je ‘se**njo, smrdiš na alkohol’. Nije me bilo briga, nije me zanimalo što sam pijan. Izlazio sam iz klubova u 7 ujutru i dolazio na trening u 9. Hteo sam da im pokažem da greše što me ne ubacuju u igru. Imao sam 18 godina, došao sam u šampionski tim i bio sam pijan na treninzima. Hteo sam da uspem, ali sam to radio na pogrešan način“, zaključio je Miličić.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
