0
Izdanak Crvene zvezde, igra u ekipi sa iskusnim brazilskim štoperom i vuče klub ka tituli u crveno-belom dresu.
Ako ste pomislili da je reč o nekakvoj Superligi Srbije i možda baš Zvezdi, prevarili biste se.
PROČITAJTE JOŠ:
„Mi imamo već veliku zalihu od osam bodova, gledamo samo sebi da ostvarimo što više pobeda i što pre da se matematički obezbedimo što se tiče bodovne razlike. Ako pobedimo Dunav ili odigramo nerešeno, to je jedna ozbiljnija razlika koju ne bismo smeli da ispustimo“, počinje priču naš sagovornik.
Iako je zaista ponikao u Zvezdi, sad dolazi iz malog beogradskog kluba koji svoj „hleb“ naredne sezone traži u zonskom rangu takmičenja.
Hajduk sa Liona je nekada zaista igrao Superligu, baš u vreme kad je junak naše priče prolazio kroz svoje najbolje fudbalske godine.
Nenad Purke Stojanović je ofanzivac koji je danas već zagazio u petu deceniju života, što mu ne smeta da obuče dres, izađe na teren i pokaže šta ume.
Dres u crvenim i belim bojama, ali pod nadimkom „belih golubova“ koji gaze svoj put kroz Beogradsku ligu u grupi A.
Purke je, poput Hajduka, nekada igrao Superligu samo što je tada bio u Ljutice Bogdana. Bio je i u Genku, Železniku, Briselu, Vojvodini, Javoru, Leotaru iz Trebinja gde je uzeo titulu u BiH, a imao je izlet i u Azerbejdžanu.
Šest, sedam godina unazad opredelio se za niželigaški fudbal, pa je branio boje Brodarca, IMT-a, Žarkova i Stare Pazove, a sada je u Hajduku.
„To ili imaš ili nemaš. Ja sam od malih nogu u fudbalu. Ceo život sam u tom sportu i roditelji su mi sportisti bili. Evo bez obzira na to što već 42, još malo mi je 43. godina, dobro se osećam i mislim da mogu. Treniram redovno, trudim se da mlađim igračima pomognem, ako ne igrom, onda bar pričom i pristupom igri, nekim normalnim ponašanjem koje treba da ima svaki igrač“, kaže Stojanović za Nova.rs.
Iako je reč o petom rangu srpskog fudbala, navijača ima, dolaze i prilično burno umeju da isprate akcije i golove Hajduka.
„Ovde je malo niži rang, drugačije je, pa manje ljudi posećuje utakmice, ali je familijarna atmosfera i gde i oni koji dolaze, su porodica ili prijatelji i družimo se svakodnevno. Osećamo normalno pozitivnu energiju i kad ide loše, znači dosta. Znači i kad je tu 200, 300 ljudi, kao i ti pozivi i pohvale sa strane“.
Pošto je teren ušuškan između dve zgrade, dešava se da ljudima lopta može da završi i u dnevnoj sobi, ili tanjiru supe u kuhinji.
„Tu smo svakog dana i treniramo. Imamo pet puta nedeljno treninge i onda se dešava na treningu da dosta puta ode lopta. Onda pozovemo na piće, ako se desi neki prozor ili nešto tako, a dešavalo se da pucaju. Dosta znači ova žica, ali pređe ponekad i preko“, našalio se Purke.
Njega već dugo to ime „Hajduk“ prati, jer je i pre skoro 20 godina imao priliku da ode u onaj poznatiji – iz Splita. Trenutak je bio pogrešan.
„Iz Kaluđerice sam ali živim tu na Crvenom krstu i tu sam svakog dana, pa sam već bio u Hajduku, sad je drugi put. Osećam se kao u svojoj kući. Spomenuo si Hajduk iz Splita, to je bilo kad sam igrao u Leotaru iz Trebinja, pa kasnije je postojala mogućnost, ali sam se vratio u Zvezdu i od toga nije bilo ništa. Bila je vruća atmosfera još uvek tako da… Ovde je sasvim lepa priča, drago mi je da ulazimo u viši rang i ovaj klub zaslužuje bar Srpsku ligu“, kaže Stojanović.
I tada je hteo da ide, i danas bi prihvatio poziv, samo da je mlađi, da situacija nije bila „vruća“, te da navijači nisu stopirali transfer.
„Da ne bude zabune, ja sam i tad prihvatio, imao sam dogovor i sve završeno, ali su navijači Crvene zvezde i Hajduka… bio je problem neki, jer se pisalo da oni kao navijači Hajduka neće Srbina, a ovde da sam Zvezdino dete i šta ću u Hajduku, a ceo život sam u Zvezdi. Sada je već drugačije, ali u principu sam i tad prihvatio iako je atmosfera bila zagrejana. Sad se već smirilo, pa normalno da bih i sad prihvatio, da sam mlađi kao što sam tada bio“, priseća se Purke.
Kada smo ga podsetili da ima još igrača koji i u četrdesetim igraju vrhunski fudbal, ističe da nivo zalaganja, pa samim tim i stepen fudbala zavise od svakog čoveka.
„To je jednostavno do čoveka, neko ima volju, želju i karakter. Volim fudbal, pa radim i sa decom u školici ‘Bubamara’ i igram i sa veteranima Zvezde, gde se družim sa velikim imenima i ljudima prema kojima gajim neizmerno poštovanje. Tu su Borovnica, Šestić, Karasi, Pižon, Dule Savić, Bursać, sve igrači koji su imali ozbiljne karijere. I ovde sam u fudbalu, trudim se da mlađima bar pristupom pokažem da sebe ubede da mogu. Ne mogu sebe da poredim sa Ibrahimovićem, ali i oni isto imaju tu glad za uspehom. Ronaldo, Ibra, oni hoće da pobede sebe i pokažu da mogu, a neko sa 32, 33 kaže ‘ne mogu više’, zasiti se, kaže ‘zaradio sam, hoću da uživam’. Ne kažem da Ibra i ostali ne uživaju, ali to su veliki napori pa kad se stariji igrač povredi, duže traje i oporavak i sve“.
Na mečeve Hajduka, kaže nam Purke, dolaze i neka dobro poznata lica poput Mihajla Pjanovića.
„Dolaze ovi bivši treneri, tu dolazi i Mihajlo Pjanović, neki i žive blizu, pa dolaze nevezano za utakmice. Družimo se svakog dana. Dosta igrača je i igralo u Hajduku pre Zvezde i Partizana. Ovo je bio ozbiljan klub koji je igrao Superligu tako da ima ljudi koji i dan danas vole Hajduk i posećuju ga“.
Purke je kao dete igrao sa Dejanom Stankovićem, današnjim trenerom Crvene zvezde. Deki je i jedan od ljudi koji su kumovali nadimku „Purke“, zbog kaluđeričkog naziva za džanarike, purkače.
Karijere su im otišle u različitim smerovima, pa je jedan postao trener, a drugi i dalje ne izuva kopačke.
„Deki Stanković, Đorđe Vlajić, Zoran Urumov, to je bila naša generacija kad smo bili deca i to je tačno, zbog onih šljiva džanarika. To sam jeo non-stop, bili su mi puni džepovi. Njima bilo smešno ‘purkača, purkača, purkača’, šta ti je to, i ostade Purke. Nemam ja problem, meni je nadimak ostao. Iz tog sam kraja gde se tako zovu i to mi je bio pečat kroz karijeru“.
Pitali smo ga i za sadašnju prvenstvenu trku u Superligi, gde je Zvezda za dva boda bliža tituli prvaka, iako je Partizan imao pet bodova viška pred proleće.
„S obzirom na poslednje dve, tri godine gde su bile veće bodovne razlike, sad je na bod, gde je Partizan imao šansu koju je propustio, ima još do kraja i ne zna se ništa, ali je Zvezda bliža“.
Stojanović kaže da ono što Stanković od decembra 2019. do danas radi sa Zvezdom može da bude samo za poštovanje.
„Deki je imao dosta uspeha, dogurao je daleko i što se tiče Evrope. Uz malu dozu sreće mogli smo da prođemo Rendžers, ali i prvenstvo, polufinale Kupa, juri za titulom, dva pehara tako da, kakav god da je, ima uspehe i to se poštuje i ceni“.
Žao mu je što to nije krunisano boljim rezultatom i na evropskoj sceni, gde je Zvezda ispala od Rendžersa (0:3, 2:1), koji je stigao do finala Lige Evrope.
„Možeš ti da budeš bolji koliko god, ali nekad je potrebna sreća, da lopta uđe u gol kad treba ili da se desi penal. U principu, Zvezda je odigrala dobro, nisu prošli i to se dešava“, veli Purke.
Ipak, sve to mu je sada u drugom planu, pošto za vikend u subotu može da se reši sudbina Hajduka u prvenstvu i sve je podređeno tome…
„U suštini, cele sezone smo igrali dobro. Ostaje žal što smo polufinale Kupa izgubili, jer smo krenuli da ga igramo kao da nemamo šta da izgubimo. Nismo imali sreće u žrebu jer smo izvlačili Sremčicu, pa OFK Beograd, pa Radnički Novi Beograd, sve klubove iz vrha Srpske lige, ostaje žal. Ali, mislim da najlepši trenutak tek sledi kad budemo overili ulazak u zonu. Ima tu momenata. Utakmica protiv Dunava je bila lepa, bili su naši navijači i njihovi, bila je bakljada. I protiv OFK je bila dobra utakmica, bio je pun stadion. Neki pojedinačni momenat ne bih izdvajao, ali kad god se pobedi, lepo je“, zaključio je Purke Stojanović.
BONUS VIDEO: Pas uleće na teren, a lopta u dnevnu sobu – ovo nemaju ni Zvezda, ni Partizan
Pratite nas i na društvenim mrežama:
