Iz Švedske za Nova.rs: Imunitet krda na ispitu, kreće fudbal

Beskompromisni borac i rođeni lider na terenu bio je Nenad Đorđević. Pouzdani defanzivac, koji je s Partizanom osvojio četiri titule i dva Kupa Srbije, igrao Ligu šampiona s divom iz Huske i vodio bitke s Ronaldom, Raulom, Drogbom, danas "peče" trenerski zanat u Skandinaviji.Šveđani su uz Belorusiju verovatno jedina zemlja na planeti koja se u borbu s pandemijom koronavirusa upustila "golih prsa", odnosno popularnim imunitetom krda. Nema zaključavanja u kuće, nema policijskog časa, život je najnormalnije nastavio da teče uprkos svoj moći koju je pokazao nevidljivi neprijatelj - Covid-19.Đorđević u razgovoru za Nova.rs opisuje situaciju u zemlji na severu Evrope, otkrio nam je kakvo je stanje po pitanju treninga i utakmica u Švedskoj. Naravno, neizbežna tema bili su Partizan i reprezentacija Srbije čije je boje branio na Mundijalu 2006. godine u Nemačkoj.

U Švedskoj je od virusa preminulo oko 2.600 ljudi, ima oko 21.000 obolelih, a imunitet krda je podelio sve u toj zemlji. To nam je s lica mesta potvrdio bivši kapiten Partizana koji je igrao pozadi, ali je bio zagovornik teorije da lopta mora da se tera napred. To između ostalog, danas uči omladince Kalmara."Imunitet krda je ovde uveden pre mesec, mesec i po dana. Šveđani u mentalitetu imaju tu neku disciplinu, generalno su oni takav narod da njima ne treba više puta da se govori da bi se pridržavali pravila. Poslušni su jako, jednom im kažete i oni to prihvate bez pogovora. Ne treba da vam pričam da su pravila u Švedskoj mnogo blaža nego kod nas. Oni idu tom logikom, imunitetom krda. Da puste virus da prođe kroz što veći deo populacije. To je ovde izazvalo oprečna mišljenja. Ima onih koji kritikuju i onih koji podržavaju. Pričalo se dosta o tome da li će Šveđani ili Belorusi biti najpametniji na svetu ili ne. To će vreme pokazati. Trenutno su najveći problem starački domovi jer je u njih ušla korona", rekao nam je na startu razgovora Đorđević.

U gradiću Kalmar živi sa porodicom, objasnio nam je kako je došlo do toga da se preseli u Švedsku i kako trenutno izgleda život tamo."Ovde sam od 2012. godine. Bivša supruga mi je iz ovog dela i kada sam završavao karijeru imali smo želju da dođemo i ostanemo ovde sa decom. Filip ima 16, a Nina će još malo 11 godina. Kalmar je mali, lep grad na Baltičkom moru. Što se tiče života, dosta je miran, nema velikih dešavanja, to je jedan segment koji mi nedostaje, jer sam navikao na stil života u Beogradu. Ali, s obzirom na moje godine i to da nema frke, stresa, prija mi. Od prvog dana proglašenja pandemije do danas, sve funkcioniše. Restorani, kafići, tržni centri, ništa nije zatvoreno. Meni deca idu u školu. Donosile su se neke mere, da se drži udaljenost, da je skup ljudi smanjen sa 500 na 50, ali ništa više od toga. Nema drastičnih mera. Osnovne škole rade sve vreme, dok srednja i fakultet nastava se prati od kuće. Što se mog dela posla tiče, radim kao i pre korone. Smanjen je jedino broj treninga, klub je doneo pravila da se nalazimo direktno na terenu, momci se posle treninga kupaju kod kuće. Najnormalnije se trenira, poštuju se higijena i pranje ruku", ističe bivši kapiten crno-belih kojem je od 2017. godine poverena akademija Kalmara, nakon što su se Šveđani uverili kakav je čovek.Na konkretno pitanje šta se dešava s utakmicama i kada će se lopta zakotrljati u Švedskoj, Đorđević odgovara:"Sezona ovde je trebalo da počne u aprilu, kao što uvek počinje i traje do novembra. Ali, nije još počela. Ima treninga, bilo je utakmica do pre mesec dana, igralo se bez publike. Sada od 1. maja sve mlađe kategorije uzrasta do 17 godina imaju pravo da igraju, dolaze roditelji da gledaju. Očekuje se da u toku meseca počnu i prijateljski mečevi", kaže Đorđević.

I dok predano radi na severu Evrope ne krije da mu je Partizan u srcu, i da bi jednog dana voleo da se vrati u Humsku gde je kao igrač nosio crno-beli dres s mnogo uspeha."Do skoro sam vodio U17 Kalmara, pa sam preuzeo omladince. Zadovoljan sam ovde, lepo mi je. Ipak, jasno je da mi Partizan nedostaje svaki dan. Koliko mi je sve to daleko po kilometraži, ako merimo drugim parametrima - emocijama i time da se redovno čujem s mnogim bivši igačima, onda mi je dosta blizu. Drago mi je što bivši igrači vode klub, što su treneri. Moja ambicija, neki san, kao kada sam kao klinac sanjao da postanem fudbaler, jeste da se kao trener vratim u Partizan. To uvek stoji negde na svom mestu u glavi, s obzirom na to da sam partizanovac od malih nogu. Taj neki san me je i kroz igračku karijeru doveo do Partizana, kasnije i do četiri titule, dva Kupa Srbije. Igrala se Liga šampiona, kroz ceo taj moj mandat, bili smo redovni učesnici tadašnjeg Kupa UEFA, koji je posle promenio naziv u Liga Evrope", evocirao je uspomene Đorđević na crno-bele dane u razgovoru za Nova.rs.Kalmar je u Đorđeviću osetio taj trenerski šmek. Krenuo je od igrača uzrasta do 15 godina, dogurao do omladinaca, i nema dileme da će ako nastavi tako predano da se bavi novim poslom, jedna od narednih stanica biti Humska i njegov Partizan. Da posle igračkih dana, kada se tresla mušema i igrala Liga šampiona, to doživi i s klupe kao šef stručnog štaba.

Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram