Đovani, bivši fudbaler Barselone i Olimpijakosa, prisetio se neprijatnosti od pre 15 godina iz perioda kad je nosio dres kluba iz Pireja.
Ofanzivni vezista, svojevremeno jedan od najboljih igrača Starog kontinenta, ostavio je zapažen trag tokom tri godine provedene u Barseloni, ali je nakon nesuglasica sa Luj van Galom 1999. godine iz španskog giganta prešao u Grčku.
Brazilac je u svojoj knjizi „Đovani – legenda – moja autobiografija“ prepričao brojne anegdote iz karijere, a jedna se odnosi i na njegov zajednički rad u Olimpijakosu sa srpskim stručnjakom Dušanom Bajevićem.
PROČITAJTE JOŠ
Autoritarni Bajević vodio je Olimpijakos u dva mandata. Prvi je trajao od 1996. pa baš do 1999, a drugi je od 2004. do 2005. U tom periodu njihov odnos nije bio dobar, a sve je kulminiralo scenom u kojoj je fudbaler treneru pljunuo hranu na glavu.
„Radili smo bez problema pet godina ranije. Ali drugog puta, ne znam zašto, činilo se od starta da će naš odnos biti drugačiji. Možda je oduvek smatrao da je moj transfer dogovorio predsednik, bez njegovog učešća i onda je koristio šansu da mi pokaže svoj stav o tome“, napisao je Đovani.
Nepremostivi problem u odnosu ofanzivca i srpskog stratega nastao je tokom priprema, a igrač prihvata odgovornost za to.
„Bila je to moja greška. Iako nenamerna, ali moja“, rekao je on i otkrio:
„Igrali smo prijateljsku utakmicu protiv Palerma u Italiji i otišli smo u šetnju pre jednog obroka. U ustima sam ‘vrteo’ dva slatkiša i tako sam se igrao. Dok smo se spuštali stepenicama, pomislio sam – šta bi se dogodilo kada bih jedan slatkiš pljunuo na glavu saigrača koji je nekoliko metara ispod bezbrižno prolazio?“
Đovani i danas živo pamti tu scenu.
„Lobijem hotela odjekivao je smeh igrača, svi su bili spremni za šalu. Pošto sam se umorio od zanimanja tim slatkišima, pljunuo sam ih. I oni su pali nekome na glavu… Na Bajevićevu glavu!“.
Usledila je neverovatna scena.
„Okrenuo se i vikao – ko je to uradio?! Podigao je pogled i video Nerija Kastilja, a ne mene. ‘Brate, mrtvi smo’, rekao sam Neriju, koji mi je tada bio cimer“.
Posle timske šetnje, Bajević je pokucao na vrata njihove sobe.
„Kastiljo mu je otvorio, a Bajević ga je pitao: ‘Reci mi, da li si ti?’. Hteo je da od njega izvuče odgovor, ali je Neri odgovorio odrično. I ja sam isto poricao, a to ga je naljutilo“.
Đovani ni danas ne žali što je lagao trenera.
„Lagao sam, ne zato što sam ga se plašio, već zato što nisam hteo da preuzmem odgovornost. Uvek sam to radio, kroz čitav život i nisam postao drugačiji sa 32 godine. Prosto, to je bila moja poslednja sezona u klubu i znao sam da će, ako priznam, on to reći novinarima i onda će naći najbolji način da me skloni iz ekipe. Pobrinuo sam se da sakrijem sve tragove da sam ja to uradio“, kaže Đovani.
Đovani je napustio Olimpijakos 2005. kao jedan od najboljih igrača u istoriji kluba. Vratio se u Santos i tamo igrao sa Robinjom, ali je i u rodnoj zemlji imao sukob sa trenerom. Zbog nedisvipline Vanderlej Luksemburgo udaljo ga je iz tima.
Bajević je takođe 2005. napustio Pirej, a 2006. postao trener Crvene zvezde, u kojoj se nije dugo zadržao, jer je u toku utakmice protiv Vojvodine napustio i teren i klupu i klub, nakon skandiranja navijača da ode.
Ovu Đovanijevo priznanje čuo je 15 godina kasnije.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar