0
"Jugović... Jugović, Jugović do Pančeva... Jugović... Prosinečki je tu, Prosinečki! Mihajlović u sredinu! Šta je sada ovo (začulo se u pozadini), 2:2! Gol, gol, gol, gol! Nebo se otvorilo! Stadion je eksplodirao! Galer (sudija, prim.aut) izbacuje rukovodstvo Crvene zvezde! Čitav Bajernov tim je na travi, nokautirani su fudbaleri Bajerna".
Teško da neki zvezdaš ne zna ove rečenice u pola noći. Kultno veče na Marakani 24. aprila 1991. godine kada je Crvena zvezda odigrala 2:2 sa Bajernom u revanšu polufinala Kupa evropskih šampiona, posle trijumfa 2:1 u Minhenu, i domogla se velikog finala.
A svega toga ne bi bilo da nije bilo 10. decembra 1990. godine kada je Siniša Mihajlović prešao iz Vojvodine u svoju Crvenu zvezdu. Koliko je bio veliki i kako je spajao nespojivo svedoči i to da je Vojvodini doneo titulu prvaka Jugoslavije 1989. i od tada šampionski pehar nije se vratio u Novi Sad.
Miha je profesionalni put nastavio da taba na Marakani, u zimskom prelaznom roku 1990. potpisao je četvorogodišnji ugovor sa voljenim klubom, a Zvezda ga je kupila za milion maraka, što je bio apsolutni rekord u jugoslovenskom fudbalu.
PROČITAJTE JOŠ
„Oduvek sam navijao za Crvenu zvezdu i dečački san mi je bio da jednom zaigram u našem najvećem klubu. Ne kažem ovo iz kurtoazije, kao što neki dolazeći u novi klub izjavljuju da su za taj klub navijali, a odlazeći u sledeći iznova menjaju mišljenje“, jasan je još tada bio Mihajlović.
Samo šest meseci kasnije postao je evropski, a nakon godinu dana i svetski prvak sa Crvenom zvezdom. I to dovoljno govori o veličini levonogog „bombardera“ čije će se partije zauvek pamtiti.
Veliko srce najčešće je slušao i odlučivao kako ono kuca, tako ga je i dovelo na Marakanu.
„Ne bi trebalo pogrešno zaključiti da je novac bio presudan za moj dolazak u Zvezdu. Niz činilaca je uticalo, a materijalna nadoknada je bila na poslednjem mestu. Večiti san da zaigram u tom klubu, jedna neverovatno dobra generacija igrača s kojima će biti prekrasno sarađivati, moj nekadašnji trener Ljupko Petrović vodiće me ponovo, veliki uspesi Crvene zvezde i na domaćim i na inostranim terenima, zdrava atmosfera u klubu. Konačno, bliži sam i reprezentaciji. Klubovi su mi kući donosili kaparu od 100 hiljada maraka u koferu, kada su otvorili majka zamalo da padne u nesvest. Odbio sam svaku takvu ponudu, a majka mi je tada rekla da nisam normalan. Jednostavno nisam želeo“.
Verovatno nije mogao tada ni da sanja da će se zlatnim slovima upisati u istoriju kluba i srpskog, ali i evropskog fudbala, da će postati nezaboravna legenda beogradskih crveno-belih.
Od ukupno 16 trofeja u bogatoj klupskoj karijeri, sigurno da su dva najvažnija osvojena u crveno-belom dresu. Nema ništa veće od evropske i svetske titule.
Pomenutog 24. aprila 1991. cela jedna generacija ušla je u večnost, Zvezda je dočekala Bajern u revanšu polufinala Kupa evropskih šampiona posle trijumfa od 2:1 usred Minhena. Mihine reči o kultnih 2:2 na Marakani govore i kakav je čovek bio.
„Krasio nas je duh porodice na terenu, bili smo kao jedna familija. Imali smo i moralnu obavezu, jer je u to vreme kod nas počelo da se živi loše. Igrali smo pre svega za narod. Imali smo dodatnu inspiraciju i motivaciju. Znali smo ako napravimo uspeh da će narod da uživa u tome, da ćemo im jednostavno priuštiti sreću i pružiti priliku da bar na kratko zaborave na sve probleme. To nam je svima bilo u glavama“, rekao je svojevremeno Mihajlović.
