Milinko Pantić pričao Špancima o povratku u Partizan

Pantić je osvojio duplu krunu sa Atletikom, pamti se najviše gol protiv Barselone u finalu Kupa Kralja, a sada je Špancima govorio o emotivnoj vezanosti za Partizan.Posle igračke karijere, Milinko je bio trener B tima Atletika, radio je u Azerbejdžanu i Kini, nije bilo prilike da se vrati u Srbiju."Iz zemlje sam otišao 1991, pre 30 godina. Ja sam stranac u Španiji, Srbiji, svuda. Čak više nego ovde. Bilo je kontakata, ali sam zainteresovan samo za Partizan, moju najveću ljubav posle supruge i ćerki. Bilo je nekih poziva iz Grčke, ali bez konkretne ponude. Imam prednost što govorim grčki. Govorim i španski, ruski, slovenske jezike, malo engleskog i francuskog", rekao je Pantić.Dugo ga nije bilo u klubu, što je otvorilo dileme zašto je tako."Mislim da ne bi trebalo da je tako, mi se međusobno privlačimo. Što se mene tiče, vrata nikada nisu zatvorena niti će biti. Do kraja života ću biti zahvalan Radomiru Antiću, neka počiva u miru, Hesusu Hilu i njegovoj porodici što su me doveli u klub i dali mi šansu da igram u Španiji. Zahvalan sam i navijačima zbog načina kako su me dočekali. Postoje ciklusi u životu, momenti i nikada ne znaš šta će doneti sutra", kaže Pantić.Prisetio se i kako je došao 1995. zahvaljujući Antiću."Pre nekoliko dana mi je prijatelj poslao isečke iz španskih novina tih dana, u kojima je pisao da je Atletiko pitao koliko košta Padić iz Panioniosa. Moje prezime niko u Španiji nije znao. I onda sam došao i osvojili smo duplu krunu. To je sudbina. Uvek kažem da mi fudbal mnogo toga duguje. Nisam ostvario ni 30 odsto mogućnosti. Kao trener ni 10 odsto. Fudbal mi mnogo duguje. To je spektakularan dug. I ovo nije ni preterivanje, ni arogancija", ističe Pantić.Priznao je da je tek pre nekoliko meseci pogledao snimak sa čuvenog finala Kupa Kralja protiv Barselone, kada je u produžetku doneo pehar.https://twitter.com/Elbucanero11/status/1378612134133837824"Otkriću vam tajnu. Nikada nisam gledao snimak tog finala sve do pre nekoliko meseci, zajedno sa suprugom i ćerkama. Mučio sam se kao pas, bio sam sav znojav, bez obzira što sam znao kako će se završiti. U prvom poluvremenu nisam pipnuo loptu. Trčao sam kao pile bez glave. U drugom da. Počeo sam da igram i Krojf mi je odredio flastera koji me je svuda pratio – Rožera. Bio je to najvažniji trenutak moje karijere. I gol u produžetku", rekao je Pantić.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram