0
"Ajde bre, ako se plašimo ovih ovakvih Brazilaca, šta ćemo ovde", kaže kapiten ekipe Srbije pred početak Svetskog prvenstva.
Soccerbet vam donosi džentlemnske priče iz Katara.
U pozadini trešti pesma „Dejo, Dejoooo, Dejo majstore pa ti si bog“, navijači se oštre, a po dobrom srpskom običaju i zaobiđu poneko pravilo organizatora, pa ih se desetak nađe pored terena, umesto iza ograde, a dozvoljeno je da tu bude do dvoje ljudi. I svi prave galamu!
PROČITAJTE JOŠ:
Kad sam prvi put čuo da će za navijače biti organizovan turnir i da će biti formirane grupe jednake onim na „pravom Mundijalu“, slošilo mi se.
Pa je l’ moramo i tamo i ovamo da igramo s tim Brazilcima, čoveče… Ispalo je da smo morali, ali sudbina je htela i da nam učinak bude bolji nego na pravom Mundijalu. A brazilski navijači sad na miru mogu da mu se posvete.
U grupi G na Mundijalu Srbija je poražena od Brazila sa laganih 0:2 i to nikome od nas ovde u Dohi nije prijalo.
Da ste samo mogli da vidite lica ljudi koji su gajili nadu da Brazil neće da ode „u pet hiljada obrtaja“ posle 60. minuta, dok smo mi polako išli u leru. Ili još gore, pod ručnom.
Ekipa srpskih navijača, „Džentlmena“, koji su već dve nedelje u Kataru i čekaju kao na iglama svaki meč „orlova“, čekala je i nešto što će je osloboditi tog stresa iščekivanja.
Kad već izgubimo od Brazila i naivno ispustimo pobedu protiv Kameruna, da onda nekako bar malo popravimo stvari.
Tako je u priču uleteo navijački Mundijal. I verujte na reč, kad se nađete iza klupe, zloupotrebljavajući malo akreditaciju za kamp Srbije, srce stvarno krene da lupa luđe.
Ne znam kako da to opišem, nekako vas ta klupa lakše uvuče u ulogu aktera, nekoga ko stvarno učestvuje u utakmici.
U sredu je akreditacija za meč sa Brazilom, vrlo brzo po ulasku na jedan od dva terena parka Al Bida u fan zoni na Kornišu, završila u torbi.
Ostala je oko vrata „haja“ kartica i emocija kakvu nemate kad ste na novinarskoj tribini i „bezbednoj“ udaljenosti.
Ako ovde uspete da sačuvate glavu i hladnokrvnost, svaka vam čast. Naročito kad vidite da se Brazilci od starta grade, da znaju da udare namazano, da sudija sve to gleda kroz prste.
Bude vam više krivo što gledate kako vaše igrače biju na terenu, a „momci u crnom“ kao da su progutali pištaljku, ili kada jedan od naših igrača ležernije odigra na stativi u situaciji kada Brazilci imaju igrača manje.
Na kraju „selesao“ stisne, mi se uplašimo, svima po bod, pa po starom srpskom običaju krenu kalkulacije.
Kako igra Kamerun, možemo li njih da dobijemo, kakvi su Švajcarci. Mali teren i dva gola, sve se tu dešava brzo, pa taktika pali samo kad je tim zaista uigran.
Što je slučaj sa malo kojim u Kataru. Zato mora da se igra na srce i borbenost, što su srpski navijači i uradili.
Nošen emocijom posle meča sa Brazilom, išao sam ka velikom tržnom centru „Vendom“, gde sam ostao razočaran što ni u zvaničnoj radnji tehničkog sponzora Srbije ne možete da nađete dres nacionalnog tima.
Usred Katara, gde „Puma“ ima šest reprezentacija. U to se odnekud pojavio Alesandro Del Pjero sa još nekim čovekom, a ja sam uleteo pokušavajući na brzaka da ga obradim za fotografiju i kratku izjavu.
Fotka je prošla, izjava i ocena dosadašnjeg tima Srbije nije, ali je u svakom slučaju manje bitno šta neko drugi misli i kaže o ekipi Dragana Stojkovića Piksija.
Eno pre neki dan su se tako pojavile glasine o nekim seks aferama, čim stvari nisu krenule u skladu sa euforijom koja je pratila tim. Takvi smo mi jednostavno.
U četvrtak smo se probudili iščekujući epilog u grupi. Ukupno oko četrdesetak minuta fudbala, u toliko će stati plasman Srbije u narednu fazu takmičenja.
Poučen iskustvom od dana ranije, promenio sam mesto i nisam hteo da stojim baš iza klupe, da mi pritisak ne bi otišao na 200.
Srećom, nije ni bilo potrebe jer su dva gola u mreži Kamerunaca poslužila kao melem, iako nije sve bilo gotovo.
Delovalo je neverovatno da Švajcarci „opeglali“ Brazil sa 3:1, što je podiglo obrve među nama pored terena.
Opet kreću kalkulacije. Neko je dobacio iz šale: „Daj da se dogovorimo sa Švajcarcima, našom braćom, pa da izbacimo Brazil“. Na kalkulacije, naš balkanski mozak odmah pravi i kombinacije.
Naravno da do dogovora nije došlo. Nije bilo onoga, lagano, nećemo da trošimo noge. Zato su me ovi momci i podsetili koliko je fudbal lepa igra, čak i kad se igra „na gu*ove“ i tvrdo.
Pet bodova bi bilo skroz u redu, Brazil je imao samo jedan i čak i da je pobedio Kamerun, ne bi bilo dovoljno.
Nadajući se da će kasnije pobediti, iz sveg glasa su pravili buku, vikali „Švajcarska, Švajcarska“ i bunili se kod sudija kod svake odluke protiv Srbije, tražeći isključenja, penale i žute kartone.
Nije im se isplatilo. Završio nam je na kraju posao i „iks“. Švajcarci su odmah u prvom minutu pogodili stativu, posle je Srbija bila bolja, pa je uspela da izjednači i slavlje je moglo da počne.
Koliko je to momcima značilo pokazao je jedan od njih koji se čak popeo na ogradu, dok su zemljaci iza nje vikali i skandirali „Napred Srbijaaaa i napred Srbija“.
Istina je da smo prošli grupu kao drugoplasirani, sa pet bodova, istina je da u petak, kada se igra sve od osmine finala, pa do meča za titulu, igramo sa Urugvajcima.
Ti isti Urugvajci su do sada nagruvali gol-razliku, ali… fudbal je to.
Jedan šut sa petnaest metara može svašta da napravi, a kad imate herca, što ne biste mislili da taj šut baš vi možete da ispalite.
Sve i da se ne prođe Urugvaj, nema za čime da se žali, grupa je arhivirana bez ikakvog uigravanja, a onda bismo „na nemiru“ da se okrenemo pravom meču sa Švajcarskom.
Piksijevi momci još nisu obezbedili nokaut fazu takmičenja, imaju bod i treba im pobeda, a svako od nas bi voleo da odu dalje nego reprezentacija navijača. Zato i jesmo ovde, u Kataru, da ih bar malo poguramo.
BONUS VIDEO: Srbija u osmini finala Mundijala u Kataru
