5
Spektakularna igra srpskog tima ne sme da ostane u drugom planu zbog divljačkog ponašanja igrača Reala.
Skandalozne scene iz „Vizink“ dvorane u Madridu obišle su Evropu i nezasluženo bacile u drugi plan sjajno izdanje Partizana koji je pojurio ka Fajnal-foru Evrolige.
Pokvareni faul starog provokatora Serhija Ljulja, plejmejkera Reala, 100 sekundi pre kraja započeo je ludilo na terenu koje je obeležio Geršon Jabusele – košarkašku tuču doveo je na viši nivo primenjujući veštine MMA borca i zamalo uništio karijeru Danteu Egzumu.
PROČITAJTE JOŠ
A do tog trenutka mogli smo da gledamo još jednu doktorsku disertaciju profesora Željka Obradovića, kako su ga Španci nazvali uoči prvog meča, i njegovih pulena koji su surovo precizno sprovodili njegove ideje u delo.
Videlo se od samog početka da je Partizan za klasu bolji tim od moćnog Reala i da će ovo biti utakmica u kojoj se gostujući navijači neće preterano nervirati oko ishoda.
Nedostak centra Madriđana Valtera Tavaresa zbog povrede je uzrokovala promenu na startu, pa je Obradović želeo da uspostavi dominaciju u reketu i Realu oduzme najveću prednost u vidu kontrole skoka.
Zato je meč počeo sa Matijasom Lesorom umesto Alenom Smailagićem koji je bio noćna mora Tavaresa. Upravo su crno-beli ofanzivnim skokom otvorili meč kao simboličnom potvrdom nedostatka Realovog gorostasa.
Kombinacija šuta za tri poena, prodora i poena sa niskog posta donele su rano vođstvo i dominaciju Partizanu.
Morao je ranije nego što je verovatno želeo trener domaćina Ćus Mateo da skloni nižu petorku koja je u prvom meču pravila velike probleme Partizanu i da uvede rovitog Vensana Poarijea koji je prisilno vraćen u ekipu.
Donelo je to Realu poene iz pik igre koju je Francuz dobro koristio, ali sa druge strane nije bilo one zaštite obruča, što je Egzum maksimalno kažnjavao u svom stilu.
Partizan je rutinski podizao razliku, kontrolisao tempo i raznovrsno napadao Real, a koliko su Madriđani bili u problemu najbolje govori činjenica da ih je u igri koliko toliko držao Rudi Fernandez, veteran koji je odavno prošao vrhunac.
Brzo mu se priključio i Mario Hezonja i Real je uspeo da smanji razliku, ali glavni narativ čitave utakmice bila je lakoća sa kojom je Partizan odbijao mukom izgrađene nalete rivala i za tili čas pravio seriju i podizao razliku.
PROČITAJTE JOŠ
Bila je to igra mačke i miša između Željka Obradovića i Ćusa Matea, u kojoj je srpski trener u svakom trenutku bio tri koraka ispred kolege na drugoj strani terena.
Za razliku od prethodne utakmice, ovde smo mogli da vidimo gotovo svakog igrača kako daje svoj doprinos u odbrani ili napadu. Do poluvremena su briljirali Smailagić, Naneli i Papapetru, i Partizan je u laganom ritmu kao da igra protiv osrednjeg abaligaša kontrolisao meč i rezultat.
Iako je Real u trećoj deonici preko Poarijea i Fenandeza dao naznake života, pre svega Naneli, a zatim i Egzum i Panter su komninacijom šuta i prodora lako odbili te napade.
I tu je zapravo bio kraj bilo kakve borbe.
Partizan se do kraja poigravao sa rivalom i uvećavao razliku i potpuno deklasirao grogiranog protivnika, za 2-0 u četvrtfinalnoj seriji i veliki korak ka Fajnal-foru Evrolige u Kaunasu.
Kao u boks meču, kada ošamućeni borac pokušava svim silama da ostane na nogama, tako je Real Partizanovo košarkaško remek delo oskrnavio prljavom igrom i skandalom za istoriju.
Kraljevski klub je tako završio ponižen i košarkaški i ljudski, i na najsramniji način napustio teren posle lekcije o kojoj bi trebalo da se priča mesecima. Zato je Obradović umesto pričom o košarci morao da smiruje strasti i spušta tenziju pred beogradski spektakl.
Ostaje nada da će ga „grobari“ poslušati i ne dozvoliti rivalu nikakav izgovor da izbegne novo školovanje, i da će Evroliga imati milosti i pustiti košarku u prvi plan, a ne suspenzijama uništiti najlepšu ovogodišnju priču.
„Najcrnji poraz u istoriji Reala„, zagrmela je španska „Marka“.
Nema se tu šta više dodati.
BONUS VIDEO Panter slao poljupce navijačima Reala
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
