Piše Ivan Milićević: Što se grbo rodi, Jupiter još više izgrbavi

Kao i onom davnom ratnom, i ovom mirnodopskom 6. aprilu prethodio je svojevrstan zaverenički prevrat. Uz razliku što je onaj otoič počivao na čistoti duše ili vama kojima je to bliže – britanskoj obaveštajnoj službi, a ovaj danas vaskolikoj prljavštini, duhovnoj pustoši i naravno službi - „orlićevskoj“.

Za one koji su zaboravili, krajem prošle i početkom ove godine, sudije i tužioci iz čitave države birali su svoje predstavnike za ova tela, koji bi trebalo da im budu garanti nezavisnosti i samostalnosti u radu, ali i beskompromisni čuvari od svih vidova pritisaka, posebno političke i partijske radijacije, čiji nivo zračenja ovdašnje pravosuđe ne pamti.

Kao i svi drugi izbori koje režiraju radikali i ovi su protekli podjednako neregulano, obesmišljeno, tužno i uvredljivo, s razlikom u samo jednoj manje blamantnoj nijansi u korist VSS.

Sudba je udesila da na birališta najpre izađu tužioci i na delu pokažu sve „manjkavosti“ koje su dovele do pobede nepodobnih kandidata, pa je ovakav ishod glasanja među sudijama mogao na vreme da bude sprečen, a čitav proces blagovremeno okončan.

Sa druge strane, neželjeni ishod izbora za VST, iste je razvukao na puna tri turobna meseca, a pratili su ih izmišljeni prigovori, iznuđeno i nezakonito ponavljanje glasanja, preraspoređivanje osvojenih glasova, kukavički pritisci i pretnje kukavnih državnih službenika. Jednom rečju – blato.

Sve dok kraj, u obliku svojevrsnog tužilačkog udara, nije odsvirao partijski sastav Ustavnog suda, razume se, ne onako kako kažu Ustav ili zakonodovac već svevišnji – poslodavac. Izvršen je puč, proglašen je novi saziv i porođen Frankeštajn, antipravna i protivzakonita nakaza.

Jer ako ste i to zaboravili, čak dvojica članova novog saziva uživaju nezakoniti drugi mandat, dok protiv trećeg, taj isti VST vodi disciplinski postupak zbog sklapanja nezakonitog sporazuma o priznanju krivice.

Kad se tome pridoda četvrti, ministar pravde, protiv kog je državni revizor podneo prijave zbog zloupotreba i malverzacija , ali i peti, istaknuti pravnik kog je istakao brak sa službenicom BIA i servilnost svevišnjem, i najneupućenijem pojedincu postane jasno kakvoj smo sadističkoj sprdnji zapravo izloženi.

Koju pride sad treba da shvatimo ozbiljno. Koja je čak i Lejdi Zagu uspela da pretvori u trešnjicu na vrhu torte.

Jer da podcrtamo, ne govorimo o udruženju šlosera i vunovlačara iz 18. veka, nego o javnim tužiocima, čuvarima zakona i javnog interesa, koji su kao takvi pristali da u svemu tome učestvuju.

A sutra, kad krenu da kadriraju i raspoređuju, da palamude o zakonima i propisima, ispravnostima, sve to iz pozicija moralnih vertikala, štucaćemo mi koji to budemo gledali. Oni neće.

Bar zasad.

Jer naravno, računaju na nacionalnu amneziju, da je svake buke tri dana dosta, te da će sve problematično uskoro prekriti trava zaborava i nastupiti, kako oni kažu, "apsolutna zastara".

Valjalo bi im poželeti sreću u predstojećem radu. Trebaće im. Jer što se grbo rodi, pa još na baksuzni datum, vreme ne ispravi. Već u najboljem slučaju, pregazi. Najpre što vreme danas mnogo brže prolazi, posebno kad se meri nameštenim mandatima. A vazda je najbrže bilo kad je dolazilo po svoje. Tamo negde između 6. aprila i 20. oktobra.

A tada, vremena za kalkulacije neće biti, sve i da je unapred, zajedno sa ulaznom, osmišljena i izlazna strategija.

Tuga, čemer, jad.

A kad smo kod tuge, baš tako je izgledala svečana sednica i neuspeli pokušaj izbora predsednika VST. Otužno svečano. Toliko da je bilo nemoguće pratiti je u "lajvu", već iz druge ruke. Sve je manje stomaka čija crevna flora može to da istoleriše.

(Zato najpre hvala na instant izveštaju Tamari Suboti (TMS) sa Insajdera, dragoj mentorki, koja je uvek na sebe preuzimala veći i teži deo posla).

Istina, svečanost je otpočela komično - predlogom tužioca Borisa Pavlovića da pored živog i prisutnog Pekija (Predraga Milovanovića), kog je Bog dao za predsedavanja bilo koje vrste, da novi predsednik Saveta bude izaslanik Nenada Stefanovića. Onaj isti što ga taj isti VST goni disciplinski i zbog čijeg je prvobitnog kraha na izborima, BIA i morala da uzme stvar u svoje ruke - NIkolu Uskokovića.

Trenutak u kom bi predsednik republike rekao: "Idi se, brate, umij ‘ladnom vodom".

Sa druge strane, praćenje celokupnog premijernog nastupa Uskokovića, zasigurno ne bi moglo da protekne bez izražene potrebe za samopovređivanjem escajgom ili drugim, u datom trenutku dostupnim tupim predmetima.

Jer kako se inače reaguje na osobe koje po bilo kojoj osnovi, podižu ruku i javno glasaju za - sebe?

Poremećaji ponašanja koje obično do kraja OŠ uspešno izleči svaka odeljenska zajednica. Ovde pak, to očigledno nije bio slučaj, a nedostojna scena ostarelog čoveka koji ne zna da se ponaša, ubrzo je doživela blamantni vrhunac. Samohvalospevom i to, razume se, u trećem licu, uz citiranje epiteta kojima su njegove sposobnosti i stručnost opisivalli drugi, među njima i neki na sednici prisutni.

Stvarno zvuči prekrasno kad kaže, parafraziram, "za mene kažu da sam mladi lav i Jupiter (!?!)"

Šta tačno ova dirljiva simbolika treba da znači, nije baš sasvim jasno. Jer jedino što mlađanog Uskokovića, na izmaku druge polovine pete decenije života, može povezati sa Jupiterom jeste narandžasta nijansa.

Sa lavom – ama, baš ništa.