Dragan Stojković Piksi preuzeće reprezentaciju Srbije, pitanje je samo kada će se to ozvaničiti, a onda, sledi nezahvalan zadatak.
PROČITAJTE JOŠ
Od selektora se ne može očekivati da uči igrače fudbalu, niti to treba raditi sa „orlovima“. Imamo tim sa renomiranim igračima, u jakim evropskim klubovima, na Stojkoviću je samo da stvori hemiju kakvu je imao Radomir Antić, ili strukturu koju je napravio Slavoljub Muslin, gde se znalo ko šta radi, da tim ima „glavu i rep“, čak i kada ne ide.
Antić je svojom harizmom, poštovanjem i ugledom uspeo da napuni Marakanu i iznese teret Mundijala, iako je Srbija nesrećno ispala u Južnoj Africi. Presudio je Antiću sukob sa Tomislavom Karadžićem, moglo mu se zameriti samo na utakmici sa Ganom, koju smo jalovo napali i poklonili joj pobedu, kada je Milovan Rajevac vodio afričku selekciju.
Pala je Nemačka, a onda je Srbija odigrala možda i najbolje poluvreme u Antićevom mandatu, protiv Australije. Sreća nas nije pogledala, promašivali su se ziceri pred praznim golom, za to smo kažnjeni, ali daleko od toga da je Antić izgubio poverenje igrača i javnosti.
Direktno je presudio raskol sa Karadžićem, a za Antićem se i godinama kasnije žalilo, upravo zbog toga što je vratio veru u reprezentaciju, napravio joj kult i vratio poverenje javnosti.
Sa druge strane, Muslin nije imao tu harizmu i moć da imenom ujedini svlačionicu, ali je znao da postroji stvari i znalo se da Dušan Tadić vodi igru. Posle dužeg vremena dobili smo pravog lidera ekipe, kasnije se ta uloga izgubila i nije bilo jasno definisano ko je kičma tima.
Zato je Piksijev najveći zadatak da napravi „reset“ u svlačionici i napravi kombinaciju najboljeg što su uradili Antić i Muslin. Ego igrača mora da se ostavi po strani (pa i po cenu toga da ego selektora bude glavni), a Piksi kao veliko igračko ime ima samo jedan mali nedostatak, koji se možda može osetiti u očima igrača koje će okupiti.
Ljubiša Tumbaković nije imao autoritet i poverenje igrača, što je i sam priznao, iako je loptu prebacio u polje koordinatora za fizičku pripremu i oporavak, Andreje Milutinovića.
Naveo je imena poput Luke Jovića, Dušana Tadića, Aleksandra Mitrovića, Luke Milivojevića, Darka Lazovića i Nemanje Radonjića, kao igrače koji su mu otkazivali i kojima je Milutinović određivao režim rada, navodeći da je tako stvoren „paralelni stručni štab“.
Taj nedostatak komunikacije dovoljno govori i na Piksiju je da taj problem reši, usput mora i da uspostavi autoritet kao trener koji je ipak vodio klubove samo u Japanu i Kini. Prošlo je vreme kada bi novije generacije gledale Piksija kao fudbalsko božanstvo. Luka Jović je imao tri godine kada je Stojković igrao na EURO2000, Sergej Milinković Savić pet, Dušan Vlahović se te godine rodio…
Pozitivna stvar je što Piksi konačno može imati pravi trenerski elan za posao, jer je Nagoja bila pionirski korak, a Gvangžu R&F finansijski unosna glavobolja. Jedan pogled na „hajlajtse“ utakmica dovoljan je da pokaže koliko se Stojković nervirao radeći sa netalentovanim Kinezima, moleći boga da Duško Tošić „pokrpi“ odbranu, a Eran Zahavi u napadu odradi svoj deo posla.
U takvoj konstelaciji, gde si sa brojem stranaca ograničen, nije bilo lako stvoriti nešto epohalnije, ali se Stojković može pohvaliti uspesima sa Nagojom. U debitantskoj sezoni je zauzeo treće mesto, a u trećoj godini, doneo je prvu titulu šampiona u istoriji. Vodio je Nagoju od 2008. do 2013. godine i tu je napravio ozbiljan staž.
„Svaka utakmica je bila veoma teška, ali napraviti ovakav rezultat prvi put u istoriji kluba, to je zaista nešto posebno. Veoma sam srećan i ponosan sam na ljude iz Nagoje. Ovo je potpuno drugačije u odnosu na vreme kada sam bio igrač. Ovaj put imam puno odgovornosti i veoma sam zadovoljan svojim radom i borbenošću svih svojih igrača. Tri utakmice pre kraja Džej-Lige, mi smo već prvaci. To je sjajan rezultat“, rekao je Stojković 2010. godine kada je pobedio Kašimu u šampionskoj trci.
Kasnije je Nagoja pala na sedmo mesto, zatim i na 13. mesto, kada se čak spekulisalo o odlasku u Arsenal.
„Voleo bih da mi Piksi bude naslednik. Postoji stotine razloga za tako nešto. Njegova fudbalska filozofija je skoro identična mojoj. Imamo iste ideje i obojica težimo ka savršenom fudbalu. Znao sam da će njegovi timovi igrati napadački, sa mnogo pasova. Tačno je to i uradio i pokazao je da će biti veliki trener. Rekao sam mu da će dostići visine ako bude uspeo da prebaci svoju maštu svojim igračima“, rekao je jednom Venger ostrvskim medijima 2011. godine.
Nije preuzeo Arsenal, ali ostaje nada da će njegove lepe reči pretvoriti u delo sa reprezentativcima.
Nedostatak trenerskog iskustva na ovim prostorima i hronični problem pristupa igrača biće mu mač sa dve oštrice.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar