Miha o „200 noći s Arkanom“, rečima Štimca i ubijenom drugu

Fudbal 12. nov. 202014:28 > 14:32
Podeli:
Foto: EPA-EFE/ELISABETTA BARACCHI

Knjiga o životu Siniše Mihajlovića, proslavljenog fudbalera i bivšeg selektora reprezentacije Srbije, objavljena je u Italiji.

Delo pod nazivom „Igra života“ bavi se čitavim njegovim životom, od odrastanja u Borovu selu do nedavne borbe sa leukemijom.

PROČITAJTE JOŠ

U razgovoru za Korijere dela sera Mihajlović je rekao da ga je borba sa opakom bolešću promenila.

„Postao sam bolji čovek. Bolest me ojačala i promenila. Uživam u svakom trenutku, nije tako bilo ranije. Bolest nije greška, to se dogodi, a ja nisam nikakav Supermen, ni heroj. Bio sam uplašen i nije me sramota da to kažem“, rekao je Mihajlović.

Kako je istakao, osećao je težinu celog sveta na sebi.

„Ne postoji recept, bar ga ja nemam. Možete se osetiti kao ratnik, ali bez doktora ste niko i ništa. Jedino što možete da uradite je da ne izgubite volju za životom. Ostalo ne zavisi od nas“.

Mihajlović je otkrio da je u bolnicu u Bolonji primljen pod lažnim imenom.

„Bio sam ‘Cgikjltfr Drnovsk’, beskućnik od 69 godina. Nisu želeli da izazovu pažnju drugih pacijenata. Nakon prve dve terapije zaista sam izgledao kao 69-godišnjak“.

Kako je rekao, neke stvari bi promenio.

„Tokom karijere sam pljuvao, bio pljuvan, bacao laktove, dobijao laktove, izgovarao uvrede, primao uvrede. To se dogodilo sa Patrikom Vijerom. Pogrešio sam, ali me je nazivao ciganinom tokom cele utakmice. To je bio način da me uvredi. Za mene je bio način da ga nazovem crnčugom… Rasizam ne postoji kada je uperen protiv Srba“.

Govorio je i o raspadu Jugoslavije.

„Bilo je finale Kupa 1990. godine. Pre utakmice sa Hajdukom, moj nekadašnji cimer iz mlađih kategorija reprezentacije, Igor Štimac, rekao je da moli Boga da njegova porodica pobije moju porodicu u Borovu“.

Tema je bio i Željko Ražnatović Arkan.

„Igrao sam za Vojvodinu, na kraju teške utakmice sam ga uvredio, nisam znao ko je. Kada sam došao u Zvezdu pronašao me je i odveo u svoju vilu. Mislio sam da će me ubiti. Ne, bio je fin, pristojan, rekao da mu se javim ako mi bilo šta treba. Godišnje sam provodio 200 večeri sa njim dok sam igrao u Zvezdi“.

Mihajlović je bio upitan da li je u slučaju Arkana bio fasciniran zlom.

„Možda u prvom trenutku, ali smo posle postali pravi prijatelji. Kada je ubijen ja sam objavio čitulju koja je izazvala mnogo kritika. Ja nisam dao čitulju komandantu Arkanu, već mom prijatelju Željku. Nikada nisam veličao ono što je radio, radio je užasne stvari, ali ne mogu da izbrišem odnos koji smo imali. Bio bih licemer“.

On je nedavno postao počasni građani Bolonje, posle čega je upućeno otvoreno pismo u kom je zatraženo od njega da se distancira od ratnih zločinaca na Balkanu.

„Ne. Već sam rekao šta sam imao da kažem. Ja sam iz Italije živeo taj rat, pokušavao sam da pomognem ljudima. Sećam se, jednom sam kupio novine i na naslovnoj strani su bile slike mrtvih dečaka uz potpis da su žrtve srpskih četnika. Jedan od njih je bio moj školski drug. Srbin. Srbi su činili loše stvari, kao i Hrvati…“, istakao je Mihajlović.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar