„Stalno je povraćao, sećam se samo bolničkih hodnika“
Zlatan Ibrahimović, jedan od najboljih fudbalera 21. veka, završio je karijeru u 42. godini. Njemu je istekao ugovor sa Milanom kako se završila tekuća sezona i emotivno je doživeo definitivan oproštaj od igranja fudbala.
Ta informacija postala je poznata po završetku meča između Milana i Verone (3:1) u okviru 38. kola Serije A, a navijači su upriličili veličanstven oproštaj neponovljivom golgeteru.
Ibra već neko vreme ozbiljno kuburi s povredama, zbog kojih je propustio dobar deo ove sezone u kojoj je odigrao samo četiri utakmice. Trenirao je i pokušavao da se vrati i jednostavno nije išlo kako je planirano. U sjajnoj karijeri igrao je za Malme, Ajaks, Juventus, Inter, Barselonu, Milan, Pari Sen Žermen, Mančester junajted, Los Anđeles Galaksi i ponovo Milan.
Bio je šampion gde god je igrao, jedino što mu je ostalo neostvareno u nezaboravnoj karijeri je trofej Lige šampiona. I dok mnogi misle da je život najčešće med i mleko profesionalnim sportistima, jer rade ono što najviše vole, bilo je situacija u kojima je legendarni Šveđanin gubio prisebnost.
Jedna od njih bila je prava porodična drama i u knjizi „Ja sam Zlatan Ibrahimović“, autora Dejvida Lagerkranca, pričao je o trenutku kada mu ni sav novac i uticaj nisu bili od pomoći.
Njegov sin Maksi se odmah po rođenju pokazao kao pravi borac, ali…
„Sve je bilo novo s Maksijem, primetili smo da mnogo povraća. Osim toga, nije dobijao na težini, nego gubio. Nismo znali zašto, da li je to normalno? Povraćao je neprekidno, nismo znali razlog… Pričao sam sa porodicom, prijateljima, i svi su me tešili da nije ništa strašno“, ispričao je Ibrahimović.
Sa suprugom Helenom morao je brzo da reaguje kada je saznao da mu je sin bolestan.
„Celo telo mi je bilo u grču. Nikada se nisam tako osećao, ni približno. Dok nisam dobio dete, bio sam gospodin nedodirljivi. Mogao sam da budem ljut i lud, da pokazujem sve moguće emocije. I sve je moglo da se reši ako si čvrst, istrajan, ali ovo nije bilo ni slično tome. Bio sam nemoćan, ništa nisam mogao da učinim. Maksi je iz dana u dan bio sve slabiji, bio je tako mali, kost i koža. Izgledao je kao da život želi da ga napusti“.
Supruga mu je javila da novorođenče mora na hitnu operaciju želuca.
„Ne sećam se puta do bolnice. Sećam se samo bolničkih hodnika i mirisa. Trčao sam i pitao samo gde je, na kraju su me odveli do velike sale u kojoj je Maksi ležao u inkubatoru. Bio je manji nego ikada… Imao je cevi kroz telo i nos. Kao da su mi srce istrgli iz grudi. ‘Volim vas oboje, vi ste mi sve, ali ja ovo ne mogu da izdržim. Zovi me za sve što treba’, rekao sam Helen i pobegao odatle“, objasnio je Zlatan.
Operacija je, srećom, bila uspešna.
“Maksi i sada ima ožiljak. Oseća se zdravo kao i sva deca njegovog uzrasta, a ja se često sećam toga. To mi, iskreno, daje bolji pogled na život“, istakao je Ibrahimović, koji je nedugo zatim sa suprugom dobio još jednog sina Vinsenta.
BONUS VIDEO Reklama Zlatana Ibrahimovića i Džejn Fonda
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare