0
Jedan od fudbalera Premijer lige objavio je pismo u kome je naveo da je gej, ali da je rano da otkrije ime javnosti, jer samo takmičenje i okolina još nisu spremni da prihvate činjenicu da među igračima ima homoseksualaca.
„Kao dete, sve što sam ikada želeo je da budem fudbaler. Nisam bio zainteresovan da učim u školi. Umesto da radim domaće zadatke, svaku slobodan minut proveo sam s loptom. Na kraju se isplatilo. Međutim, postoji nešto što me razdvaja od većine ostalih igrača u Premijer ligi. Ja sam gej“, počeo je anonimni fubaler pismo.
Naveo je da je ovo za njega veliki korak, ali da su njegove seksualnosti svesni samo članovi porodice i odabrana grupa prijatelja.
PROČITAJTE JOŠ
„Ne osećam se spremnim da to podelim sa timom ili menadžerom. To je teško. Još živim sa tim momcima i kad izađemo na teren mi smo tim. Ali ipak, nešto u meni onemogućava da budem otvoren sa njima kako se osećam. Nadam se da ću jednog dana uskoro to moći. Od 19. godine znam da sam gej. Kako je osećati potrebu da živim ovako? Iz dana u dan, to može biti apsolutna noćna mora. I sve više utiče na mentalno zdravlje. Osećam se zarobljeno i strah me je da obelodanim istinu, što samo pogoršava stvari. Dakle, iako mi srce često govori da to moram da učinim, glava uvek kaže isto: Zašto sve to rizikovati?“
Ne krije da zarađuje veoma dobro, ima lepa kola, može sebi da priušti da kupi sve što želi za porodicu i prijatelje.
„Jedna stvar koja mi nedostaje je druženje. U dobi sam u kojem bih voleo da imam vezu. Ali zbog posla kojim se bavim, nivo poverenja u dugoročnog partnera mora da bude izuzetno visok, pa u ovom trenutku izbegavam odnose. Nadam se da ću se uskoro upoznati nekogaa za koga mislim da ću biti u stanju da mu dovoljno verujem. Istina je da jednostavno mislim da fudbal još nije spreman da bi igrač ‘izašao’, već bi moralo da izvrši radikalne promene kako bih se osetio da sam u stanju da napravim taj korak. Iz Profesionalnog fudbalskog saveza kažu da su spremni da pomognu igračima da ‘izađu’, rekli su da će pružiti savetovanje i podršku svima. Ako mi treba savetnik, mogu otići i rezervisati sesiju kad god želim. Ono što oni koji vode fudbal treba da urade je da obrazuju navijače, igrače, menadžere, agente, vlasnike klubova, u osnovi sve koji su uključeni u igru.“
Kaže ako treba da napravi taj potez, želeo bi da zna da će ga podržati na svakom koraku
PROČITAJTE JOŠ
„Trenutno ne osećam da bi tako bilo. Voleo bih da nisam morao živeti svoj život na takav način. Ali u stvarnosti je da u fudbalu još postoji ogromna količina predrasuda. Nebrojeno puta sam čuo homofobne povike i komentare navijača koje nisu usmerene nikome posebno. Čudno je što me to ne uznemirava tokom mečeva. Previše sam fokusiran na igranje. Ali, stigne me kasnije. Kako stvari stoje, plan je da nastavim sa igranjem onoliko dugo koliko osećam da mogu. Prošlog meseca je bilo sjajno videti Tomasa Bitija kako kaže da je gej. Ali činjenica da je morao da čeka do penzionisanja, govori vam sve. Fudbaleri se i dalje previše plaše da naprave taj korak dok igraju.“
Poslednjih godinu dana ovaj fudbaler je dobio podršku Fondacije Džastin Fašanu, koja nosi ime po fudbaleru koji je izvršio samoubistvo jer nije mogao više da se nosi sa pritsikom…
„Mnogo mi je pomogla. Učinila me je da seebe bolje razumem, ulila mi je samopouzdanje da budem otvoreniji i iskren posebno prema sebi. Bez te podrške stvarno ne znam gde bih sada bio. Znam da bih mogao doći do tačke u kojoj ne mogu da nastavim da živim u lažima. Ako bih se ranije penzionisao i ‘izašao’, možda bih odbacio godine unosne karijere. Ali duševni mir nema cenu. Ne želim da živim ovako zauvek“, navedeno je u pismu anonimnog fudbalera koje su objavili britanski mediji.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
