Trifunović prelomio jednu stvar u glavi i postao primer mladima, sada ga Željko obasipa pohvalama

Veliki napredak asa crno-belih.

Košarkašai Partizana nalaze se u odličnoj formi što su potvrdili i novom pobedom u Evroligi kojom su ostali ozbiljni kandidati u trci za palsman u plej-of.

Ekipa sve više liči na ono što bi Željko Obradović želeo da vidi na terenu i ono što je najbitnije, igrači konačno pronalaze svoje uloge i u hijerarhiju u timu.

Jedan od najboljih u poslednje vreme bez dileme je Uroš Trifunović. Nekada veliki talenat je u jednom trenutku izgledao kao igrač koji nije uspeo da izvrši pravu tranziciju na seniorski nivo, ali je onda došlo do preokreta.

#social-embed_0

Trifunović je shvatio šta je potrebno da bi napravo iskorak koji se od njega očekivao.

„Uroš je nama ključni igrač, njemu najviše verujem igra najbolju odbranu. Treba samo da nastavi, to je prelomio u odnosu na prošlu godinu. Samo treba da bude agresivniji u napadu. Na piku da bude agresivniji jer ima taj kvalitet. Smajli se vratio i na njemu su bili faulovi koji nisu svirani. Imao je odlična rešenja u napadu, igramo sa ekstra pasom. Ima brze ruke i na piku može da osvaja lopte i to se dešava. On nekad preteruje pa se primi lak koš, ali sve je to dobro“, rekao je Željko Obradović nakon utakmice sa Asvelom.

A kada najtrofejniji trener u Evropi svih vremena izgovori takve reči, onda to dobija posebnu težinu.

Iako mu je tek 22 godine, Trifunović je ušao u svoju petu sezonu u klubu i došao do tačke kada mora da napravi prekretnicu – da li će biti još jedan protraćeni talenat ili igrač koji može da napravi ozbiljnu karijeru.

Lutao je Trifunović od dolaska u Partizan sa svojom ulogom i odnosom prema igri, a često i nepotrebnim ispadima sebi nabio pritisak na vrat.

Delovao je kao klinac koji po svaku cenu hoće da napravi kvantni skok, ekspresno postane zvezda i napravi veliku karijeru. Samo, stvari nisu išle onako kako je zamišljao.

Koliko god da je dobijao šansu, a minuti na terenu u njegovom slučaju nisu bili sporni, nekako bi sve ostajalo samo na povremenom bljesku. Poneki dobar potez ili meč u kojem mu se otvori napadački pa napravi malo jaču statstiku bili su dovoljni tek da treneri ne zaborave da je u pitanju ozbiljan talenat i ne skrajnu ga potpuno u drugi plan.

Slično je bilo i kod Željka Obradovića, koji se nije libi da ga gurne u vatru, ali je kako je vreme odmialo to bivalo sve manje, a to se najbolje videlo na evropskoj sceni u prvih osam utakmica skupio 24 minuta koliko je na primer igrao u mečevima protiv Baskonije ili Valensije.

Činjenica da je počeo da gubi i ono malo poverenja koje je imao i da bi teško više mogao da ubedi bilo koga da je trener ktiv za njegovu ulogu, pogotovo ako je u pitanju Željko Obradović, kao da je nateralo Trifunovića da napravi zaokret.

Shvatio je da je najbolji način da sebi obezbedi mesto u timu i značajniju ulogu bio odnos prema igri i pre svega kvalitet koji može da donese u oodbrani.

Kako navijači to popularno vole da kažu, Trifunovič je krenuo put „krvavih kolena“ izraz koji simbolizuje težak rad koji često može da nadomesti nedostatak talenta.

Trifunović je pokazao da intelignecija u njegovoj igri koja je bila vidljiva može da se prenese i na odvranu i Obradović je konačno dobio vrhunskog defanzivca u spoljnoj liniji.

Dokazao je Trifunović da je odličan i u odbrani jedan na jedan i u preuzimanjima i da može da odgovori zadatku čuvanja najboljih protivničkih napadača. Sekkvence protiv Majka Džjmsa iz Monaka na primer, to su najbolje potvrdile.

To je automatski rezultiralo većim poverenjem trenera i njegovim povratkom samopouzdanja što je rezultiralo nekim sjajnim napadačkim partijama i u Evropi i u ABA ligi. Učinak od 15 poena protiv Baskonije bila je nagrada sa sjajne igre, a čka ni promapaji i greške koje se još uvek mogu videti nisu poljulali veru trenera u njega.

Povećana minutaža, večća uloga i činjenica da je u poslednjih mesec dana u rotaciji preskočio i mnogo poznatijeg i skupljeg Džejsma Nanelija samo su potvrda svega toga.

Zato i ne čude reči Željka Obradovića nakon utakmice u kojoj su prvom planu zbog poena bili Kevin Panter, Dante Egzum i Matijas Lesor. Iako su odigrali sjajne mečeve, posebnne pohvale su otiple Trifunoviću koji je na svojih sedam poena dodao i sjajan učina u odbrani spoljen linije Asvela koja je bila klju pobede.

Zanimljivo je i da je sa povećanom minutažom na terenu Trifunovića i njegovim defanzivnim napretkom usledi i napredak čitavog tima kada je odbrana linije za tri poena u pitanju.

Iako Partizan ukupno i dalje prima najviše poena po meču i dozvoljava najbolji procenat šuta rivalima zbog očajnih brojki u prvih 15 mečeva, u jednom segmentu je napredak Od ekipe koja je imala najgoru odbranu linije za tri poena do tima koji je u tom parametru sedmi u čitavom takmičenju.

Trifunović je samp pokazao i drugim mladim igračima da talenat nije dovoljan sam po sebi već je neophodan i žestok rad i da se košarka igra na oba kraja parketa. Jer, budimo realni – Luka Dončić u Nikola Jokić se rađaju jednom, a čak ni oni ne mogu da naprav eiskorak bez truda i pobpoljšanja igrae na drugoj strani terena.

Ovim tempom, Trifunović bi do kraja sezone mogao da napravi dugo očekivani iskorak, a Srbija dobije još jednog ozbiljnog košarkaša.

BONUS VIDEO Dva brutalna zakucavanja košarkaša Partizana bacila publiku u trans