Imao „dozvolu za ubijanje“, digao Piksija u vazduh, Deja nije dirao

Fudbal 07. okt. 202118:24 > 18:36
Podeli:

Bajro Župić, bivši fudbaler Partizana, u Humsku je pre 36 godina došao kolima, ne tramvajem, fudbalski majstori umeli su da se umore bežeći od njegovih startova, a za Nova.rs pričao je o brojnim anegdotama iz karijere.

PROČITAJTE JOŠ

Župić je branio boje Partizana pet godina (1985-1990) i u drugoj polovini osamdesetih bio je strah i trepet širom Jugoslavije. Ne zbog fudbalske magije, već jer je bio sinomim za onu „lopta možda može da prođe, ali igrač ne“.

Sada je direktor Omladinske škole FK Novi Pazar, a za naš portal je evocirao uspomene na slavne dane, pogotovo u crno-belom dresu, uz poređenje sa sadašnjim fudbalom.

Njegov bivši klub i Crvena zvezda odlično gaze u Ligi konferencija, odnosno Ligi Evrope, a u Superligi su započeli šampionsku trku udvoje.

„Partizan je napravio dobru ekipu dolaskom trenera Aleksandra Stanojevića, videćemo kako će to biti u domaćem prvenstvu sa Zvezdom. Dobro guraju na evropskoj sceni i očekujem dosta bodova da bi još jedna ekipa bila u kvalifikacijama za Ligu šampiona, verujem da ćemo ostvariti to“, počinje Bajro Župić priču za Nova.rs.

Vremena su se promenila dosta u odnosu na njegove igračke dane koje su obeležile brojne anegdote. Jedna od njih je da je na stadion Partizana, po dolasku u klub, stigao „mercedesom“, a druga da je tramvajem otišao od železničke stanice.

„Svako ima svoju priču… Bila je jagma za mnom, tražili su me mnogi klubovi i čuo sam se sa Mocom Vukotićem, on mi je rekao: ‘Šaljem kola po tebe, nemoj da mrdaš’. I oni su došli u Pazar po mene u petak, moji drugovi su išli za nama, bili smo tri dana u Beogradu, jer je prelazni rok počinjao tek u ponedeljak. Oni su me uzeli ranije da ih neko ne bi pretako, potpisao sam u ponedeljak i to je prava istina, a bilo je priča da sam došao i autobusom, i vozom, u ovakvim ili onakvim farmerkama“.

VIDEO – Bajro Župić: Istina o „mercedesu“, tramvaju i dolasku u Partizan

I dalje se prepričava oštrina tada strašnog centarhalfa, što je na svojoj koži osetio i Dragan Stojković Piksi, jer je završio visoko u vazduhu prilikom jednog duela.

„Bilo je takvih scena, ali malo se to ‘gura’. Čuvao sam Piksija i dobro i loše, mislim da sam ga u suštini dobro čuvao. Sećam se baš tog duela na Zvezdinom stadionu, mi kod kornera, oni su vodili 3:1 i ja sam malo jače uklizao, on je poskočio i promašio sam ga“.

Oni malo stariji pamte i kako je Mehmed Baždarević pričao da se najviše na utakmici umorio bežeći od Bajra, a sam Župić izdvojio je scenu sa Blažom Sliškovićem, slavnim Mostarcem i legendom splitskog Hajduka.

„Ima dosta anegdota… Sećam se prvog derbija sa Hajdukom, to mi je bila treća utakmica u Partizanu. Sve vreme sam čuvao Sliškovića, ne dam mu da se okrene, znao sam da sam gotov ako uspe. Svuda sam išao za njim i mi na centru, on se okrene i udari me laktom u nos. Uleće doktor Branković, tera me da izađem iz igre, jer mi je lice oteklo, rekao sam mu samo ‘Ne diraj ništa, stavi mi flaster i nastavljam da igram’. U sledećoj sceni stiže lopta do Sliškovića od golmana, ja sam se bio zaleteo 20 metara i uklizao, a on je samo ostavio loptu i otišao (smeh)“.

Otkrio nam je i koga je posebno voleo da čuva, a koga nije voleo da vidi kao rivala.

„U Novom Pazaru stasavaju fudbaleri“

Bajro Župić trenutno je zadužen da vodi Omladinsku školu FK Novi Pazar i otkriva o kakvim talentima se radi.

„U našoj Omladinskoj školi ima oko 500-600 dece. Mislim da ne treba da se brine za budućnost, klubovi širom Srbije mnogo gledaju naše mladiće, verujem da će dosta njih u skorije vreme biti u prestonici“, kaže Župić.

„Nisam voleo da čuvam Skočajića iz Veleža, a voleo sam Savićevića da čuvam. Dejo je baš igrao fino i sa njim nikad nisam bio oštar. Ako mogu da mu uzmem loptu, mogu, ako ne mogu, šta da radim. U to vreme, Saša Đorđević i ja smo imali zadatak da čuvamo Piksija i Prosinečkog, bilo je to sve i lepo i dobro“.

Kroz šalu se pričalo i da je Župić bio jedini centarhalf s „dozvolom za ubijanje“.

„A dobro, to malo novinari vole tako, ali i toga je bilo. Sada je sve drugačije, kao da je bio drugi svet. Tih pet godina u Partizanu nije moglo bolje da bude. Bilo je svačega, i fudbala, i provoda, i druženja, sećaću se tog perioda do kraja života“.

BONUS VIDEO Dejan Savić i Ivica Tucak nasmejaće vas do suza kao nikad pre

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram