0
Poruka najvatrenijih navijača crno-belih.
Fudbalski klub Partizan sjajno je počeo novu sezonu, pošto je remijem protiv TSC-a (3:3) i pobedom protiv Vojvodine (2:0) najavio bolju godinu nego što je bila ona prethodna.
„Grobari“ su bili na tribinama i u Bačkoj Topoli i Novom Sadu kako su bile gostujuće utakmice, pošto su već ranije najavili da će bojkotovati utakmice na domaćem terenu.
PROČITAJTE JOŠ
Sada su objasnili u saopštenju zašto su se odlučiliu na takvu odluku, tražeći ostavke predsednika Partizana, Milorada Vučelića, i generalnog direktora Miloša Vazure.
Celo saopštenje „grobara“ prenosimo u celosti.
„Grobari, navijači Partizana, ljubitelji fudbala, Usled sveopšte konfrontacije različitih stavova u Partizanovoj navijačkoj javnosti, po pitanju naše zvanične odluke da pozovemo ljude na ignorisanje utakmica na stadionu JNA, smatramo da bi bilo fer i ljudski da javnosti približimo razloge svojih poteza. Ovo se prvenstveno odnosi na sve ljude koji imaju, sasvim legitimno, drugačije stavove. Da li će ovo neko shvatiti kao pravdanje ili dodvoravanje sasvim je nebitno. Bitno je da ovim pokažemo poštovanje svima, kakvih god stavova bili, koji se kao i mi u ovim smutnim vremenima bore i interesuju za dalju sudbinu našeg kluba.
Cene sezonskih ulaznica nisu jedini problem! One su poslednje na listi i definitivno su kap koja je prelila čašu našeg nezadovoljstva!
Miloš Vazura i Milorad Vučelić moraju da napuste klub!
Da krenemo od početka.
Te 2014. godine bez apsolutno ikakvog rezonskog utemeljenja ili sportsko upravljačkih veština vrh države Srbije potura Miloša Vazuru sa svojih, u tom momentu neverovatnih 27 godina, na čelo jednog tako velikog i kompleksnog sistema i institucije kao sto je fudbalski klub Partizan !?! Debelo, bogato i razmaženo derište treba da upravlja nuklearnom elektranom. Dakle, što bi naš Bora Todorović u filmu “Andergraund” rekao: “Ljudi, majmun ulazi u tenak, biće katastrofa!” Upravo tu opštu katastrofu u tenku za koji navijamo mi proživljavamo već 9 godina i tome se ne nazire kraj.
Prilikom preuzimanja kluba obećao je mnoge stvari od kojih nije ispunio ni jednu! I ne samo da ni jednu nije ispunio nego je stanje neuporedivo gore od onog koje je zatekao.
1.Smanjenje dugova;
2.Reforme;
3.Domaćinsko poslovanje;
4.Vraćanje stadiona u vlasništvo kluba;
5.Privatni kapital generalnog sponzora/sponzor iz inostranstva;
6.Izgradnja internata za mlade fudbalere;
7.Marketing i popularizacija kluba;
1.Smanjenje dugova. U periodu od 2014. godine do danas dug je sa tadašnjih 13,7 miliona eura narastao na blizu 31 milion. Sa tendencijom daljeg nekontrolisanog rasta. Vođenje duga kluba, bez apsolutno ikakve strategije, dovelo je do toga da se klub isključivo oslanja na milostinju državne pomoći čija pomoć nije želja za prosperitetom kluba već isključiva želja za poniznom zahvalnošću ljudi koji vode Partizan. Ovakva situacija je mat pozicija za naš klub i sasvim siguran odlazak u propast na duže staze.
2.Reforme. Od samog dolaska na čelo kluba Miloš Vazura je predano radio na reformi unutar Upravnog odbora. Pomoću svojih saradnika, a u korist svojih ličnih interesa, stvorili su novi statut kluba koji je toliko kriminalno sastavljen da je praktično nemoguće legalno zameniti upravu. Godinama unazad je Upravni odbor pažljivo sastavljan od korumpiranih i poslušnih mediokriteta koji ne postavljaju pitanja, koji ne debatuju i koji sve odluke donose jednoglasno. Isteran iz kluba i oklevetan je svako ko ih je kritikovao i ko je javno ukazivao na loš rad i malverzacije. Količinu bestidnosti vrh kluba sa sve svojim privatnim Upravnim odborom, bez trunke srama, pokazuje nakon eliminacije Partizana od Šerifa čistom farsom za javnost gde usled loših rezultata Vučelić i Vazura podnose ostavke a Upravni odbor to jednoglasno odbija i njihov mandat se prolongira do daljnjeg. Čisto vređanje zdravog razuma svakog navijača Partizana. Takve odluke nikoga ne treba da začude s obzirom da je isti Upravni odbor i skupština kluba sastavljana od raznog ljudskog otpada i kojekakvih Vazurinih ortaka/pajtaša iz Prizrena i raznih drugih nivoa poznanstava.
3.Domaćinsko poslovanje. Verovatno najkriminalniji segment vladavine Miloša Vazure i Milorada Vučelića. Količina malverzacija i podnošenja krivičnih prijava protiv Miloša Vazure je postala toliko uobičajena stvar da to više nije ni vest. Brojni igrači kupljeni ili prodati pod izuzetno sumnjivim okolnostima. Ne isplaćuju se plate (osnovano se sumnja namerno) kao u slučaju Asana koji napušta klub bez obeštećenja. Slučaj Sume. Najsvežiji slučaj Dijabatea i masa drugih slučaja kroz dugi niz godina gde je klub novčano oštećen namernim ili diletantskim potezima uprave. Krajem 2021. godine optuživan zajedno sa direktorom biciklističkog kluba za zloupotrebu službenog položaja. Predpostavljamo u korist Partizana. Dalje, krivična prijava protiv Miloša Vazure zbog osnovane sumnje da se radi o zloupotrebi službenog položaja i nesavesnom radu u slučaju odlaska Šćekića iz Partizana u Zaglebje gde je pušten iz kluba bez obeštećenja a klub je na njemu mogao da zaradi. Policija ga zaustavlja i pronalazi mu pištolj za koji nema dozvolu. A isti nosi, verujemo, zbog sigurnosti i boljitka Partizana. Godinama je javna tajna da pojedini igrači osrednjeg kvaliteta imaju prevelike plate čije određene delove dele sa Vazurom. S obzirom da je lista nedela beskonačna ovaj segment završavamo informacijom da je Miloš Vazura svom kumu za svadbu kao poklon dao određeni procenat od transfera našeg igrača. Najnormalnije, proglasio je kuma čovekom koji je učestvovao i doprineo da igrač bude prodat, i time ga častio za “zasluge”. Verovali ili ne, ovo stoji u zvaničnim papirima FK Partizan. Novcem kluba se služi kao ličnom imovinom i čašćava rodbinu, društvo i kumove kao muzikante.
4.Vraćanje stadiona u vlasništvo kluba. Zasluge Vazure i Vučelića se mere u promilima, ako je uopšte i ima. Pravnu borbu je tada vodio Vladimir Vuletić. Posle 23 godine mrcvarenja i suđenja sa državom stadion je vraćen u vlasništvo Partizana. Nemoguće je bilo da presuda po kojoj nam oduzimaju stadion postane pravosnažna jer je cela stvar bila zastarela i to su svi znali. To je, u tom trenutku, bila igranka tadašnjeg vrha vlasti države kako bi se sprečila realizacija izgradnje novog stadiona Partizana za čiju je gradnju bila zainteresovana firma “Marazzi” iz Švajcarske. Sve je bilo spremno, samo se čekala dozvola države. Nismo je dobili. I dan danas ne znamo zašto. Od tada na ovamo stadion je svake godine u sve lošijem stanju i u mnogim segmentima ne zaostaje za Omladinskim. Obećano je pronalaženje sponzora po kome bi stadion poneo ime a za uzvrat bi se od njihovih para stadion održavao. Slagali su nas, to se do danas nije desilo. Stadion je samo povremeno bio podvrgnut “šminkanju” koje se svodilo na to da se radovi višestruko preplate što nam otvara beskonačnu sumnju znajući ko je na čelu kluba. Primera radi, radovi oko novih ulaza i rešetki plaćeni su 1 milion eura. 8 ulaza po 125 000 eura. Dakle, metalna rešetka sa kompjuterom koji obavlja 4 funkcije košta naš klub “simboličnih” 125 000 eura. Ili, na primer, radovi iz 2019. godine na postavljanju toplotnih cevi ispod terena kako vremenski uslovi ne bi smetali održavanju utakmica plaćeni zvanično 400 000 eura ni do dana današnjeg nisu radili niti se vidi njihova svrha. Nakon njihovog postavljanja svake naredne zime je teren bio skroz beo i utakmice su bile odlagane. Objašnjenje apsolutno ne postoji. Korov i ambrozija rastu iz svake pukotine zidova i zaista je tužno gledati kako nam kuća propada zbog nemarnih stanara.
5.Privatni kapital generalnog sponzora/sponzor iz inostranstva. Od dolaska u klub do danas nisu privukli niti jednog ozbiljnijeg sponzora u klub. Još jedna u nizu lažnih obećanja. Od 2015. godine sponzor kluba je “Telekom Srbija” koji je stoprocentno u vlasništvu države. I do danas se ništa nije promenilo na bolje i više osim što je država ponovo početkom 2023. godine ugurala u ruke “ZiĐin” nesposobnim ljudima za šta su oni bili dužni da se javno podanički zahvaljuju. Naše pitanje je na koji su način pomogli Partizanu ne temu sponzora osim što im ih je država dodeljivala? Dalje, naše pitanje je čija je odgovornost za to što pred svaku sezonu klub strepi hoće li imati novca za plaćanje licence za Evropska takmičenja? Zašto je postalo normalno da svake godine u poslednjem danu roka država Srbija iz budžeta plaća licence našim klubovima? Na ovaj način bi svako od navijača Partizana bio “uspešan” u vođenju kluba.
6.Izgradnja internata za mlade fudbalere. Stvar lično obećana od strane Miloša Vazure koja ni do danas posle 9 godina njegovog upravljanja klubom nije realizovana. I ne samo da nije realizovana nego je stanje na SC Teleoptik sve teže. Stadion i SC Teleoptik su, majstorskim rukovođenjem Vazure i Vučelića, stavljeni pod hipoteku. Dakle, ako klub ne bude mogao da u dogovorenoj dinamici plaća svoja dugovanja imovina kluba prelazi u državnu imovinu. Iz godine u godinu kvalitet, nekada jedne od najboljih škola fudbala u Evropi, opada i postaje prosečan. Treneri mlađim kategorijama su dovođeni ne po iskustvu i znanju nego putem ortačko interesnih razloga. Naša deca iz omladinskog pogona se raznim menadžerima predaju u ruke budzašto i bivaju prodana na svetskom tržištu ispod svake zdravorazumne cifre. Sve u cilju ličnog bogaćenja i dobijanja procenata u kome samo naš Partizan gubi a marva koja vodi klub profitira. Ko je odgovoran za ovakvo stanje?
7.Marketing i popularizacija kluba. Za sve ove godine, sa sigurnošću možemo tvrditi, da su Vazura i Vučelić u klubu stvorili reprezentaciju nestručnih ljudi. Potpuni diletanti i amateri su na praktično svim pozicijama u klubu. Zamislite apsurd gde je u klubu na platnom spisku 5 osoba koje se vode pod odeljkom “marketing” a klub godinama nema praktično nikakve marketinške aktivnosti. 2022. godine na mesto direktora marketinga dolazi Dragan Velanac. Osvedočeni muljator, kum Žarka Zečevića, koji je još 2016. dok je obavljao funkciju portparola bio optužen za organizaciju falsifikovanja članskih karata za zborove preko kojih se biraju članovi Skupštine Partizana. Dakle, poseduje dostojan CV da se nađe u ovakvoj ekipi ljudi. Ne radi se na popularizaciji kluba. Ne radi se na reklamiranju i omasovljavanju interesovanja navijača za klub. Količina bezidejnosti i nivo jadnosti se ogleda i u vođenju, danas vrlo bitnih za marketing, društvenih mreža. Na istim tim društvenim mrežama klupske stranice su predmet podsmeha i sprdnje i na nivou su trećeligaških klubova. Ne ulaže se u klupski butik i on kao takav je posebna tema. Fudbalski klub Partizan, sa verovatno milionskim brojem simpatizera, ima butik koji je veličine dve trafike u kome danas, 2023. godine, nema kabina za presvlačenje. Bez preterivanja, ubraja se među najjadnije od svih klupskih butika na Balkanu. O užasno bezidejnom asortimanu koji se godinama prodaje navijačima Partizana ne treba ni trošiti reči. Kratko i jasno, Crno Beli Butik je godinama sramota za svakog navijača Partizana.
FK Partizan godinama nije imao kvalitetne pripreme. Sa pojedinim situacijama gde su igrači sami plaćali pripreme. Sa već uobičajenom praksom da se na istim utakmice igraju sa raznim besmislenim trećeligašima. Sa pogubnom strategijom da se tim formirao uvek dosta nakon priprema gde se startna postava uigrava do četvrtog-petog kola šampionata.
FK Partizan je pogubio apsolutno sve pozicije u svim organizacijama. Klub godinama nema kandidate u Fudbalskom savezu Srbije. Godinama unazad smo suočeni sa biranjem između dva zla (dva osvedočena zvezdaša). Postalo je potpuno normalno da nas preglasavaju kako god kome padne na pamet. Godinama se pravila i propozicije donose adhok u isključivom interesu Crvene Zvezde. Sudijska organizacija je planski, godinama unazad, nanela ogromnu štetu FK Partizan. Nikada nisu digli glas protiv ili podneli neke predloge koji se kose sa interesima C.Z. Nikada nisu pokrenuli neku ozbiljnu akciju prema savezu i telima u okviru fudbalske organizacije, pa makar bili i odbijeni. Svesni smo situacije i opšte atmosfere u državi i delikatne pozicije FK Partizan ali toliko glasna ćutnja Miloša Vazure I Milorada Vučelića na sve nepravde koje pogađaju naš klub su nam jasan pokazatelj da su oni ništa drugo nego saučesnici u tihom ubijanju Partizana.
Od 2014. godine, od kako je Miloš Vazura na vlasti u klubu, Partizan je osvojio 2 titule za koje on nije zaslužan ni mrvu. Poslednja titula, osvojena 2017. godine, prošla je u senci neviđenog bezobrazluka i bahatosti dotičnog koji je šampionski pehar na dan proslave fudbalera u otvorenom autobusu odneo na privatnu svadbu kao svoj lični predmet. 27. titulu smo sa igračima proslavili bez šampionskog pehara. Da stvar bude još više ponižavajuća po nas, na svadbi isti pehar su mu ukrali navijači državne mezimice i pobegli. Pehar je kasnije vraćen ali je Vazura za njega morao da plati. A vi svi procenite da li iz svog džepa ili iz klupske kase.
Pored svih navedenih stvari najveći i glavni razlog naše odluke o bojkotu su dugogodišnji loši rezultati za koje godinama niko nije odgovoran. Miloš Vazura i Milorad Vučelić su sebe oslobodili bilo kakve vrste odgovornosti. Od momenta kad su zajahali klub igrači i treneri su menjani kao čarape. Problem i krivac je uvek bio u svima drugima osim u njima dvojici. Tokom godina su potrošena i bačena u prašinu mnoga trenerska i igračka imena. Ivan Tomić, Marko Nikolić, Miroslav Đukić, Zoran Milinković, Savo Milošević, Aleksandar Stanojević, Ilija Stolica, Gordan Petrić i na posletku Igor Duljaj koji ima našu apsolutnu podršku! Ali ne sumnjamo u to da će biti prvi na listi žrtvenih jaganjaca kada se zaređaju loši rezultati.
Uprkos svim navedenim činjenicama Partizan je poslednju sezonu završio sa najlošijim rezultatom od raspada Jugoslavije. Potreban je ozbiljan talenat, da u ligi ovako niskog kvaliteta, sa budžetom većim od 99% klubova, klub završi na četvrtom mestu tabele. Partizan je sramotno eliminisan od ekipe iz Moldavije. Iako je borba za titulu bila izgubljena praktično još jesenas klub nam je priredio ispadanje iz kupa od Sremske Mitrovice koja spada u istorijsko epsku blamažu. Klub nam je doveden dotle da nam sportski direktor Ivica Kralj, nakon “sjajnih rezultata” u Mačvi, u Partizanu sav srećan obećava sigurno drugo mesto. Nije ni on snosio odgovornost za laganje i neuspeh. Miloš Vazura I Milorad Vučelić u tome nisu videli ništa loše. I što je najvažnije NE SNOSE NIKAKVU ODGOVORNOST VEĆ DUGI NIZ GODINA! Tome se definitivno mora stati na put! TRAŽIMO ODGOVORNOST dotičnih!
Ako iko od dobronamernih navijača Partizana misli da je sa ovakvim ljudima moguć kompromis time što će nam smanjiti cene ulaznica onda nešto nije u redu sa svima nama kolektivno. Ovo je tek početak borbe za promene u klubu koje se više ni jednim argumentom ne mogu dovesti u pitanje. Vazura i Vučelić su imali i previše kredita i sad je definitivno dosta! Mi kao organizovana tribina pozivamo celokupnu Partizanovu javnost da se ne ide na stadion JNA i time pošalje jasna poruka šta mislimo o tim ljudima. Nikome nećemo braniti niti uzeti za zlo ako smatra da treba da ide na JNA da podrži igrače. Ali budite svesni da nam svakim svojim kontra potezom otežavate, dovoljno već tešku, borbu za bolje sutra našeg Partizana.
Momentalne ostavke Miloša Vazure i Milorada Vučelića su naš put vraćanja ka tribinama stadiona JNA. I oko toga nema više ni trunke kompromisa!
Svi na gostovanja, napred Partizan!“, piše u saopštenju „grobara“.
BONUS VIDEO Najbolji golovi sezone 2022/2023 u Bundesligi
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
