Jedini junak srpske fudbalske anti-bajke.
Srbija je razočarala na Svetskom prvenstvu u Kataru, a većina igrača je debelo podbacila. Bilo je i onih koji su na trenutak bljesnuli pa nestali, a samo je jedan čovek bio konstantan.
Vanja Milinković-Savić bio je sjajan na golu i uprkos činjenici da je osam puta vadio loptu iz mreže bio je uz Vojčeka Ščesnog golaman sa najviše odbrana u grupnoj fazi turnira.
Zanimljivo je da je mnogima privuklo pažnju to što ni on ni njegov braz za razliku od ostalih igrača ne nose prezime na dresu već amo ime, pa njemu stoji Vanja a bratu Sergej.
U suštini, ne posotje nikakva pravila koja bi to branila igračima, čak i da stave nadimak kao što je to sovjevremeno radio Milan Smiljanić poznatiji kao Lola.
To je jednom prilikom objasnio i Vanjin brat Sergej.
„Oduvek sam hteo da bude tako, jedino dok sam igrao u Vojvodini to nisam mogao jer se tamo nismo baš mnogo pitali, ali ovako je to nešto novo i nastaviću tako“, rekoa je on pre nekoliko godina.
Kada je u pitanju priča o dva prezimena koja je u Srbiji uobičajena samo kada se dvoje ljud venča i obično uzme prezime partnera što je praksa mahom kod žena.
Kod Vanje i Sergeja je priča potpuno drugačija.
Ljubav prema fudbalu su nasledili od svog oca Nikole Milinkovića, koji ga je isto igrao profesionalno. Takođe, i majka Milana Savić je nekada igrala košarku. Naime, porodica se zbog njegovih angažmana često selila, te su se kao malo često selili.
Rođeni su u Španiji – Sergej u LJeidu, a Vanja u Orensu. Kako se u ovoj zemlji tradicionalno koriste prezimena od oba roditelja, taj običaj su ispoštovali Nikola i Milana, a pored sinova imaju i ćerku koja je najmlađa.
Nakon što se porodica 2006. godine vratila u Novi Sad, Vanja je zaigrao za mlađe kategorije Vojvodine.[1] Svoj prvi profesionalni ugovor sa Vojvodinom je potpisao 2. aprila 2014. godine. Već 17. maja iste godine, potpisao je ugovor sa Mančester junajtedom.
BONUS VIDEO Navijači Srbije grme u Dohi: Ko da mi otme…