2
Kako se leto približava, a Superliga se raspliće i završava, tako se pred Partizan postavlja jedno pitanje koje je postalo popularno iz nekih potpuno drugih razloga: i šta ćemo sad?
Konstrakta je ovo pitanje postavila pre dve godine kada je odlazila na Evroviziju da predstavlja Srbiju i to mogu da se zapitaju i u Humskoj kada dođe vreme da se svode računi.
PROČITAJTE JOŠ:
A računi ove sezone su, zbog svega što smo videli, sve samo ne niski. Skoro kao za Infostan kad imate centralno grejanje u Beogradu.
I to u nekoj stančugi od 90, 100 kvadrata. Pa još salonac! Razloga ima nekoliko. Nije nepoznato da su igrači Partizana poslednji put zagrizli trofej namenjen prvaku države još 2017. godine i da je od tada Zvezda nanizala sedam titula.
Nije nepoznato ni da živimo u Srbiji gde se klubovima pomaže po političkoj liniji, kao što se u njima po istoj liniji i ostaje na rukovodećim mestima. Tako dođemo do zaključka da se u onom sportskom delu ljudi ponajmanje pitaju za sve ono što se dešava u poslu kojim se bave.
Igor Duljaj je tako vukao ekipu na neku svoju energiju i ljubav prema Partizanu i to je jedna od onih stvari zbog kojih će i mnogi zvezdaši reći da ga poštuju.
Sve dok Partizan nije izgubio nekoliko mečeva u Superligi, od TSC-a, niškog Radničkog, Čukaričkog i Napretka i dok nije odigrao nerešeno sa ekipama Mladosti i kragujevačkog Radničkog, nisu se toliko nazirali problemi koji su već bili tu.
U ligi gde Zvezda godinama dominira, pobrojane greške se preskupo plaćaju, pa crno-belima nije bilo dovoljno ni sedam bodova prednosti iz prvog dela sezone.
Kada ih je TSC razbio sa 4:0, kola su postepeno počela da kreću nizbrdo, a u tim momentima su Kristijan Belić i Mihajlo Ilić još bili u ekipi.
Dvadesetogodišnji štoper je otišao u Bolonju za četiri i po miliona evra plus procenti od naredne prodaje i sada se u Seriji A bori za Ligu šampiona.
Belić je otišao za četiri miliona evra u AZ Alkmar i Partizan je tako ostao oslabljen u odbrani i na poziciji zadnjeg veznog.
Bušnija odbrana značila je lakši plen za protivnike koji su davali golove i nagrizali Duljajevu nadu da može da uradi nešto više i posle 2017. godine prvi put vrati pehar prvaka u Humsku.
To se nije desilo ni sada, a ostaje pitanje koga će Partizan moći da proda „masno“ u dolazećem periodu.
Mateus Saldanja je strašan igrač i da nije mučio muku s povredom mesec i po dva, te da je Partizan ostao konkurentan u borbi za titulu, Brazilac bi bio zlatna koka koja bi sama mogla da „završi posao“ sa nekih desetak miliona (možda i više).
Ovako, povreda zadnje lože ga je stavila na višenedeljnu torturu u smiraj sezone kada se štošta odlučivalo. Iz ove perspektive je njegovo dovođenje bilo odličan potez, ali sada postoji bojazan za koliko i gde može da ode.
„Moj status u klubu je pod znakom pitanja od prvog dana. Nisam opterećen time, na ljudima iz kluba je da to reše. Najvažnije je to što ostavljam sledećem treneru. Da li je to ekipa koja ima perspektivu? Kovačević ima 20 godina, Severina 23, Goh 22, Baždar 20 godina. To su igrači koji imaju budućnost. Vreme će pokazati da li je to ispravan put“, rekao je Duljaj posle eliminacije od Crvene zvezde u polufinalu Kupa Srbije i ubrzo morao da pakuje kofer i ode.
Zvezda je prvo u Superligi slavila sa 3:2 u meču koji je obeležilo više kontroverzi, a onda u drugačijem meču bila bolja sa 2:0, sve u razmaku od četiri dana. Da li je time pogoršala i Partizanovu pregovaračku poziciju kada je reč o prodaji igrača? To može da pokaže samo dolazeće leto kada takmičenja budu zatvorena, a otvoren prelazni rok.
Duljajev problem sa Vazurom i čelnicima Partizana tinjao je neko vreme i kulminirao je u jednom trenutku saopštenjem uprave koja je poručila javnosti da se Duljaju zahvalila na saradnji.
Ukratko, klub je „potrošio“ još jednog svog vojnika i čoveka koji ga iskreno voli, dok crno-bele neki drugi strovaljuju u ambis. Igor je i sam rekao da rizikuje svoj status da bi, umesto Nemanji Nikoliću, pružao šansu Samedu Baždaru za kog kaže da su zainteresovani brojni klubovi. I razigrao ga je dovoljno da zatrese mrežu Zvezdi na derbiju.
A onda je na Duljajevo mesto došao Albert Nađ i Baždar je izostao iz startne postave na njegovom zvaničnom debiju protiv Vojvodine i pre toga protiv TSC-a iz Bačke Topole. Loše je što bi sa Samedovim imenom, spisak poželjnih igrača Partizana u očima bogatijih stranaca pred leto mogao da se završi. Bar spisak onih mlađih fudbalera koji mogu da donesu milione i procente.
„Ako bih hteo da zaštitim sebe, stavio bih Nikolića. Baždar ima 20 godina, moram da razmišljam šta je najbolje za klub, on je na radaru mnogih ekipa upravo zbog nastupa u prvom timu Partizana. I pored svojih nedostataka, to što nije previše strpljiv želi sve i odmah, mladi moraju da shvate da ne može da se preskoči vreme. Moramo da ga istrpimo, trpimo ga mi i ekipa, stariji igrači pa i Nikolić mu daju savete kako da se nosi sa teškim situacijama. Tržište dikitra koga ćemo da stavimo u fudbalski izlog, a to je Baždar. Nikolić je mnogo bodova doneo i to sam mu rekao, ali moram da razmišljam o onome što je najbolje za klub“, naveo je trener Partizana. A šta Samed hoće? Ukratko, da ode na leto. Za koliko – to već donekle diktiraju i rezultati, a pet uzastopnih poraza nije baš neka preporuka.
„Svi znamo da Partizan živi i od prodaje igrača, u zimskom prelaznom roku smo ostali bez dva mlada igrača Belića i Ilića i bez tih prodaja klub bi teško mogao da funkcioniše. Baždar takođe ima želju da ode iz Partizana i da se dokaže, po onome što sam ja video, ukoliko postoji mogućnost da klub profitira i ponovo uloži u mladog igrača iz omladinske škole, a ako ne onda u igrača iz okruženja koji imaju srpski pasoš“, pričao je Duljaj.
Šta sada, posle pet uzastopnih poraza u ligi i Kupu poručuje Nađ? Posle 13 primljenih golova od Čukaričkog (3:2), Crvene zvezde (3:2, 2:0), TSC-a (2:1) i Vojvodine (3:2), jedna rečenica zaista deluje obeshrabrujuće.
„Drugo mesto nam je cilj od početka sezone. Moramo da probamo da pobeđujemo“, rekao je novi šef struke Partizana i naglasio da je „Vojvodina u ovom trenutku najbolja ekipa u ligi“. Zamislite da Ćavi Ernandez, ili Karlo Ančeloti sutra dođu na neku televiziju, ili konferenciju i kažu: „Znate, nama je cilj drugo mesto“.
Pa u Madridu ili Kataloniji bi ulice gorele, Florentina Pereza i Đoana Laportu bi strefio šlog, a trener bi morao da traži pacovske kanale da pobegne iz grada. Karikiram, naravno, ali jasna je suština.
Razlika je što dva španska velikana uvek imaju nekog zeca iz rukava da izvuku za prodaju po više desetina miliona, dok mi to ovde u svojim najvećim klubovima nemamo i zato je sada Partizan u posebno turobnoj situaciji.
Nekima od momaka ističu ugovori, drugi, poput Aleksandra Jovanovića, sada deluju nezamenljivo, a i kada bi bili za prodaju, teško da bi tu mogli da se uzmu veliki novci.
Treći su tu došli na pozajmicu i nisu doneli potrebnu razliku u kvalitetu, Deni Kastiljo je navodno pozvan da se vrati Šahtjoru, četvrti su prebacili tridesetu i već su u nekim ozbiljnijim godinama, dok su peti samo povremeno imali bljeskove dobre igre.
Onima kao što je Goh fali možda još jedna sezona da se pokažu i u Evropi i da dignu sebi cenu na više miliona, Kovačeviću fali iskustvo, a Severini konstantnost.
Zbog svega navedenog deluje da je pozicija crno-belih teža nego što je bila zimus kada je bio prvi na tabeli i imao nekoliko dobrih opcija za prodaju i ako u Humskoj za postojeću situaciju ne nađu rešenje, teško da će Partizan od leta napraviti neki veliki kvalitativni iskorak.
BONUS VIDEO: Najbolji trenuci utakmice Borusije Mehengladbah i Union Berlina
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
