Bosi prešli Saharu da stignu do Španije, sin im postao legenda kluba

Podeli:
Foto: EPA-EFE/Miguel Tona

Fudbaler Atletik Bilbaa Injaki Vilijams nedavno je postao rekorder po broju uzastopnih nastupa u španskoj La Ligi, a u nedavnom intervjuu za "Gardijan" otkrio je težak put njegovih roditelja pri dolasku u Španiju.

Vilijams je na meču njegovog tima protiv Alavesa upisao 203. uzastopni meč u španskom prvenstvu, čime je na vrhu liste pretekao bivšeg fudbalera Sosijedada Huana Antonija Laranjagu.

PROČITAJTE JOŠ:

Poslednji meč koji je Injaki propustio bio je davne 2016. godine u aprilu. Tada je imao povređen zglob. Od tada igra bez odmora, a kako je u intervjuu rekao mnogo puta je igrao sa bolovima i strahom od suspenzije.

„Doktori i fizioterapeuti kažu da je to neverovatno, da je nemoguće da će se pojaviti sličan slučaj ponovo, posebno jer se igra visokim intenzitetom na svaka tri dana. Hvala roditeljima na genima. Ne znam šta je to, ali imam nešto u sebi. Lagao bih kada bih rekao da nisam igrao sa grčevima ili bolovima. Igrao sam pod injekcijama u trenucima kada sam bio potreban saigračima i treneru. Dešavalo mi se i da sam ulazio u finiš sezone sa četiri žuta kartona. Da je došlo do petog, usledila bi suspenzija. Ali ja ne prigovaram niti udaram druge previše“, rekao je napadač Bilbaa.

Priča njegovih roditelja je zaista filmska, a i sam fudbaler priznaje da do skoro uopšte nije bio upoznat sa detaljima o prelasku njegovih roditelja iz Afrike u Španiju, dok on još nije bio rođen.

„Gledaš vesti i vidiš brodove kako stižu iz Afrike, ljude kako se penju preko ograde u Melilji i nisam zaista znao kako smo mi zapravo došli u Španiju. Uvek sam pitao, ali je moja majka izbegavala da mi odgovori jer sam bio samo dete. I možda je pomislila da će ako mi kaže kada sam krenuo da igram u Bilbau sa 18, možda to biti preveliki teret za mene. Znao sam da se moj život razlikuje od života mojih drugara, ali kada sam čuo detalje…“, započeo je Vilijams.

Nakon toga otkrio je i detalje koje mu je ispričala majka. Put je bio težak i naporan, što fizički što psihički, a pored toga i veoma opasan.

„Nisam znao da su prešli čitavu pustinju pešaka. Znao sam da je otac imao problema sa tabanima, ali nisam znao da je to zbog toga što je prepešačio Saharu na 40-50 stepeni. Jedan deo prošli su kamionom, onim sa otvorenom prikolicom, 40 ljudi u njoj, a onda su hodali danima. Ljudi su ispadali iz kamiona, ostavljali su ih tamo zakopane u pesku. Opasno je, tamo ima lopova, silovanja, patnje. Neki su prevareni ulazili u kamion. Krijumčari su uzimali novac kako bi ih prevezli, a onda bi im na pola puta rekli – put se završava ovde. Izbace te i ostave bez ičega, bez vode, hrane… Deca, stari ljudi, žene. Ljudi su išli iako nisu znali šta ih očekuje i da li će uspeti. Majka mi je rekla: ‘Da sam znala, ostala bih‘. Bila je trudna sa mnom, ali nije znala“, ispričao je Injaki.

Međutim ubrzo su usledili novi problemi i poteškoće. Kako bi stigli u Melilju, špansku enklavu na obali severne Afrike, Injakijevi roditelji su na savet advokata morali da slažu kako dolaze iz ratnog područja.

„Došli su do Melilje, popeli se na ogradu i civilna straža ih je zadržala. Nisu imali papire i došli su kao migranti, pa su morali nazad. Dok su bili u zatvoru, advokat koji je znao engleski jezik je rekao:’Jedina stvar koju možete da im kažete je da dolazite iz ratne zemlje.’ Pocepali su svoje ganske papire i rekli da dolaze iz Liberije kako bi podneli zahtev za azil. Zahvaljujući njemu smo stigli u Bilbao“, kaže napadač.

Kako sam Injaki kaže, da se nije rodio u Bilbau, nikada ne bi igrao za klub kome je sada veran. Ono što ga najviše pokreće je upravo priča njegovih roditelja, a sve ovo naziva sudbinom.

„Sudbina. Moji prijatelji i ja pričamo o tome. Dođavola, neverovatno… Sve se dešava sa razlogom. Da se nisam rodio u Bilbau, nikad ne bih igrao za Atletik. Moji roditelji su prešli pustinju i dovezeni su u Baskiju. To ne deluje kao slučajnost. Kada čujete priču mojih roditelja natera vas da se borite još jače kako biste im vratili za sve što su žrtvovali zbog vas. Nisam ni mogao da im se odužim, žrtvovali su svoje živote, ali život koji pokušavam da im pružim je onaj koji su oni maštali da daju nama. I na neki način možemo da kažemo – uspeli smo“, zaključio je španski napadač.

Vilijams je 2014. godine debitovao za Atletik Bilbao, a jedan od saigrača u napadu do skoro mu je bio Aric Aduric, od koga je mnogo naučio.

Injaki sada ima 27 godina, a od debija do danas postigao je 48 golova uz 28 asistencija u dresu Bilbaa u španskoj ligi. U tekućoj sezoni ima dva gola na osam nastupa, dok rekord, po svemu sudeći planira samo da uvećava.

Tucak: Bez pomoći države nema novog Đokovića, Filipovića, Rađe, Modrića

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar