0
Arijana Mihajlović odlučila je u jednom emisiji početkom godine da pojasni kako je izgledalo prvih godinu dana bez Siniše, a tom prilikom je otkrila i niz potresnih detalja iz poslednjih sati fudbalske legende.
Pojasnila je kako je izgledalo živeti bez Siniše, a oglasila se i na dvogodišnjicu smrti.
PROČITAJTE JOŠ
„Ova 2023. je bila veoma teška, mnogo je bilo različitih emocija. U prvih nekoliko meseci nisam mogla da uradim ništa, a onda sam uz pomoć stručnjaka počela da tu tugu prihvatam. Nastavila sam da živim za moju decu, nastavila da odajem počast Siniši, koji je bio istinski borac i koji je voleo život“, poručila je Arijana.
Legendarni fudbaler i trener preminuo 16. decembra 2022. godine, a Arijana je detaljno opisala šta se dešavalo u tim poslednjim satima. Otkrila je i šta je bilo poslednje što mu je rekla.
„U tom trenutku smo svi bili uz njega. Stajali smo oko kreveta, on je disao teško. Uzela sam ga za ruku i rekla mu „Ja ću se starati o deci“. Čim je čuo te reči, poslednji put je uzeo vazduh… Bilo je to tako strašno, ali smo, nekako, svi oko njega, osetili veliku snagu i… pokuljale su i suze. Nikada nisam dozvolila sebi da me Siniša vidi kako plačem. Bila sam njegova stena. Sada se i moja deca mnogo trude da sve to prevaziđu, nisu se zatvorila u sebe. Postaju jača, žele da pokažu svom ocu da i oni to mogu“, poručila je Arijana.
Ona je u razgovoru sa Silvijom Tofanin ispričala kako su izgledale četiri poslednje godine.
„Prvi put sam na odmoru na Sardiniji primetila da je malo umorniji nego inače. Dan posle teniskog meča sa prijateljem nije mogao da ustane iz kreveta, nije mogao da hoda više. Otišli smo u hitnu pomoć, ali nisu baš znali šta je.“
Onda je stigao laboratorijski nalaz – leukemija.
„On je otišao u Bolonju (na preglede), pozvao me odande telefonom i rekao „Ljubavi, imam leukemiju“. Nisam znala šta da uradim, ostala sam nema. Rekla sam mu da ćemo zajedno kroz sve proći i taj prvi put smo bili veoma jaki i mislili smo da ćemo pobediti.“
Prvi put se iskreno uplašila. Posle dve i po godine se bolest vratila, iako je prošao kroz transplantaciju koštane srži.
„Tad sam se uplašila da ću ga izgubiti. Shvatila sam da je situacija veoma ozbiljna. Urađena je i druga transplatacija, ali bezuspešno.“
Poslednja nada je bio eksperimentalni tretman u Begramu i koji, uprkos dobrom početku, nije doneo željene rezultate.
„Doktori su mi rekli da su uradili sve što je u njihovoj moći (i da spasa više nema). A ja sam se sa decom dogovorila da njemu (Siniši) to ne kažemo. Poslednjih mesec dana smo živeli znajući da može da umre svakog dana. Rekao mi je „Izvini što ne mogu da vidim kako nam deca odrastaju i stare“. Te četiri godine su bile razarajuće, imala sam šokove od onoga što sam viđala po bolnicama, videla sam i užas u Sinišinim očima. Još uvek pokušavam da se oporavim od tih trenutaka i čak i sada, noću, vraćaju mi se slike onoga što sam videla.“
SINIŠA NIKAD NEĆE BITI ZABORAVLJEN
0
0
1
0
0
BONUS VIDEO Nova.rs u muzeju Intera i Milana
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
