Da li ima nade za srpski fudbal, hoće li ga voditi ljudi koji su za to stručni, ozbiljni, kompetentni? Odgovor je još davno dobio Velibor Vasović, koji nažalost više nije među nama.
PROČITAJTE JOŠ
Fudbalski savez Srbije već dugo vodi Slaviša Kokeza, koji je centralna figura i pored brojnih rezultatskih neuspeha. Oterao je selektora koji je Srbiji doneo Mundijal, onda je loša karma nastavila da se nadvija nad srpskim fudbalom, pa smo ostali bez Evropskog prvenstva, na kom nismo učestvovali još od 2000. godine.
Da ironija bude veća, Evropsko prvenstvo se već drugi put uzastopno igra u proširenom formatu sa čak 24 ekipe, ali nama opet nije uspelo da se nađemo na kontinentalnoj smotri.
Pratićemo Evropsko prvenstvo uz televizor, a nova neuspela revolucija desila se u režiji Nemanje Vidića.
On se samo jednom oglasio, zatalasao javnost i nestao. Njegovo ime nije bilo dovoljno da se nešto promeni, baš kao što je svojevremeno bio slučaj sa Veliborom Vasovićem, advokatom, obrazovanim fudbalerom i stručnjakom koji je pisao istoriju tri velikana, Partizana, Crvene zvezde i Ajaksa.
U jednoj davnašnjoj emisiji, YU šampioni, Vasović je skenirao situaciju u fudbalu, čak ni njegove advokatske kompetencije nisu bile dovoljne u borbi protiv mešetarenja i izvrtanja pravila u Savezu, kada je želeo da preuzme rukovođenje.
„Ja nisam posustao, iako sam pobedio na izborima za predsednika Fudbalskog saveza Jugoslavije. U celom svetu, kada se vrše neki izbori, onda organ koji organizuje izbore, mora da donese neku odluku o izborima. Tako je kod nas Fudbalski savez Srbije doneo odluku o predizbornom demokratskom postupku. I po toj odluci, ako jedna petina klubova predloži nekog kandidata, a petina kod nas je 407 klubova, on mora da bude prvi kandidat na listi. Ja sam skupio 52,4 posto podrške, odnosno 1.065 klubova i ubedljivo pobedio na tim izborima, ali su onda osmislili da Srbije neće više davati predsednika, nego generalnog sekretara. Onda sam ja pobedio i za generalnog sekretara, jer se gensek nije birao tim metodom, nego se birao postavljanjem. Izvršni odbor je sa 9-8 izglasao da ja budem generalni sekretar, onda su onda opet rekli da nećemo da dajemo genseka, nego predsednika, ali su zaboravili na onu odluku da sam prikupio 1.065 klubova“, govorio je Vasović.
Da se cirkus u srpskom fudbalu nikad ne završava, svedoče i sledeće reči.
„Onda su postavili jednog mladog čoveka, kome ja nikada ne bih ni bio konkurent u nekom objektivnom glasanju, on je izvučen iz šešira, napisana mu je neka veličanstvena karijera, iako ja znam da on nema mnogo trofeja u svom životu. I postao je predsednik. U svakom slučaju, ima moju podršku što se predsednikovanja tiče, jer ja više volim fudbal nego lične odnose sa ljudima. Imaju podršku i on i ovaj drugi, Dejan Savićević, ali mislim da oni ne mogu da uspeju, jer ljudi koji su doveli fudbal do ovog stanja, stoje njima iza leđa. I donose praktično sve odluke. Onaj koji je upropastio jedan model, ne može da ide na prodaju tog modela u Parizu, Londonu, Rimu, kad se nije pokazao na reviji u Beogradu. Tako je i ovo, naš je fudbal propao zbog ljudi koji su vodili fudbal. Nije propao zato što je neko probušio loptu, pa se izduvala“, naveo je Vasović.
Na pitanje kako vidi stanje u fudbalu, Vasović je tada imao spreman, advokatski izbrušen odgovor.
„Postoje samo dva pokazatelji stanja u fudbalu, jedan je pokazatelj trenutnog stanja, zove se semafor i na njemu se tačno vidi ko je pobedio ili odigrao nerešeno. Drugi pokazatelj je broj gledalaca, jer se fudbal igra zbog gledalaca, ne zato što je predsednik ili igrač pomislio da se igra fudbal. Prvo se igralo na poljančetu, a što se tiče fudbala, sa delegatima, stadionima, desetinama gledalaca, igra se zbog gledalaca. Pošto na našim tribinama nema više gledalaca, ili dolaze u malom broju, naš fudbal je definitivno propao, što pokazuju rezultati na međunarodnoj sceni.“
Smatrao je Vasović da je novac bio glavni motiv za jurenje funkcija.
„Kada bi gospodin Leković (Nebojša Leković, nekadašnji predsednik FSS-a) video Ameriku da nije predsednik FSS-a. On bi video, naravno, da je taj njegov kafić ili restoran, šta li već, radio, pa bi zaradio neki novac da ode tamo. Ali ovako, vidim to fino, o trošku Saveza. Samo ne znam šta će tamo da ispituje, da li tržište američko, ili stanje fudbala u Americi. Mogao sam da ga upozorim, da me je pitao, naravno, a bilo bi uputno da me je pitao, u Americi se igra najslabiji fudbal na svetu.“
Bilo je reči i o političarima.
„Političari su neminovnost, samo što bi trebalo da budu prisutni kao ljudi koji podržavaju fudbal i izdvajaju ogromna sredstva za fudbal, za izgradnju velikih objekata. Imao sam običaj poslednjih godina da govorim da nikada Francuska ne bi mogla da organizuje Svetsko prvenstvo da Žak Širak nije zavukao ruku u francuski budžet i odvojio nekoliko milijardi za organizaciju. Ne postoji taj pojedinac koji je toliko lud da izdvoji toliko novca za izgradnju stadiona. Međutim, država to može da uradi i sa te strane su političari dobrodošli u fudbal. Ali kada uđu ovako kako je ovaj gospodin ušao, da mu njegovi igrači štrajkuju, a da je on i dalje predsednik Saveza, onda je to malo neukusno. Neukusno je da čovek koji ništa ne zna o fudbalu hoće da bude predsednik u fudbalu.“
Zvuči li poznato? Naročito deo sa Amerikom ima idealan tajming, jer je reprezentacija i sada imala prilično „uspešnu“ američku avanturu i duele sa Panamom i Dominikanom.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar