Bili na listi prokazanih, odbačenih, a onda su došli do toga da 40 miliona ljudi sa nestprljenjem čeka svaki njihov potez.
Žrtva pomirenja Maroka na relaciji reprezentacija – narod bio je Vahid Halilhodžić.
Fudbalski savez Maroka je otpustio Vahida Halilhodžića nešto više od tri meseca pred početak Svetskog prvenstva u Kataru.
Halilhodžić je odveo Maroko Mundijal nakon niza bez poraza u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo.
U saopštenju objavljenom 11. avgusta navode se razlike i različite vizije između fudbalskog saveza i Halilhodžića koje su dovele do prekida saradnje.
Ovaj 69-godišnjak je imenovan za selektora reprezentacije Maroka u avgustu 2019. kao zamena za Ervea Renara nakon razočaravajućeg rezultata na Afrički kup nacija u Egiptu.
Ovo je bio treći put da Halilhodžić ostaje bez posla uoči Mindijala. Stručnjak iz Bosne i Hercegovine treći put dobija otkaz nakon što je reprezentaciju odveo na Mundijal. Iskusnom strategu ovakva situacija dogodila se kada je predvodio Nigeriju i Japan, dok je na najvećoj smotri svetskog fudbala učestvovao samo kao selektor Alžira.
Nije bilo Hakima Ziješa, Aderazaka Hamdalaha i Nusairija Mazrauija, tri igrača zbog kojih je saradnja okončana. Predsednik Saveza Fuzi Lekja poručio je da će uraditi sve da bi najbolji igrači igrači na Mundijalu.
Halilhodžićev odnos sa Fudbalskim savezom eskalirao je do te mere da su navijači pripremali bojkot njihove reprezentacije na društvenim mrežama kako bi oterali Halhodžića.
Na Svetskom prvenstvu vodio je samo Alžir, a u intervjuu za „Dnevni avaz“ izjavio je “da oseća kao da je proklet““.
„To mi se događa već treći put, a to je previše. Nešto neobjašnjivo, s jedne strane. Ma ja znam šta je bilo, ali da se to ponovi treći put, kao da sam proklet. Nikome se to nije dogodilo, ni kao igraču ni kao treneru. Treba to shvatiti, svariti. To je čak i jedna vrsta sramote, šta će o meni misliti ljudi. A ja sam samo radio svoj posao i nisam dao da mi neko određuje ono što je moj posao. To je to“, izjavio je Halilhodžić.
Nakon njega je posao preuzeo Valid Regragui i odveo Marokance do polufinala sa samo jednim primljenim golom (autogol) što predstavlja defanzivnu mašineriju koja se ne pamti u novijoj istoriji.
Igračima nije ništa zamereno po povratku u reprezentaciju jer su ih navijači videli kao žrtve Vahidovog režima, iako je on tu odluku doneo da bi odobrovoljio javnost. Nakon toga nije želeo da je promeni.
Ziješ je odigrao gotovo svaki minut na šampionatu (samo 22 nije igrao), a nakon bolnog iskustva u Rusiji 2018. godine sada je bio rešen da promeni pristup.
Postao je vođa selekcije, a sa Ašrafom Hakijem čini najbolju desnu stranu Mundijala, poznatu i kao Hakim(i) linija.
Postigao je jedan pogodak u pobedi protiv Kanade i upisao jednu asistenciju protiv Belgije. Pravio je dar-mar po desnoj liniji i sa njim sve izgleda potpuno drugačije.
Mazraui je imao nešto manje minuta, ali je i on pravio poteze koje je pažljivo pratio čitav arapski svet.
Čak 14 igrača Maroka je rođeno van te zemlje što istovremeno govori o jako marokanskoj zajednici van Maroka, ali i o tome kakva je fudbalska klima u državi.
Ipak, to je učinilo da mnogi ne doživljavaju igrače kao svoje, a onda je neko morao da plati ceh. U ovoj situaciji je savršeno bilo da to plati Halilhodžić i tako da se „operu“ i igrači i Savez.
Bila je to situacija kakva se retko viđa, ali su ispali svi u pravu osim bivšeg selektora koji je postavio osnovu ovog tima i kasnije ispao idealna meta za odstrel.
Marokanski fudbaleri su ispisali istoriju jer su postali prva afrička selekcija u polufinalu.
Pokušaće u sredu od 20.00 da ispišu istoriju protiv Francuske.
BONUS VIDEO Prvi reprezentativni susret Lea Mesija i Luke Modrića