Amerikanci na Evrobasketu: Dikićeva Gruzija pogodila "džekpot", Crna Gora baš i nije

Pokreni i podeli SUPER VAJB.

Najveća smotra evropskih selekcija igra se od 27. do 14. septembra, a dobro znamo da su naturalizovani košarkaši u prošlosti donosili veliku razliku na prvenstvima.

Reprezentacije se uglavnom odlučuju na to da upravo taj naturalizovani košarkaš bude neko iz Amerike, a baš dvojice se dobro sećaju Srbi.

Prvi je Entoni Rendolf, nekada zvezda Real Madrida, as koji je nastupao za Sloveniju na Evrobasketu 2017. godine.

Tada je baš Slovenija u finalu pobedila Srbiju, a zanimljivo je to da uglavnom Amerikanci nikada pre toga nisu imali tako veliku ulogu u nekoj od šampionskih selekcija.

Drugi košarkaš jeste Lorenco Braun, nekadašnji bek Crvene zvezde. Iako je teško zamisliti da je takvoj košarkaškoj naciji, kao što je Španija, bio potreban naturalizovani igrač, Braun je bio jedan od glavnih šrafova za trofej.

Ove godine, čini se, da nikada više nismo imali toliko važnih stranaca u evropskim selekcijama.

Amerikanci koji su obeležili Evrobasket

Džordan Lojd, Šejn Larkin i Kamar Boldvin nastupima su svojim reprezentacijama doneli ono što domaći igrači nisu mogli da pruže. I dok su himne možda dočekivali ćuteći ili s pognutom glavom, na terenu su zasenili protivnike – posebno Sloveniju, Srbiju i Francusku.

Kamar Boldvin možda nije delovao kao ključni igrač Gruzije u grupnoj fazi, ali eksplodirao je u osmini finala. Protiv Francuske dao je 24 poena, šutirao 8/10 iz igre i zabeležio indeks 30. Zahvaljujući tom meču, Džikićeva Gruzija se plasirala među osam najboljih, a Boldvin se dokazao kao sjajno ulaganje za svoj tim.

Džordan Lojd se pokazao kao savršeno pojačanje za Poljsku. Tim je godinama imao problema sa šutom i ofanzivnom kreativnošću, a Lojd je uneo potrebnu preciznost i iskustvo. Sa prosekom od 23 poena po meču, petim mestom među strelcima Evrobasketa, i visokim procentom pogođenih trojki, Lojd je protiv Slovenije u prvom kolu pogodio sedam od osam pokušaja sa distance.

Šejn Larkin je za Tursku bio od izuzetnog značaja, naročito jer je bio potpuno zdrav i spreman. Iskusan i eksplozivan plej, dobro poznaje saigrače i zna kako da kontroliše tempo. U mečevima protiv Letonije i Srbije dominirao je, ubacivši 23 poena protiv Srbije uz devet asistencija i minimum još 18 poena preko svojih dodavanja. Povratak Larkina u turski tim pokazao se kao pun pogodak.

S druge strane, neka pojačanja nisu opravdala očekivanja. Kadin Kerington iz Izraela nije uspeo da se nametne i imao je prosečno 7,5 poena po meču. Darijus Tompson, koji je Italiji trebao da donese kvalitet i šut, imao je skromnih 5,7 poena i tek dve i po asistencije po meču. Kajl Olmen u Crnoj Gori pokazao je slab procenat šuta od 26 odsto za dva, dok je tim imao bolje opcije u vidu Kendrika Perija u prošlosti.

Tajler Dorsi u Grčkoj je bio solidan, posebno u meču protiv Španije sa 22 poena, ali još uvek se čeka njegova partija koja bi mogla da promeni sudbinu tima, kao što su to uradili Boldvin, Lojd i Larkin.

Za Bosnu i Hercegovinu značajan je bio Džon Roberson, koji je ušao u poslednjem trenutku umesto Kastanede. Kako je turnir odmicao, bio je sve bolji, završivši sa 18 poena protiv Grčke i 15 protiv Gruzije, uključujući pet trojki protiv Poljske. Ipak, tim nije uspeo da prođe dalje, pa je ocena prelazna.

Na kraju, Travante Vilijams u Portugalu dao je doprinos koji odražava ceo tim – borben, agresivan i posvećen, ali bez posebnog šuterskog talenta. Portugal je prevazišao očekivanja plasmanom u osminu finala, a Vilijams je bio stub te borbene ekipe.

BONUS VIDEO Oklahoma pobedom u sedmoj utakmici osvojila NBA titulu po prvi put