36
Mučna su vremena došla kad smo počeli da slavimo remije na velikim takmičenjima, i to protiv ekipa kao što je Slovenija (1:1). Kada kažemo "kao što je Slovenija", mislimo na ekipe koje nisu favoriti u duelu sa Srbijom.
Ali, evo sada Srbija ima neverovatnu priliku da opravda sve floskule kojima se naši fudbaleri i treneri frljaju decenijama o tome kako „Srbija igra najbolje kada je najvažnije“, kako je „Srbija najopasnija kad je priterana uz zid“, kako „Srbi ne umiru lako„…
Pa, dajte onda da vidimo tu jednu pobedu pre nego što umremo. Evo, molba je da to bude 25. juna u Minhenu protiv Danske (21.00). Dobro, desilo se to u Portugalu u borbi za Mundijal 2022. u Kataru, i sada možemo bezbrižno ponovo da jašemo na tom talasu trivija.
PROČITAJTE JOŠ
Evo, na primer, bilo je izuzetno važno da Srbija pobedi tri puta jeftiniju reprezentaciju, koja je u startnoj postavi imala dva igrača iz slovenačke lige, Timija Elšnika iz Olimpije i Žana Karničnika iz Celja, ali umesto pobede „orlovi“ su se borili za goli život do petog minuta nadoknade izgubljenog vremena. I taj gol Luke Jovića je pao posle prekida, dakle, ni on nije posledica organizovane igre i pritisaka.
„Napašćemo Engleze“, „pobedićemo Slovence“, parole su koje danima slušamo u Nemačkoj, ali umesto toga već drugu utakmicu na Evru gledamo reprezentaciju koja gotovo po pravilu između 30 i 45 minuta od kako meč počne ne može da ukapira šta protivnik igra, niti da ukapira kako Srbija treba da igra. Umesto staložene, organizovane igre, gledamo besomučna, beskorisna dodavanja, uglavnom unazad, kruženja po terenu i onda traljave završnice.
Pošto „orlovi“ bace jedno poluvreme u vodu, umiju se u svlačionici ‘ladnom vodom, onda kao krenu da nešto igraju. Protiv Engleza to je na nešto i ličilo, a pritiv Slovenije bogami – jok.
Izgleda da je u srpskom timu postalo izuzetno važno ko će na teren, a ko na klupu, ko će koliko vremena provesti na terenu, osim Luki Joviću, koji je navikao da bude džoker i nema nikakav problem s tim. Možda je baš zato nagrađen idealnom loptom Ivana Ilića za izjednačenje.
Selektor Dragan Stojković možda u glavi ima ideju kako bi njegov tim trebalo da igra, ali to se na terenu ne vidi. Nije najjasnije šta pokušava sa dva ista napadača, Aleksandrom Mitrovićem i Dušanom Vlahovićem, koji se „sudaraju“ na terenu, šta je hteo s Mijatom Gaćinovićem na levoj strani, zašto više ne koristi Lazara Samardžića, treba li mu više Tadić ili Milinković-Savić, zašto ekipa na EURO 2024 ima palanački pristup utakmici, pa uvređeni igrači ili igraju s pola gasa ili žele dodatno da dokažu kako beskrajno vrede…
Piksi je nervozu i odsutnost pokazao i pred utakmicu sa Slovenijom, i tokom duela na „Alijanc areni“ često je deloveo bespomoćno, sklapao je šake ispred lica kao da će molitva, a ne taktika da mu pomogne da se izbori sa vrednim i staloženim Slovencima. Slaba energija, sedenje na klupi, sve je to ostavilo utisak da Stojković ne kontroliše do kraja dešavanja na terenu.
Gol koji su Slovenci postigli zapravo je pokazao svu nemoć, bezidejnost i slabosti srpskog tima. Izgubljena lopta Gaćinovića duboko u polju Slovenije, odustajanje od ideje da se igrač isprati, lagani prolazak lopte kroz našu polovinu terena, rekreativni trk Sergeja i kašnjenje da se zatvori bek Žan Karničnik koji je započeo kontru i na kraju nam dao gol.
Tuga od fudbala.
Jasno je da s igrom koju su Srbi do sada prikazali teško da mogu da se nose s Dancima. Ali, da se vratimo na početak. Ništa nije gotovo, ništa nije izgubljeno, Srbiji treba pobeda za prolazak u drugu fazu takmičenja.
Izvolite, momci, pobedite nekoga i dokažite da plasman na Evropsko prvenstvo nije najveći uspeh ove reprezentacije. Sa Evra 2024. posle takmičenja po grupama odlazi samo šest reprezentacija, od 24 koliko ih ima na turniru.
Da li ćete dozvoliti da budete među njima?
www.winnerbet.rs – registruj se i oseti pobedu!
BONUS VIDEO
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
