Šamar realnosti za Kamerona Pejna, seo je u pogrešan avion i promašio tim

Agoniju koja u ovom trenutku deluje kao crno-bela realnost. Bio je to novi početak za Partizan koji je promovisao novog trenera, doveo NBA pojačanje, ali je ishod ostao isti.

Kratak je period Đoan Penjaroja na klupi da bi se njegov uticaj osetio na igru i rezultate ekipe, iako je bilo realno očekivati da će borbenost i odnos prema igri biti bolji zbog želje igrača da se dokažu novom šefu struke.

Sa druge strane, uticaj Kamerona Pejna bio je vidljiv od starta. Bivši NBA as je odmah krenuo agresivno, voljni momenat je probijao plafon hale, želja da raspali publiku koja je samo tražila varnicu bila je tu, a sve je to kompletirao instant kvalitetom koji je doneo i u samoj igri, pogađajući šuteve i gomilu drugih stvari.

Ipak, ishod je na kraju isti, a to nije do Pejna u ovom trenutku. Da je umesto njega došao Nikola Jokić, teško da bi rezultat bio na kraju bolji. Kada je korpa puna trulih jabuka, tu popravka nema.

A Kameron Pejn je došao da igra finale Evrolige, ili je bar tako rekao u prvom obraćanju medijima. Bilo je tu sigurno mnogo kurtoazije, želje da se podigne atmosfera, da se navijačima pokaže pobednički mentalitet i verovatno niko nije pomislio da je to moguće, ko god da je slušao te reči.

Za svako poštovanje je želja Kamerona Pejna da postavlja visoke ciljeve, a uostalom, on je to svojim performansom u prvom meču pokušao i da na delu pokaže.

Ali, utisak je da je izgleda promašio tim za tako nešto.

Možda je ušao u pogrešan avion, sleteo u pogrešan grad i završio u Beogradu, pa je nesvestan toga izjavio tako nešto.

A možda veruje i u čuda.

Šalu na stranu, ali o Partizanu u košarkaškom smislu i ne može ozbiljno da se priča.

Čuda su moguća kada se u njih veruje, a deluje da u ekipi malo ko veruje u bilo šta. Samo da i Kamerona Pejna ne zaraze tim virusom.