Marakana je bila krcata, 80.000 svedoka na tribina, ljudi su ostali i ispred stadiona… Zvezda je povela golom, gle čuda, upravo Mihajlovića. Kažu da je to bila i njegova najbolja partija u crveno-belom dresu.
U svom stilu je opalio po lopti iz slobodnjaka sa oko 25 metara i na semaforu je zasijalo 1:0 u 26. minutu. Zakačila je nekog u živom zidu na putu ka golmanu Aumanu i završila u mreži. Nemci su opet izgledali kao bokser na konopcima, ukupno 3:1, Zvezda je bila na pragu finala, ali…
Nizale su se šanse pred golom grogiranog nemačkog giganta. Dejan Savićević nizao je Bavarce kao skijaš u slalomu, pa peta Pančeva, magije Jugovića, Binić je zatresao spoljni deo mreže.
„Poveli smo 1:0 mojim golom, a zatim su preokrenuli na 2:1. Do poluvremena smo imali pet ili šest šansi, a onda je Ljupko rekao: ‘Imali smo naše prilike, nismo ih iskoristili, videćete sad u drugom poluvremenu, to su Nemci, nadamo se da neće iskoristiti svoje šanse’. Sećam se stative koju su pogodili, tada nam je Bog pomogao, da se tu nalazio igrač Bajerna siguran sam da bi postigli gol“, prisetio se svojevremeno Mihajlović.
Nemci su to, nikada ne odustaju i drama je bila neizbežna u istorijskoj noći kako bi spektakl bio potpun. Uzvratio je kapiten Klaus Augentaler, takođe iz slobodnjaka, lopta je Stevanu Diki Stojanoviću prošla i kroz ruke i kroz noge, i završila u mreži za 1:1.
Igrao se 68. minut kada se Bajern potpuno vratio, jer je Bender krunisao dobru akciju i anulirao onih 1:2 iz Minhena za muk na stadionu. Pokušavali su Prosinečki, Mihajlović, Pančev, pa Savićević. Auman je čuvao produžetke, sreća i stativa su sačuvali Zvezdu.
Strepelo se pred poslednji zvižduk sudije Bruna Galera i onda…
„Jugović… Jugović, Jugović do Pančeva… Jugović… Prosinečki je tu, Prosinečki! Mihajlović u sredinu! Šta je sada ovo (začulo se u pozadini), 2:2! Gol, gol, gol, gol! Nebo se otvorilo! Stadion je eksplodirao! Galer (sudija, prim.aut) izbacuje rukovodstvo Crvene zvezde. Čitav Bajernov tim je na travi, nokautirani su fudbaleri Bajerna“, kulte su reči Milojka Pantića u TV prenosu.
Nebo se dvaput otvorilo – zbog Siniše Mihajlovića.
„U sećanju mi je urezan i poslednji centaršut. Augentaler je udario loptu, Pančev napravio fintu, a zatim je usledi ludnica“, prisetio se Miha u emisiji „Legende Marakane“.
Sutra na Nova.rs čitajte nastavak priče o legendi i Miha per sempre (4).
Crvena zvezda – Bajern 2:2 (1:0)
Stadion: Marakana. Gledalaca: 80.000. Sudija: Bruno Galer (Švajcarska).
Strelci: Mihajlović u 26. i Augentaler autogol u 90. za Crvenu zvezdu, a Augentaler u 61. i Bender u 68. minutu za Bajern.
Crvena zvezda: Stojanović, Radinović, Marović, Šabanadžović, Belodedić, Jugović, Prosinečki, Mihajlović, Pančev (od 89. Stošić), Savićević, Binić.
Bajern: Auman, Švabl, Bender, Grahamer, Augentaler, Efenberg, Štrunc, Rojter, Volfart, Ton, Laudrup.
BONUS VIDEO Kako je pričao Siniša Mihajlović
