0
Kakva tišina je zavladala u Augzburgu posle eliminacije Srbije sa Evropskog prvenstva. Nema više naših navijača ispred hotela "Maksimilijan" u centru grada, ne igra se više kolo, ne vijore zastave.
Sve što ti treba ovog leta – Budi deo zabave, budi pobednik. Mozzart Euroforija!
Igrajte kod nas Fudbalski Fantazi i zabavljajte se uz Euro 2024 i najbolji fudbal na kontinentu.
Do juče je tu bilo mnogo naroda, čekali su strpljivo da bilo koji naš reprezentativac krene u šetnju pa da ulove neki selfi, autogram. „Spavalo“ se u kafeu „Maksimilijana“, pa taman da se ne pojavi nijedan reprezentativac, ali tu su bili Stevan Stojanović, Ljubinko Drulović, Dragan Džajić, Nenad Bjeković, Bratislav Živković… Pamte ih navijači.
Nema više ni Škota da dižu tri prsta, ni Albanaca da provociraju, ni Rumuna da daju podršku. Čak se i ovaj pljusak konačno umorio i stao.
Sve je postalo tako mirno, kao da se više i ne igra Evropsko prvenstvo. Prazne bašte, prazni kafići, a Augzuburg se okrenuo svakodnevnom životu.
PROČITAJTE JOŠ
I pripremi za veliki događaj koji će u ovom gradu biti obeležen u subotu, a to su Augzburške letnje noći. Naši ljudi iz Augzburga nam kažu da će biti spektakl, ispred hotela gde su bili „orlovi“ podiže se bina, ali nažalost moraćemo da ga propustimo, jer idemo dalje. Pošto nema više Srbije na Evru, koja je mogla da nas zadrži u gradu, gde joj je bila baza, bar još par dana dok se ne završe mečevi osmine finala, put nas sada vodi u Dizeldorf.
I svi su nekako u čudu. Pitaju šta se desilo s našim nacionalnim timom. O tome pričamo i s taksistom Mustafom. U jednom trenutku tokom vožnje zvoni mu telefon i nekome se predstavlja.
Kada je završio razgovor, malo smo popričali i na temu fudbala.
„Mustafa, da li mogu da ti pustim jednu pesmu, možda je znaš, govori o jednoj ptici slomljenih krila“, pitam taksistu.
Pogledao me je s čuđenjem, a onda čuo s telefona melodiju „Duydum ki bensiz yaralı gibisin“…
U trenutku je zaćutao, potom su mu se oči napunile suzama, a onda ju je i sam pevušio.
„Da li ste vi iz Srbije“, pita Mustafa.
„Zar se toliko vidi“, pokušavamo da se našalimo.
„Ne, ali imate tu emociju. I imate dobar tim. Šta se to desilo, nije trebalo da idete kući posle tri utakmice“, pita nas taksista.
Eh, šta se desilo.
Desilo se to da samo umesto „orlova“ na EURO 2024 imali tu pticu slomljenih krila. Desilo se to da nemamo tim za velika dela. Desilo se to da više nismo ni evropski prosek. Desilo se to da ćemo i u budućnosti slaviti plasmane na velika takmičenja ako se nešto ne promeni iz korena.
Ali, da, i najgori budemo ništa se neće promeniti. I dalje ćemo biti uz naš tim.
Samo da nas malo prođe ljutnja.
PRIČE IZ NEMAČKE
*
*
BONUS VIDEO
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
