Dragan Stojković Piksi, selektor fudbalera Srbije, za Nova.rs je bez uvijanja govorio o domaćem fudbalu, sve većoj prisutnosti Tomislava Karadžića, bivšeg predsednika FSS, i kultu reprezentacije.
PROČITAJTE JOŠ
Već ste mogli da pročitate da bi Piksi voleo da se Milorad Mažić vrati u srpski fudbal, ali i kako vidi situaciju koja je stvorila Superliga bogatih klubova, koja nije potrajala.
Ipak, centralne su teme dešavanja u srpskom fudbalu, evocirao je Piksi uspomene i na svoj karijerni podvig, kada je kao lider vodio Crvenu zvezdu do pobede nad Realom sa velikih 4:2.
Tada je Crvenu zvezdu kao trener predvodio Velibor Vasović, koji je imao svojevremeno želju da napravi revoluciju u srpskom fudbalu.
Zato je jedno pitanje Nova.rs bilo i da li srpskom fudbalu nedostaje neki novi Velibor Vasović.
„Srpskom fudbalu nedostaje mnogo toga. Ali ne treba gubiti nadu, treba biti pozitivan, treba praviti dobre strategije, vući dobre i pametne ljude, ključ svega su ljudi. Oni su ti kreiraju, oni su ti koji ruše. Oni koji zidaju, oni koji to ne žele. Na ljudima je najveća odgovornost da se srpski fudbal podigne na nivo… Ne kažem evropski ili ne znam kakav. Ali da se podigne na zadovoljavajući nivo.“
Bili ste na meču polufinala Kupa između Vojvodine i Partizana, šta ste videli?
„Video sam 0:1 za Partizan i da se Partizan plasirao u finale. Video sam jednu borbenu utakmicu, sedeo sam u loži Vojvodine, kod predsednika Vojvodine Samardžića, pošto je neko napisao da sam bio u loži Partizana. Ona je bila desno od nas. Ali sam sedeo tamo, ne treba praviti bilo kakve probleme ili komentare od toga, ne daj Bože. To su sve sportski prijatelji i lepo je videti se sa ljudima. Video sam borbenu utakmicu, sa puno faulova, ne baš kvalitetnu, ne baš očaravajuću, ali… Partizan je postigao taj gol koji je bio dovoljan, Vojvodina je imala možda jednu šansu posle prekida, to je sve što sam video. Video sam taj gol, glavom, igrač sa brojem četiri, jedan mladi reprezentativac, vrlo interesantan za budućnost.“
Već na prvoj konferenciji kao selektor rekli ste da domaći timovi moraju da se potrude dosta kako bi dobili igrače sa reprezentativnim pozivom.
„Trude se oni, ne kažem da se ne trude, ali kvalitet je takav kakav je. Nema tu poređenja, na meni je da pravim izbor igrača i da se trudim da ne pogrešim. A i ako pogrešim, neće to biti veliki problem, ima toliko igrača na spisku, ne predstavlja to ništa zbog čega glava da nas boli. Ali, da, treba dosta truda i kvaliteta da se pokaže da bi se zaslužio poziv i eventualno igranje za nacionalni tim.“
Vladimir Stojković je pred prošli derbi pozvao da vidite Lazara Markovića i Miloš Jojića, kako sada gledate na to?
„Rekao sam da on voli da se šali malo, ja to shvatam kao šalu, to ne treba da radi, naravno. Mislim da je dovoljno pametan da ne upućuje više takve pozive.“
Da li ćete ispratiti finale Kupa?
„Ne znam zašto ne bih, pretpostavljam da hoću, da.“
Kako na vas utiče trenutna situacija u klupskom fudbalu kada je u pitanju kvalitet, da li kvalitet ovako glomazne lige utiče i na Zvezdu i Partizan, koji nemaju bazu kvalitetnih domaćih utakmica? Uz to, aktuelna situacija utiče čak i na prodaju igrača?
„Kvalitet nije dobar, to svi znamo, nema šta da se krijemo i kažemo, ej, fudbal nam je odličan. Pa nije, uslovi, tereni, nisu dobri. Protok lopte ne valja, odskače. Nije to kako bi trebalo da bude. Plus, kad dodate kvalitet… Ali svuda je to slično, i u Španiji imate tri kluba koji su gore. U Engleskoj imate 2-3 kluba i eventualno se desi čudo kao Lester. U Italiji ista priča, imate Zvezdu i Partizan koji se bore za jedan od trofeja i to će biti bogami još u budućnosti tako. Sama činjenica da Čukarički i Vojvodina su u manjku 25-30 bodova, to govori da je to ogromna razlika. Potrajaće ta tradicija, taj trend, ne vidim treći tim. Bar za sada. Ali, alibi da nemamo dobre utakmice… Ne znam koliko to može da se prihvati, jer smo gledali Zvezda – Milan u dve utakmice, gde je Zvezda zaista odigrala, neću reći maestralno, ali baš hrabro, takmičarski, bogami, namučila je taj Milan. Nema veze što oni igraju sa Surdulicom ili Mačvom, kao, slabe utakmice, da se ne uvrede drugi, hipotetički kaže. Imaš kvalitet ili ga nemaš, i to je to.“
Kako ocenjujete saradnju sa Markom Pantelićem, da li imate neke planove, s obzirom na to da je vršilac dužnosti predsednika FSS?
„Imam planove za budućnost, Luksemburg i Irsku, da osvojimo šest bodova. To mi je ono o čemu razmišljam, i tu je moj fokus. Što se tiče saradnje, odlična je, sa njim i ostalima u FSS. Da kažem, bez obzira na neka mišljenja, FSS funkcioniše na jedan normalan način, radi tekuće stvari, svakodnevna rešavanja problema, planiranja nekih stvari koje su u vezi sa fudbalom, strategije… Naravno, ljudi će pričati, davati pravo sebi da dovode, smenjuju, prave izbore. Normalno je da se to provlači po štampi, ali uveravam vas da je sve normalno, odnosi su na nivou na kom treba da budu. Vidim da se dobro snašao u ulozi zamenika predsednika, šta će biti u budućnosti, ne znam, ja brinem o sportskom sektoru, tu želim da podignem nivo svesti i nivo rada, kvaliteta treninga, rezultata, nivo stila igre, na kraju krajeva. Ne može Srbija da se brani, samo. Treba da se brani, ali ne ‘samo’. Mora da napada. Da bude hrabra. Time sam okupiran.“
Tomislav Karadžić je bio gost na utakmicama, bilo je vidljivo da je sve prisutniji, da li ima neku savetodavnu ulogu, generalno, na nivou Saveza?
„Njegovo iskustvo je svakako dobrodošlo. Možete od njega čuti mnogo pametnih stvari, on je zaista decenijama u fudbalu. On je neko ko voli fudbal, prvo. Stekao je ogromno iskustvo kao rukovodilac, razume problematiku na ovim prostorima, nije lako ovde raditi javni posao, gde si izložen kritikama. Deluje jako pozitivno na ove ljude koji vode Savez. Na mene, nešto posebno, ne. Niti treba da se upušta u bilo kakve savete, jer ja nisam tip koji baš prihvata tuđa razmišljanja po pitanju tima, igre, taktike sistema i svega ostalog. Ali dobro ga je videti, kad dođe na Terazije, uvek je to lepo i interesantno druženje.“
Kacuhito Kinoši doneo je japansku harizmu radu reprezentacije, čak je ostao dosta dugo u Beogradu posle okupljanja reprezentacije. Da li ste dosta vremena posvetili analizi?
„Radili smo analize, ali ne baš tako dugo. Jer ja ne želim svoj mozak da opterećujem stvarima koje su prošle. Video sam dovoljno, ono što želim da vidim, ne treba stalno da mi se ponavlja ista slika. A možemo to da radimo svaki dan. To je, ja mislim, gubljenje vremena. Važni su 4. i 7. septembar, to mene interesuje. Bitno-nebitne stvari su sve pre toga. Da, Kinošiju se sviđa moj poziv, bilo je to bez uvijanja. Ako postanem selektor, a može da se desi, da li bi došao. On je kao iz topa odgovorio: Odmah. Oni su poznati po lojalnosti, ali on je čovek koji ono što radi, zna odlično. I ono što je veoma bitno, poznaje me. On kad me vidi ujutro, on zna koliko je sati. Ne treba da gleda na sat. To je mnogo bitna karakteristika kod ljudi, imam apsolutno poverenje u njega, ne sto posto, nego 1.000 posto. I vrlo je interesantna ličnost, osveženje, pa čak i za igrače. Vidim da su ga igrači prihvatili, pošto za Japance kažu da su jako ozbiljni, a on jeste to, ali pored mene je za 15 godina naučio da bude interesantan, da se šali. Sve je to dobro. Nadam se da vam je i priča sa njim bila interesantna, vrlo je pozitivna ličnost, a ja volim da se družim sa pozitivnim ljudima, ne volim one namrgođene, što se ljute, što su sujetni, bolesnike koji gledaju na svaki zarez, od toga se ježim, takvi ljudi mi ne trebaju. Ako pogledate izbor mog stručnog štaba, pre svega su to dobri ljudi, a to je bio prvi osnov zašto sam te ljude izabrao. Pozitivni, dobri, nasmejani. Posle je sve lakše.“
Da li je i to donelo igračima ovakvu atmosferu, uz rezultate posle tri kola?
„Znate kako, njih to morate da pitate. Ja ne volim o sebi da govorim, ne volim sebe ni da gledam ovako, dok snimate. Ne volim da čitam svoje intervjue. Zašto? Zato što znam šta sam izjavio, što bih čitao ponovo? Zašto bih sebe opterećivao? Ne zato što ja ne volim medije i to što vi radite, nego, jednostavno, takav sam. Karakter je moj takav. Ali najbolju ocenu i prikaz svega može dati 30 igrača, neko od njih će reći šta i kako smo radili. Bitno je da sam ja zadovoljan, pre svega atmosferom, odnosom, velikom dozom solidarnosti koju vidim. Vidim isto razmišljanje po pitanju cilja. Video sam požrtvovanost igrača, da se dođe do dobrog rezultata, ali sa stilom, hrabrošću, pameću. Nikako ‘na silu’, a to su stvari koje me raduju. Radićemo na tome da se to produbi, da se nacionalni duh i kult, kako vi volite da pišete, podigne. Hoćete taj kult, pa imaćete ga. I to sa ponosom će se pričati o njemu. To je moj zadatak, pored ovog što moram da radim kao trener. Ali mislim da sa psihološke strane moram da radim da to podignemo na najviši nivo. Da ovaj narod usrećimo, da ovaj narod učinimo ponosnim. Da kad gleda reprezentaciju, bude srećan i da mu srce bude puno. Na kraju krajeva, zbog njih igramo, ne zbog nas. Daćemo sve od sebe da ne razočaramo, budite uvereni da se Srbija nikada neće braniti. Da će biti hrabra, da će igrati za gol više, i da će igrati najlepši fudbal. Hteli to oni ili ne, moraju“, zaključio je Piksi .
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare