Zlatan Ibrahimović i Siniša Mihajlović nisu samo pevali na Sanremu, bilo je i ćaskanja van zvaničnog dela programa.
Fudbalski tandem zapevao je jednu čuvenu pesmu iz 1972. godine, italijanske grupe Nomadi, a uz to je bilo priče o velikom prijateljstvu.
Naravno, sve je bilo prožeto šalama i podsećanjima na provokacije i žestoke duele, posle kojih su Ibra i Miha postali saigrači u Interu.
Nisu bili samo saigrači, prijateljstvo je očvrsnulo, bivši švedski reprezentativac je došao svojevremeno i u Novi Sad na oproštaj Mihajlovića od igračke karijere.
Sada su bili u novim ulogama, a sve je počelo uz provokacije.
„Bilo je to na meču Juventusa i Intera. Kako se završilo, ne znam, ali moraš da provociraš Ibru i ne smeš da mu dozvoliš da igra najbolje. Udario me je glavom i isključen je, želeo sam da mu uzvratim. Pokazujemo tu privrženost glavama“, kroz smeh je rekao Mihajlović.
Podsetio se Ibra i dolaska u Inter.
„Pitao sam Manćinija da li je sa Sinišom sve u redu. I kada je bio pomoćni trener, videlo se da može da postane prvi trener. Uvek je dolazio prvi na treninge, uzimao je slobodnjake kao drugi penale“, podsetio se Ibra, a onda ga je Miha „pecnuo“, setivši se svoje titule iz Barija sa Zvezdom.
„On mi zavidi na nečemu što još nema, Ligu šampiona. Ja sam je osvojio, on je samo igrao“, rekao je Mihajlović, Ibrahimović je poručio da ima još vremena.
Bilo je reči i o Mihinom oporavku od leukemije.
„Kada sam čuo, nisam imao snage da pozovem. Nisam mogao da pričam, zapravo je Miha bio taj koji mi je dao snagu. Dao mi je nadu. Želeo sam da mu pomognem kako je god moguće“, naveo je fudbaler Milana.
Pratite nas i na društvenim mrežama: