0
Veliki treneri prave revoluciju u fudbalu, uvode taktičke novine, genijalnosti koje se vide u sitnicama. Oni najveći menjaju način na koji se o fudbalu promišlja i kako se on gleda.
Malo je ljudi posvećenijih fudbalu od Pepa Gvardiole. Često znaju fudbaleri da kažu da im je ovaj sport dao sve, ali je Gvardiola jedan od retkih koji je možda više vratio igri nego što mu je ona dala. Njegova vizija fudbala je napravila revoluciju u Evropi do te mere da vodeći timovi današnjice biraju za trenere Gvardioline učenike – svesni pravca u kom je fudbal krenuo.
Često se govorio o tome da postoji svojevrsno trenersko drvo. Odnosno trener od koga se kasnije granaju drugi veliki stručnjaci. Ta terminologija se najčešće koristi u košarci, pa se tako Aleksandar Nikolić zavodi kao pionir trenerskog profesionalizma iz kog su ponikli Dušan Ivković, Božidar Maljković, Željko Obradović, Ranko Žeravica i Svetislav Pešić…
PROČITAJTE JOŠ
Slično je i u fudbalu, samo što je pritom to i multinacionalno i veza između Gvardiole i bivših igrača i/ili pomoćnika govori o sličnom uticaju koji je ranije imao Johan Krojf ili Rinus Mihels.
Među Gvardiolinim učenicima njima se posebno ističu četvorica bivših fudbalera koji su, direktno radeći sa Gvardiolom ili pod njegovim uticajem, izgradili sopstvene, impresivne trenerske karijere: Mikel Arteta, Vinsan Kompani, Ćabi Alonso i Enco Mareska.
Arteta je proveo tri i po godine kao Gvardiolin pomoćnik u Mančester Sitiju, od 2016. do 2019. godine. Bio je Gvardiolina „desna ruka“, zadužen za analizu protivnika i rad sa ofanzivnom linijom. Njegova inteligencija i razumevanje igre impresionirali su Pepa, koji ga je javno hvalio kao budućeg velikog trenera.
Kada je preuzeo Arsenal, Arteta je uneo deo Gvardioline metodologije – insistiranje na visokom presingu, kontroli ritma utakmice i gradnji igre iz poslednje linije. Uz brojne izazove, uspeo je da od Arsenala stvori konkurenta za titulu u Premijer ligi, osvojivši FA Kup već u prvoj sezoni, a zatim dovevši tim do drugog mesta 2023. i 2024. godine. Arteta je razvio sopstveni identitet, ali u svakoj njegovoj postavci oseća se eho Gvardiolinog uticaja.
Nikada se nije libio da istakne koliko je Gvardiola uticao na njega. To je otkrio i ove godine pre nego što je sa Arsenalom u četvrtfinalu Lige šampiona izbacio Real Madrida
„Pozvao sam ga jutros. To što sam ovde je u najvećoj meri zahvaljujući njemu. Uvek mi je bio velika inspiracija. Živeo sam četiri sjajne godine sa njim i uvek ću mu biti zahvalan. Bez njega ne bih bio ovde“, rekao je Arteta.
Kao kapiten Mančester Sitija pod Gvardiolinim vođstvom, Kompani je bio ključni igrač u uvođenju Gvardioline filozofije u engleski fudbal. Njegovo razumevanje Gvardioline taktičke strukture bilo je izuzetno – istovremeno je bio komandant defanzive i produžena ruka trenera na terenu. Njegova mirnoća sa loptom u nogama, ali i povremene duge lopte učinile su da Gvardiola svoju viziju može savršeno da sprovodi u delo.
Nakon završetka igračke karijere, Kompani je počeo da gradi svoj put u Anderlehtu, gde je kombinovao Gvardiolinu igru sa lokalnim stilom. Ipak, pravi iskorak napravio je u Barnliju, koji je 2023. ekspresno uveo u Premijer ligu atraktivnim i dominantnim stilom igre, potpuno suprotnim reputaciji kluba. Iako se u Premijer ligi suočio sa izazovima, Kompani je ostao veran ideji proaktivnog fudbala – baš kao što je to radio njegov mentor.
