Kako su crno-beli dva puta u samo nedelju dana pobedili bundesligaša, dugo će se pamtiti i prepričavati pobeda čudesnog Gordana Petrića i njegovih pulena u 4. kolu Lige konferencija kada je u sjajnom ambijentu na pleća oboren Keln sa 2:0.
Teško da su i največi optimisti, oni koji i u katastrofama vide nešto pozitivno, pre sedam dana mogli da zamisle da će Partizan dva puta pobediti i nadigrati jedan tim iz Bundeslige. Scenario koji je u avgustu mesecu bio u domenu naučne fantastike, odjednom je postao java, a crno-beli se sada gordo šepure sa prvog mesta u grupi D, sa kojeg se jasno kao dan vidi proleće u Evropi.
Bezidejan i psihološki razbijen tim dobio je izgled kakav nije imao ni prethodne sezone pod vođstvom Aleksadra Stanojevića koji je bio najbliži da skine Crvenu zvezdu sa trona u poslednjih pet godina.
Drhtao je taj Partizan protiv Anortozisa do poslednjeg minuta za plasman u nokaut fazu iz grupe koja izgleda smešno za onu koju je izvukao Gordan Petrić, a iz koje ima velike šanse da izađe kao prvi i direktno se plasira u osminu finala bez dodatne drame i razigravanja.
A Gordan Petrić je priča za sebe. Trener koji u karijeri nije imao nijedan rezultat vredan pomena i koji je došao kao iznuđeno rešenje u paničnoj potrazi da se ispravi fijasko sa Ilijom Stolicom, ispisao je najlepše stranice novije istorije Partizana.
Smiren, veseo i maksimalno opušten delovao je na trenutke kao klovn u cirkuskoj predstavi u opštem rasulu u Partizanu, ali je za samo dva meseca doveo tim do visina koje su izgledale nezamislivo.
Partizan je ponovo zaigrao taj „Tango smrti“. Čuvena pesma, koju velika navijačica Partizana Tanja Bošković peva u kultnom filmu „Balkan ekspres“, postala je simbol „grobara“ u čuvenoj sezoni kada su crno-beli pod dirigentskom palicom Marka Nikolića posle očajnog starta preokrenuli sezonu i osvojili poslednju titulu.
Ponovo je zagrmeo „Tango smrti“ sa tribina Humske kada je u poslednjim minutama meča postalo jasno da će Partizan drugi put srušiti bundesligaša za sedam dana i uraditi ono što su brojne generacije pre ove samo sanjale.
Mnogi navijači na stadionu Partizana nisu ni bili rođeni kada su crno-beli poslednji put u Beogradu pobedili neki tim iz takozvanih „Liga petice„.
Davno su počela da blede sećanja na pobedu protiv Njukasla u nekadašnjem Kupu kupova golom Vuka Rašovića sa penala, a 24 godine je trebalo da prođe da padne neko zvučno ime iz najjačih liga.
Koliko je trijumf veliki i u kojoj meri spada u domen istorijskog najbolje pokazuju brojke. Partizan je u istoriji samo 14 puta pobedio pobedio u mečevima sa timovima iz pet najjačih liga, od čega su dva trijumfa došle u prethodnih sedam dana.
Od toga je 10 puta pobeđivano u Beogadu, a poslednji put davne 1998. Od tada su pobeđeni samo Njukasl 2003. kada je obezbeđen čuveni plasman u Ligu šampiona i Augsburg 2015. u Ligi Evrope, i to na gostovanjima.
Zbog toga treba skinut kapu ovoj ekipi i treneru koji je doživeo da mu navijači, koji su bili očajni zbog njegovog dolaska, kao u transu skandiraju „jedan je Gordan Petrić„.
A on je uspeo da svakom igraču pronađe žicu i ulogu i da ga učini boljim nego što jeste. Ako je od prvog kontakta sa loptom bilo jasno kakav je majstor Fuseni Dijabate koji deli prvo mesto liste strelaca u Ligi konferencija i statistički je jedan od najboljih driblera što je na surov način osetio i levi bek Kelna kada mu je proturiio loptu kroz noge i bacio publiku u trans, onda je samo Petrićeva zasluga što je odbrana izgledala bolje nego ikada ranije.
Bili su neprepoznatljivi i Igor Vujačić i Svetozar Marković kao da gledamo Nestu i Kanavara, dok su Slobodan Urošević i Aleksandar Filipović bili prototipovi modernih bekova.
Strpljenje sa Kristijan Belićem, ključevi ekipe u rukama Bibarsa Natha i Rikardo Gomeš koji je počeo da daje golove i na najvećoj sceni – tačka su na Petrićevom potpisu jednog preporođenog Partizana.
Zato nije ni čudo što se u Humskoj ponovo zapevao i zaigrao „Tango smrti“, i što miriše na još jednu spektakularnu sezonu.
BONUS VIDEO Pretučen navijač Partizana na stadionu u Humskoj