0
Milan Mandarić, srpsko-američki biznismen i čovek koji je ostavio veliki trag u fudbalu, preminuo je u 88. godini u Beogradu.
Njegov život je velika inspiracija za film i/ili knjigu, a u svetu fudbala će još dugo biti zapamćen.
Milan Mandarić je rođen 5. septembra 1938. godine u selu Vrebac u Lici, u okolini Gospića. Kao dete se sa roditeljima preselio u Novi Sad, gde se školovao i nastavio očev posao vodeći mašinsku radionicu, koju je pretvorio u jednu od najuspešnijih jugoslovenskih kompanija, sa fabrikom auto-delova i saradnjom sa Fijatom. U potrazi za boljim životom i zbog neslaganja sa komunističkim režimom tadašnje Jugoslavije odlazi u Ameriku i tamo počinje biznis sa proizvodnjom kompjuterske opreme.
Zapravo, otišao je u Švajcarsku, ali se brzo preselio na tlo Sjedinjenih Američkih Država. Ubrzo po odlasku “preko bare” počeo je i sa radom u fudbalu, koji je bio i ostao njegova velika strast još iz dečačkih dana. Mandarić je u Americi osnovao FK Lika, potom je imao nekoliko poduhvata sa San Hozeom, Konektikatom i Ist Bejom, a onda se vratio u Evropu, gde je fudbal ipak na drugom, višem nivou u odnosu na SAD. Ostaće poznat po osnivanju nekoliko uspešnih tehnoloških kompanija u Silicijumskoj dolini.
PROČITAJTE JOŠ:
Na Starom kontinentu najpre je najpre uzeo udeo u vlasništvu Standarda iz Liježa, da bi potom u potpunosti preuzeo vlasništvo nad ekipom Šarlroa. Usledio je prelazak na još veće fudbalsko tržište – Francusku, gde je pod njegovim vođstvom Nica u sezoni 1996/1997 osvojila Kup Francuske, ali je kasnije ispala iz elitnog ranga tamošnjeg fudbala.
Kasnije je Mandarić sa velikim uspehom bio glavni čovek engleskog Portsmuta, čije su se utakmice pomno pratile u Srbiji u tom periodu. Bio je „alfa i omega“ i u Lesteru i Šefild Venzdeju, a u poznim godinama je bio na čelu ljubljanske Olimpije i u rukovodstvu Vojvodine – tik pred penziju, ali i smrt.
Najviše ćemo ga pamtiti po periodu na čelu Portsmuta, koji je za vreme njegovog mandata obezbedio plasman u Premijer ligu, gde je igrao narednih sedam godina i profilisao se u stabilanog člana elite. U Sloveniji će ostati upamćen kao čovek pod čijim je vođstvom Olimpija prekinula period od više od 20 godina bez titule.
Važio je za jednog od najbogatijih Srba, bio je izuzetno poštovan u Americi i Engleskoj, a njegovi poslovni poduhvati će se još dugo pamtiti. Imao je čak i priliku da se sastane sa bivšim predsednikom Amerike Ronaldom Reganom. Zbog svojih poslovnih dostignuća – od malih radionica do međunarodnih kompanija – Mandarić je često nazivan i Srbinom koji je ostvario američki san.
Bio je veoma skeptičan po pitanju ulaganja novca u srpski fudbal, jer mu očigledno ovi prostori nisu bili poslovno plodonosni kao periodi u Americi, Velikoj Britaniji, Evropi… Odbijao je da pomogne Crvenoj zvezdi i Partizan, izrazio je želju da ulaže u Vojvodinu, ali ni ta saradnja nije dugo trajala.
Nakon loših rezultata sa Lesterom, košmarna 2007. godina za Mandarića nastavljena je njegovim hapšenjem krajem novembra, kada je zajedno sa Harijem Rednapom sa kojim je sarađivao u Portsmutu, kao i Piterom Storiom, Vilijem Mekkejom i Amdijem Fejom optužen za utaju poreza i učešće u korupciji.
Ovaj proces potrajao je do 2012. godine, kada je srpski biznismen oslobođen svih optužbi.
PROČITAJTE JOŠ:
Inače, Mandarić je prodao Lester za oko 40 miliona funti biznismenu sa Tajlanda, Vičaju Šrivadanaprabi, koji je kasnije (2016. godine) predvodio „lisice“ do najvećeg uspeha u istoriji kluba – osvajanja Premijer lige.
Kasnije je Mandarić vodio Šefild do promocije u Čempionšip 2012. godine, a taj klub je prethodno preuzeo za jednu funtu, uz obavezu da plati dugove kluba. Kasnije je i ovaj klub prodao za skoro 40 miliona funti (taj iznos pokrivao je i dugove).
Prema informacijama iz Slovenije, Mandarić je poslednje dane svog života proveo u Beogradu, gde je dugo bio priključen na aparate.
