Tražio je selektor Dragan Stojković podršku pred polazak na Evropsko prvenstvo i dobio ju je. Nedvosmislenu, nepodeljenu, iako svi znamo kakvi su bili rezultati Srbije u kvalifikacijama za Evro 2024.
Koliko je reprezentacija važna srpskim navijačima mogao je to da oseti i u Austriji, i u Švedskoj, tokom priprema, ali naročito u Augzburgu (gde treniraju), Gelzenkirhenu (meč s Englezima) i Minhenu (meč sa Slovencima). Na prvom i jedinom otvorenom treningu u Nemačkoj bilo je pristuno 2.800 ljudi, a o podršci protiv Engleske i Slovenije da i ne govorimo. Skupili su se ljudi s raznih strana, od Perta do Toronta, stigli su iz Srbije, Republike Srpske, Crne Gore, Makedonije, Švedske, Luksemburga, Austrije… Sve grmi od podrške.
Navijači su zauzvrat dobili jako malo, ali podrška ne prestaje. Ljuti su, logično, ali mnogi i dalje veruju, naročito oni koji su sada ovde u Nemačkoj da utakmica s Danskom (25. jun, 21.00, Minhen) ipak neće biti poslednja na Evru.
Da bi se njihovi snovi ostvarili selektor Dragan Stojković mora da se trgne i dovede u red i igrače i igru. Verujemo mi da je atmosfera u ekipi dobra, ali nismo sigurni da li je interes reprezentacije ispred interesa pojedinaca, i kako se Piksi nosi s tim, odnosno kako rešava te situacije. Da li kompromisima ili čvrstom idejom u koju veruje i po bilo koju cenu. Videli smo da se kapiten Tadić naljutio što je malo igrao protiv Engleza, čuli smo i od Mitrovića da „nijedan igrač ne voli kad napusti teren“. Videli smo kako je Sergej odigrao protiv Slovenije, ali dobro možda je samo imao loš dan, možda nije u pitanju to što je meč počeo s klupe.
Na kraju, pitao je jedan od kolega ali nije dobio odgovor, gde je nestao osmeh Dragana Stojkovića pred duel sa Slovenijom? Šta to muči selektora?
Ono što nas „muči“ jeste to što Piksi već četvrtu utakmicu ne može da natera ekipu da igra od prvog minuta. Krenulo je s Austrijom (2:1), „orlovi“ su za par minuta na startu meča primili dva gola, nastavilo se i protiv Švedske (3:0), s tim što domaćinu tada nije imao ko da da gol iz brojnih šansi inače ko zna kako bi se meč završio, po prvih 45 minuta s Englezima (1:0) bolje da ništa ne pišemo, i na kraju opet ista slika u duelu sa Slovenijom (1:1). Kako je moguće da selektor jedne ozbiljne reprezentacije u četiri utakmice ne može da zategne i natera ekipu da igra od 1. minuta.
Još jedan utisak jeste da selektor Stojković voli da istakne dobre izmene i to je ok. Ali, šta je onda sa startnom postavom?! Može li i nju nekad da pogodi, pa da Srbija dominira. Možda mi i nismo takva ekipa, možda smo mi tim koji treba da se brani i igra na kontre, ali čemu onda najava nekih ofanziva i pretnji protivniku praznim topovima.
Posle svega što smo videli jedino što zaista možemo da pohvalimo od hrabrih odluka jeste ta da Predrag Rajković bude prvi golman. Sjajno je što ga Srbija ima, ali je tužno da nam je već drugu utakmicu najbolji igrač.
Nije nam namera da se mešamo u Piksijev posao, ali utisak je da luta u potrazi za timom koji može da ostvari njegove ideje. Naravno, da se sad postavljaju i pitanja zašto nema Darka Lazovića, koji može da igra i po desnoj i po levoj strani, zašto se po svaku cenu forsira igra s dva napadača, da li Tadić treba da igra od početka i za koliko minuta ima snage, zašto Piksi ne može da motiviše Sergeja da pokaže talenat koji nesporno ima, da li Lazar Samardžić dovoljno iskorišćen i kako je moguće da za 10 minuta pokaže više nego neko za 90.
Piksi nam deluje iscrpljeno, a naš tim umorno i bezidejno. S igrom koju je Srbija prikazala protiv Slovenije nemamo šta da tražimo u duelu s Dancima. S ovakvom igrom možemo, naravno, i da pobedimo, ali samo na sreću. Ako nam je to ideja, onda da 25. juna u toku dana posetimo neku crkvu, zapalimo sveću i pomolimo se.
A, ako nije, onda dajte zaigrajte već jednom kako treba i ne mlatite praznu slamu kako danas svi igraju fudbal.
Jer mi ga, bar za sada, slabo igramo.
www.winnerbet.rs – registruj se i oseti pobedu!
BONUS VIDEO
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare