0
Zlatan Ibrahimović odlučio je da detaljno pojasni neke od najtežih momenata iz svog života.
Ovog leta je prekinuo igračku karijeru, a preživeo je toliko toga da bi mogao da napiše nekoliko tomova o sopstvenom životu.
PROČITAJTE JOŠ
Jednu od najtežih epizoda je ispričao u knjizi „Adrenalin: Moja neispričana priča“ gde je govorio o smrti brata Sapka. Njegov brat je preminuo u 42. godini nakon duge borbe sa leukemijom.
Upravo njemu je posvetio jednu od brojnih tetovaža na telu.
„Ne želim da razmišljam kakav ću biti kad ostarim i kako će stariti moje tetovaže, namerno sam ih istetovirao na leđima da ih ne bih gledao. Nemam tetovaže na nogama, tu su samo ožiljci zbog mog stila igre i moje fudbalske istorije. Na ruci sam istetovirao datum rođenja mog brata Sapka koji je umro u 42. godini, 30. april 1973. Leukemija ga je odnela za samo 14 meseci zato ne želim da razmišljam o budućnosti i koncentrisan sam isključivo samo na ovaj trenutak, na sadašnjost“, piše u knjizi švedskog napadača o tom trenutku iz 2014. godine.
Na tome se nije zaustavio.
„Pokušavam da ne protraćim ni sekunde i trudim se da budem što je moguće bliži svojim sinovima i da provodim vreme s njima i s ljudima koje volim jer znam da život leti i da je dovoljan jedan ljekarski pregled da se sve zauvek promeni“, napisao je Ibrahimović u svojoj knjizi.
Pojasnio je i kako je njegov brat shvatio da mu nije dobro.
„Kad sam pitao Sapka kako je primetio da je bolestan, ispričao mi je da je hodao ulicom i da je odjednom počeo čudno da se oseća, kao da tone u trotoar. Osećao se kao da je pod vodom, nije mogao da diše. Otišao je odmah u bolnicu i podvrgnuo se nizu pretraga, njemu nisu ništa rekli. Narednog dana, lekar je nazvao mog oca i sve mu ispričao“, pitao ga je kakva je u pitanju leukemija i dobio je odgovor „agresivna“, a nažalost stanje se nakon početnih terapija nije popravljalo, štaviše deluje da mu se samo pogoršalo.
Sapko je počeo s terapijama, ali mu se stanje u nekoliko meseci pogoršalo. Vratio sam se iz Pariza gde sam igrao i zatekao ga otečenog, bez kose, već se teško kretao. Bilo mi je jako teško da ga gledam u takvom stanju. Nisam bio spreman. Morao je da pije gomilu lekova kako bi se osećao bolje, ali bilo je to tek nakratko. Tata ga je odveo u kupatilo pa se vratio u dnevni boravak i prvi put mi priznao: Nema nade. Pogledao sam ga i shvatio ozbiljnost njegovog pogleda. Nisam mogao da dišem, ni da progutam. Ali, kako? Sapko mi je davao nadu, a tata mi je oduzimao. Sa svom fizičkom snagom koju sam imao, sa svim novcem, sa svim poznanstvima, nisam mogao ništa da učinim da pomognem bratu. Osećao sam se potpuno nemoćno, kao apsolutna nula. Bio sam uništen“, napisao je u potresnoj ispovesti Zlatan.
BONUS VIDEO Maradona – fudbalski čarobnjak iz Buenos Ajresa
