"Kad sam bio mali nisam voleo da igram fudbal, već samo da šutiram loptu".
Kažu da se životne navike stiču u detinjstvu, a svoju je Siniša Mihajlović doveo do savršenstva.
Nekada kao levo krilo, kasnije kao levi bek i centralni defanzivac, Mihajlović je bio jedan od najboljih šutera u igri.
Golmani su se bojali, igrači u živom zidu drhtali dok se zaletao kako bi izveo slobodan udarac…
„Četiri ili pet sati bih šutirao, samo šutirao, non-stop“, rekao je Mihajlović.
Autor bloga na portalu Football Italia Martin Mork podseća da je srpski fudbaler imao fascinantan položaj tela pri izvođenju slobodnog udarca.
„Svaki put je sve bilo jednako. Izvijao je telo, naginjao se i gledao kako svaka lopta perfektno odlazi u gol preko živog zida“, naveo je.
U njegovom sećanju je posebno ostala utakmica u kojoj je Mihajlović postigao tri gola iz tri udarca.
„Šta bi bilo da je Dejan Stanković njemu prepustio prvi slobodan udarac dosuđen tog 13. decembra 1998. godine u duelu Lacija i Sampdorije?“
Mlad i željan dokazivanja, Stanković je preuzeo odgovornost, ali je golman Fabricio Feron uspeo da odbrani.
„Možda je faul bio ne toliko očigledan, ali je Pjerluiđi Kolina reagovao pri padu Roberta Mančinija i dao Mihajloviću šansu. To je bio kao penal za njega, znali su svi ostali igrači i pomerili su se“.
Jedan, drugi, treći… Tri gola iz tri slobodnjaka.
„Dobro, samo tri pogotka sam primio od njega. Mislim da je to dobra statistika“, rekao je Feron, njegov nekadašnji saigrač, uz konstataciju da je Mihajlović postigao ukupno 28 golova u Seriji A.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare