Piksi o Dejanu Savićeviću: Težak je za menjanje, prijateljstvo ostaje večno

Podeli:
Dragan Stojković Piksi i Dejan Dejo Savićević
Dragan Stojković Piksi i Dejan Dejo Savićević; Foto: Starsport Pedja Milosavljevic

Veliki fudbalski umetnici i prijatelji van terena

Dejan Savićević je bio specijalni gost na promocije knjige „Piksi – sve za 10“, gde je rekao da je više voleo fudbal od Piksija, ali da je manje voleo da trenira.

PROČITAJTE JOŠ:

O odnosu dvojice velikana domaćeg, ali i svetskog fudbala pričao je i sam Dragan Stojković nakon promocije knjige.

"U ovom momentu možda bi to i moglo da se promeni, mada je on bio i ostao težak za menjanje. To je jedno poštenje, ali ono tvrdoglavo poštenje. Naš odnos se od početka zna, kada smo se sreli i igrali i kasnije kao neki funkcioneri. Evo i dan-danas to prijateljstvo ostaje večno. Zato što ne postoji sujeta. Ja ne znam za sujetu. Ne mogu da shvatim ljude kada su ljubomorni i sujetni, ne mogu da razumem, zbog čega. Ja sam se radovao njegovim golovima u Milanu, srećan sam kada Milan pobedi, zbog njega naravno. On je bio čudo od igrača. Kada nekog prozovete "genije", nije to baš lako. On je bio genijalan igrač i moj veliki prijatelj, bio i ostao", rekao je Piksi.

Selektor "orlova" pričao je i o detaljima iz knjige, a nije krio da je bilo i suza tokom pisanja.

"Bilo je nekih delova, ali ne mogu sada da se ne bih rasplakao ponovo. Jedna karijera, nije to samo sve lepo, bajno i sjajno. Ona je satkana od svega i svačega. Bilo je bolnih poraza, neprespavanih noći, jedan od najgorih pehova koji može igraču da se desi, desio se meni. Da povredim koleno i da budem na ivici da prestanem da igram fudbal u 25. godini. Zamislite to u 25. godini vam neko oduzima ono što najviše volite. Svi su govorili da je nemoguće da nastavim da igram. To je taj peh, nesreća, koja te baš udari mučno, ali se ne daš, veruješ, nastaviš da veruješ i posle četiri, pet godina se vratiš na scenu".

Na pitanje novinara Nova.rs da li je lakše biti trener ili igrač, Piksi nije imao dilemu.

"Igrač. Zato što nemaš tu odgovornost kao trener. Trener je za sve kriv, trener je uvek ako se izgubi krivac. Šalim se, to su dve stvari potpuno različite. Što se te neke uloge tiče i odgovornosti koju ona nosi, biti igrač je daleko lakše. Pored sebe imate još mnogo ljudi koji trče, igraju pa se ta odgovornost deli. Kada ste trener morate da razmišljate to jest da budete posvećeni. Da znate, da imate psihologiju, da imate milion nekih stvari gde morate jednu grupu ljudi da okupite, da radite sa njima i da ih ubedite u nešto, a to nije nimalo lako, jer su to različiti mentaliteti. Jedan je oženjen drugi nije, onaj je bolestan ovaj je zdrav, ovaj igra ovaj ne igra, ovaj voli da spava ovaj ne voli, ali ja ovaj posao radim sa velikim zadovoljstvom."

BONUS VIDEO Piksi intervju na promociji knjige Sve za 10

 

Pratite nas i na društvenim mrežama: FacebookTwitterInstagram

Komentari

Vaš komentar