5
Rizikujem da će vam možda zvučati čudno, ali fasciniran nekim bizarnim situacijama stekao smo utisak da izbori u srpskom sportu poslednjih godina ozbiljno liče na filmove.
I to filmove s moćnim sadržajem, zapletima, pomalo crnotalasne, pomalo felinijevske, provokativne, ekstravagantne, vrlo često protkane i beskrupuloznom akcijom.
PROČITAJTE JOŠ
I sada se pitamo da li su glumci, odnosno naši sportski radnici, zaista toliko vešti da odigraju ovako značajne role, ili su samo likovi koji su inspirisali, na primer, Aleksandra Petrovića za film „Biće skoro propast sveta“, čija radnja počinje tako što je „u jednom selu kafedžija u svađi sa svinjarem“… Ili kao što kod Federika Felinija „halucinirajuća slika ulazi u običan događaj“.
I tako se i nama desila halucinacija da su prethodno bili izbori u Sportskom društvu „Partizan“. I baš kao kod Felinija, jedan običan događaj očas se pretvori u cirkus.
Milorad Vučelić, „dežurni istomišljenik“ iz serijala „Junaci doba zlog“ i do pre neki dan „aktuelni predsednik“ Jugoslovenskog sportskog društva, kojem je mandat inače istekao ko zna kad, i nije mu padalo na um da zakaže nove izbore, odlučio se ipak na taj korak tek kada je shvatio da neko drugi želi da preuzme upravljanje kompletnom Partizanovom sportskom porodicom.
I onda počinje svinjarija.
Na Izbornu skupštinu se dovlači privatno obezbeđenje, koje kontroliše Miloš Vazura, direktor fudbalskog kluba, ne priznaju se ovlašćenja koja su odsutni delegati dali svojim zamenama, stvara se nervoza, sve je na ivici incidenta, deo delegata koji su uz Ostoju Mijailovića, prvog čoveka košarkaškog kluba i u tom trenutku protivkandidata Vučelića, povlači se sa skupštine, organizuje se paralelna… Na kraju je valjda pobedio Ostoja, tako bar tvrdi APR, ali priča o ovim izborima je samo još jedna u nizu o crnim danima našeg društva, države, sporta, u kojima nema ni ferpleja, ni poštovanja, pružene ruke pobedniku, prihvatanja poraza ili prihvatanja činjenice da se „narodna kuhinja“ zatvara i da nema više besplatnih obroka za sve sportske radnike koji su godinama, pa i decenijama, navikli da iz kazana zahvataju velikom kutlačom.
Ovaj cirkus sa obezbeđenjem, paralelnim skupštinama, tužbama, privatnim obezbeđenjem, nije nova pojava u srpskom sportu. Naprotiv. Ponavlja se ciklično i najčešće se dešava u Partizanu.
Od varljive slave cirkusa nije zaštićen ni Fudbalski savez Srbije, jer evo i oni su obezglavljeni otkako je predsednik Slaviša Kokeza volšebno nestao iz „kuće fudbala“, a onda i iz Srbije, a Marko Pantelić odstranjen kao potencijalna zamena, jer je Marko „shvatio da bi možda mogao da zauzme predsednički stav i sam odlučuje o nekim stvarima“. I onda je Marko umesto funkcije dobio pedalu.
I sada je u toku izborni proces, a ljudi iz „vrha vlasti“ nam u poverenju daju informacije, da njihov partijski brat Bratislav Gašić, direktor BIA, na primer, hoće da progura svog sina prekoredno u fudbalskoj hijerarhiji, ali ne onog kojeg je već pokušao da progura u prvi tim Crvene zvezde, već onog drugog.
I da završimo, ali uz pesmu. Doduše, crnotalasnu, kako i priliči.
„Biće skoro propast sveta, nek propadne, nije šteta.“
BONUS VIDEO Gordan Petrić posle remija sa Nicom u Beogradu
Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Twitter, Instagram