Rezultat? Postao je trener Bajerna i već u prvoj sezoni osvojio Bundesligu sa samo dva poraza u ligaškom delu. Kakav fudbal igra njegov tim govori što je pobedom od 9:2 postao prvi klub koji je postigao više od osam golova na jednom meču Lige šampiona
Alonso nikada nije radio sa Gvardiolom u stručnom štabu, ali su njihovi putevi ukršteni u Bundesligi, dok je Pep bio trener Bajerna, a Alonso igrač. Njegova elegancija na terenu i taktička lucidnost učinile su ga prirodnim naslednikom Gvardioline fudbalske misli. Videlo se i u toku igračkih dana da Alonso promišlja o igri na drugi način što i ne čudi jer su mu treneri bili još i Rafa Benitez u Liverpulu, Žoze Murinjo i Karlo Ančeloti u Realu, te Luis Aragones i Visente del Boske (jedini trener koji je u 21. veku osvojio Ligu šampiona, Svetsko i Evropsko prvenstvo).
Kao trener Bajer Leverkuzena, Alonso je napravio čudo – u sezoni 2024/2025 osvojio je Bundesligu bez poraza, prekidajući višegodišnju dominaciju Bajerna. Njegov tim igrao je atraktivno, ali disciplinovano, uz savršeno tempiranu gradnju napada i neprekidan pritisak. Gvardiolina preciznost i poziciona disciplina vidljive su u svakom segmentu Alonsoove igre, ali on je tu osnovu obogatio sopstvenim iskustvom i intuitivnim upravljanjem sredinom terena.
„Gvardiola je ispred svog vremena. Voli da njegov tim kontroliše meč jer je to najbolji način da se pobeđuje. Gvardiola mnogo traži od sebe, ali i od igrača. Ipak, jednom kada to upoznate, mislim da mi se sviđa da tako igramo. Igramo sa kontrolom i on to voli“, ispričao je Alonso nedavno.
Mareska je bio deo Gvardiolinog stručnog štaba u Sitiju u sezoni 2022/2023, kada su osvojili istorijsku trostruku krunu. Kao čovek koji je često radio individualno sa igračima poput Fodena, Alvareza i Greališa, Mareska je bio zadužen za tehnički napredak i razumevanje Gvardiolinog pozicionog sistema.
Kao glavni trener Lestera u Čempionšipu, uveo je tim nazad u Premijer ligu kroz disciplinovanu, kontrolisanu igru koja je podsećala na rane faze Gvardiolinog Barselone. Njegova fudbalska filozofija je sofisticirana, s jasnim tragovima Gvardiolinog uticaja – igra se gradi strpljivo, kroz pasove i premeštanje protivnika, sa naglaskom na inteligenciju pre snage.
Kruna svega stigla je u vidu titule Čelsija na Svetskom klupskom prvenstvu kada je u finalu Čelsi srušio PSŽ sa 3:0. Potpuno neočekivano, ali još jedan dokaz taktičke bravure i nove fudbalske misli koja dominira fudbalom.
Gvardiola nije samo trofejni trener – on je pedagog, arhitekta i izvor inspiracije. Njegov uticaj na trenere poput Artete, Kompanija, Alonsa i Mareske nije puko kopiranje, već duboko razumevanje igre i evolucija ideje. Svaki od njih je poneo nešto jedinstveno iz Gvardioline škole, oblikovao to kroz sopstveni identitet i time doprineo razvoju modernog fudbala. Njihov uspon dokazuje da Pepov doprinos prevazilazi klupske granice – on oblikuje budućnost igre.
BONUS VIDEO Nova.rs u muzeju Intera i Milana