0
Stvarno je teško u ovom periodu biti trener Partizana.
Ništa nije lakše biti ni navijač kluba iz Humske koji je do juče skoro na ravnoj nozi igrao sa Mančester junajtedom, AZ Alkmarom, Kelnom, Nicom, a sada se muči sa Sabahom.
PROČITAJTE JOŠ:
Mnogi će reći: „Dobro je, bar smo prošli“, sve dok ne vide da ih sad čeka Nordsjeland koji i na papiru i na terenu izgleda ozbiljnije nego Sabah.
Pitanje je koliko je tim Partizana za to spreman. Zato treba oslušnuti i trenera Igora Duljaja koji je baš posle revanša s Azerbejdžancima izgovorio nekoliko veoma dobrih stvari.
„Bilo je mnogo ljudi koji su mislio da ne možemo ovo da ostvarimo, smejali su se. To nam daje snagu. Ljudi, nemojte zaboraviti jednu stvar. Partizan je srpski klub. Ja se nikada ne naslađujem kada naš (srpski) tim izgubi. Interes srpskog fudbala je da svi budemo dobri i osvojimo bodove“, rekao je trener Partizana. A onda se okrenuo i apelima.
„Opet, ne možemo sve da uradimo bez podrške navijača. Oni su ti koji su nas pogurali da napravimo ovo. Nama su potrebna pojačanja, ali izgleda da me neko ne čuje“, dodao je Duljaj.
Čuju ga verovatno, samo ne haju ljudi kojima je posao i da čuju, a bogme i da ispune s vremena na vreme.
Tokom leta kad gledamo kako nijedan naš klub ne može da prođe u Evropu (opet), nije normalno da se zbog svačije dobrobiti, nadamo da će izgubiti bilo ko od večitih rivala.
Osim ako nismo mazohisti, pa volimo da gledamo isključivo fudbal s oranica. Onda ok. Ali, znamo svi kakve i koje utakmice pune tribine neuporedivo više nego domaće prvenstvo. Voleli bismo da je i ono kao Premijer liga, ali nije i neće biti verovatno nikad.
Zato je merilo Evropa, a tamo, tamo će Partizan morati da traži prođu do Lige konferencije, dok Duljaj traži pojačanja od ljudi koji doskora ni struju na stadionu nisu mogli da izmire.
Partizanov stadion je od početka jula bio bez struje zbog višemilionskog duga kluba iz Humske. Taj dug je, kako se pisalo, iznosio 26 miliona dinara, što je u evre prevedeno tačno 221.813,76 evropskih novčanica.
Dakle, imamo klub čiji je stadion mesec dana bio „u mraku“, iz kog su se pravdali da oni nisu titular prava svojine na stadion i da nemaju nikakva brojila na njemu.
Uprli su prstom u Sportsko društvo sa kojim se „puškaraju“ već neko vreme, a onda kad je struja došla, logično pitanje je kako je do toga uopšte došlo da se zbog 200 hiljada evra stadion jednog od najvećih klubova naše zemlje nađe u mraku?
Na to pitanje ćemo morati da sačekamo odgovor bar još neko vreme, dok se novo pitanje već postavlja samo od sebe: kako će klub koji nije imao te pare za struju, moći da priušti sebi pojačanje od milion, dva?
Tu se već odgovor nekako nameće sam po sebi, a Duljaju ostaje samo da opet navuče kopačke pošto i sada pored terena trči i ulaže trista posto energije, pada, posrće i stalno pokušava da bodri fudbalere da igraju bolje. Nema druge.
Osim ako država i građani ove zemlje ne gurnu u klub još koji dinar. Milion, milion i po, neće da se baci… Šteta je samo što verovatno neće da ode ni na stranu da se pomogne Duljaju koji pokušava da izvuče maksimum iz onoga što ima.
Ima onoliko koliko mu klub daje, a koliko mu daje, takva će biti i igra, takvi će biti i rezultati. A ako je nekom dobar rezultat tesna pobeda nad penale protiv Sabaha, ne zaslužuje da iz fotelje vodi Partizan.
BONUS VIDEO: Duljaj, Baždar i Jovanović posle pobede nad Sabahom
