0
Kontinuitet, "desetka" Reala, igrači iz senke... Svi ti detalji značajno menjaju DNK jedne reprezentacije, ali je neophodan sistematski rad zbog čega Srbija i dalje nema uspeh na velikim takmičenjima.
Direktno izveštavanje iz Katara donosi vam m&m’s.
Šta to imaju Hrvati, a mi nemamo u fudbalu? Ovo je verovatno najveće pitanje u Srba kada gledamo fudbal. Doduše, funkcioniše i u drugom smeru kada se govori o košarci. I teško je na ovo kompleksno pitanje dati jedan zadovoljavajući odgovor, da je moguće do sada bi Srbija to verovatno odavno iskopirala.
Ključna stvar za Hrvatsku je bez ikakve dileme kontinuitet. Učestvuju „vatreni“ na svakom velikom takmičenju, pa čak i beleže sjajne rezultate.
PROČITAJTE JOŠ
Ipak, bilo je potrebno da tri puta zaredom ispadnu iz grupne faze, pre nego što su napravili vrhunski rezultat u Rusiji kada su postali vicešampioni sveta. Imaju neverovatan niz momenata koji se i te kako pamte, setite se samo epskog meča sa Turskom kada su primili gol od Šenturka u poslednjoj sekundi, kako je Josip Šimunić uspeo da dobije tri žuta kartona na jednom susretu, setite se bilo koje penal serije…
Iz tog niza igranja protiv vrhunskim timova u manje ili više istom sastavu (Luka Modrić je uvek tu od 2006. godine), poverenja u selektora poput Miroslava Ćira Blaževića ili Zlatko Dalića, doveli su i do vrhunskih rezultata poput plasmana u finale Mundijala ili fajnal-for A divizije Lige nacija.
Kontinuitet je taj osnovni preduslov. Srbija je igrala na tri od četiri poslednjih Mundijala, ali nije stigla ni do jednog Evropskog prvenstva u ovom veku. Zato su Hrvati u četvrtfinali, a mi u Beogradu.
Autoriteti se u reprezentaciji jasno znaju, niko ne može da iskoči iznad vođa tima. Modrić će očitati lekciju saigračima u svlačionici ako igraju loše, izaći će pred selektora da razgovara sa njim da li bi trebalo odstraniti Nikolu Kalinića, donosiće najbolje moguće odluke na terenu i prihvatiće da bude zamenjen u interesu tima, i to u osmini finala protiv Japana.
U pitanju je svakako vanserijski igrač, ali i čovek koji je naučio da bude lider noseći „desetku“ Reala i Hrvatske, za koju uvek daje sve od sebe.
Jasno se znaju uloge u reprezentaciji koja je sastavljena od igrača Reala, Intera, Čelsija, pa onda u drugom redu Totenhema, Lajpciga, Zenita… To je tim igrača koji se poznaju od omladinskih kategorija, a većina je zajedno igrala u Dinamu ili Hajduku. Uz sve to je izuzetno bitno što je liga znatno kvalitetnija od srpske. Kvalitet je koncentrisan jer ima samo 10 klubova, a ne kao u Srbiji koja je delimično i na silu proširila ligu i do 20 klubova.
Mnogo je više takmičarskih, napetih utakmica, a poslovanje je sa pojavom Zdravka Mamića počelo da generiše vrhunske tranfsere.
U timu se tačno zna čija je uloga šta i nema nikakvih iskakanja iz šina. Kao što su Domagoj Vida i Dejan Lovren bili prvi štoperi, tako se i sada priprema smena generacija gde će centralni bedem odbrane činiti Joško Gvardiol i Josip Šutalo. Dakle, postoji plan kako se priprema smena generacija, postoji jasan način kako se rešavaju problemi…
Ipak, ima tu i vrhunskih imena. Verovatno je Ivan Perišić najpotcenjeniji fudbaler u istoriji Balkana, čovek je nastupao na 10 poslednjih velikih takmičenja za Hrvatsku (doduše predstavljao je državu i u odbojci na pesku). Bio je asistent na pet velikih takmičenja zaredom i po tome mu nema ravnog u istoriji Hrvatske.
Neverovatno borben, brz i odan idejama selektora uvek je pravio razliku, a ipak je prihvatio da često bude u senci Modrića, pa i Ivana Rakitića ili Matea Kovačića.
PROČITAJTE JOŠ
Još jedna razlika je kakva se atmsofera pravi pred putovanje. Navijači u Hrvatskoj uvek očekuju od reprezentacije velike stvari, ali ne padaju u očaj. I videli smo na našem primeru da nisu skloni tome da „kuvaju afere“ dok su fudbaleri na Mundijalu. Srpski internet tome nije mogao da odoli…
I još jedna izuzetno bitna stvar – kritičari. Niko nikada ne štedi ni selektora, ni Modrića, ni Perišića, niti bilo koga drugog kada podbaci. U srpskim medijima se predstavlja kritika iz Hrvatske kao udar na Piksija i fudbalere, a u Hrvatskoj je kritika reprezentacije najnormalnija stvar. Polemika sa namerom da se napravi još bolji rezultat, a ne da se destabilizuje reprezentacija.
Svi ti detalji značajno menjaju DNK jedne reprezentacije, ali je neophodan sistematski rad. Do tada nam ostaje da gledamo kako Hrvatska jedina brani čast Balkana u završnicama velikih takmičenja…
BONUS VIDEO Vlahović: Sve što se priča su gluposti i nebuloze
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
