Kad iskustvo presudi
Četvrtfinala Evrolige verovatno nikada nisu bila zanimljivija, uostalom kao ni regularna sezona pre toga, a čak tri od četiri serije rešene su u majstoricama.
Barselona je postala prvi učesnik Fajnal-fora, nakon što je sa 3-0 izbacila Žalgiris, a ostala tri učesnika dobili smo nakon odigranih pet mečeva u tri serije.
Najzanimljivija za ovdašnju publiku bila je ona između Real Madrida i Partizana, iako se više puta činilo da će crno-beli to privesti kraju na uspešan način. Međutim, nakon dva brejka u Madridu dogodila se tuča, koja je poremetila tok serije i „okrenula vodenicu“ na stranu Reala.
Nju je inicirao Serhio Ljulj svojim nesportskim potezom, a onda se sasvim mirno povukao iz gužve i prošao bez kazne. Znali su kako da reaguju i Serhio Rodrigez i Rudi Fernandez, pa su i oni iskontrolisali svoje emocije i sačekali šansu da u Beogradu vrate prednost domaćeg terena, a onda u majstorici sve reše.
Možda u trećoj utakmici nije do izražaja došlo iskustvo Reala, jer su Najdžel Vilijams-Gos i Valter Tavares briljirali, ali u četvrtom i petom i te kako jeste, a prednjačio je Serhio Rodrigez.
Plejmejker, koji se vratio u Real nakon šest sezona, zablistao je kada je bilo najpotrebnije. Uako je u prva dva meča u Madridu ubacio ukupno dva poena za 17 minuta na parketu, u četvrtom meču serije dao je osam poena uz sedam asistencija. Bitno je naglasiti da su ti poeni došli u ključnim trenucima meča, a Rodrigez je tada najpre isporučio trojku iz driblinga, a nešto kasnije i dugu dvojku, pa je Real slavio sa 85:75.
U petom meču bila je to košarkaška poezija u njegovoj režiji, kojom je podsetio na najbolje dane iz karijere, koja traje od 2003. godine. Da, dobro ste pročitali, već 20 godina.
Rodrigez ili vam popularni Ćaćo, ubacio je Partizanu 19 poena i uz to podelio još šest asistencija, a svojim bravurama poneo je Real do potpunog preokreta u drugom poluvremenu, nakon što je njegov tim bio u minusu od čak 18 poena.
Nije se plašio španski organizator igre da uzme stvar u svoje ruke, probijao je odbranu Partizanu kako je stigao, igrao je mirno i staloženo, a opet sa mnogo energije, kao da je to bila sasvim obična utakmica.
Naravno, ne bi Serhio mogao sam da pobedi Partizan, a pomoć je dobio od onih koji ga gotovo nikad ne izdaju – Ljulj i Rudi. Poznato je koliko su Španci nezgodni, kako ih nikada ne treba otpisivati bez obzira na okolnosti, a njihovu moć osetio je Partizan na svojoj koži.
Serhio Ljulj je u karijeri ubacio mnogo „velikih“ šuteva, popularnih „mandarina“, a protiv crno-belih odlučio je da se „upali“ u trenucima kada se lomila peta utakmica, a pre toga ga skoro uopšte nije bilo, osim na startu one tuče.
„Prekaljeni“ Španac je u završnici meča sa crno-belima isporučio dve trojke uz jedno lagano polaganje u kontri. Uz to, bio je bitan faktor i u defanzivi, što u situacijama jedan na jedan, što kao gornji igrač u zoni, koja je u mnogim trenucima davala rezultate.
U priči o Realovim „starcima“ ne treba zaboraviti ni Rudija, koji je samo u jednom meču bio dvocifren kada je reč o poenima. Ne, to nije bio peti meč, jer je u njemu ostao na nuli, ali je za nešto više od 20 minuta i te kako imao doprinos. Najpre treba istaći da je uhvatio pet skokova, od čega dva veoma bitna u napadu, koji su se i te kako odrazili na rezultat. Pored toga Rudi je imao i jedan iznuđen faul za tri bacanja, ali njih je izveo Džanan Musa, jer je Španca bolelo rame, pa je morao na klupu.
Kada se sve sabere i oduzme, Real je na Fajnal-foru, Partizan će dugo žaliti za ovom šansom, a „stara škola“ još jednom je zablistala na najvećoj sceni.
I nije to bila jedina serija, u kojoj su oni najiskusniji presudili. Olimpijakos je pred punom dvoranom „Mira i prijateljstva“ pobedio Fenerbahče sa 84:72, a u prvom planu našli su se Kostas Slukas i Kostas Papanikolau.
Grčki tim je tokom većeg dela meča kontrolisao dešavanja na terenu, na kraju nije razočarao svoje navijače, ali ništa od toga ne bi bilo moguće da Slukas u trećoj utakmici u Istanbulu nije pogodio trojku za pobedu uz zvuk sirene i tako osigurao, u tom trenutku najmanje majstoricu.
Već tada je bilo jasno da Slukas može biti heroj serije, a onda je u majstorici samo potvrdio svoj status. Ubacio je 22 poena, podelio šest asistencija, a dva njegova poteza našla su se među 10 najboljih u petim utakmicama.
Izdržao je Slukas skoro 29 minuta na parketu, a još veću minutažu imao je njegov imenjak i saigrač Papanikolau. Krilni igrač Olimpijakosa završio je petu utakmicu sa 14 poena i 11 skokova, a šutirao je bez greške za dva poena (5/5).
Treba istaći da je Papanikolau bio pod znakom pitanja za peti meč zbog bolesti, bio je i na antibioticima, ali je smogao snage i poveo svoj tim ka Fajnal-foru.
I na meču Monaka i Makabija (97:86) glavni junak je bio čovek koji je zagazio u četvrtu deceniju života, te iza sebe ima mnogo velikih mečeva. U pitanju je naravno Majk Džejms.
Ne spada Džejms baš u one najstarije igrače u Evroligi, pred sobom sigurno ima još nekoliko vrhunskih sezona, ali sa 32 godine i te kako ga možemo ubrajati u one iskusne.
Protiv Makabija je ubacio 21 poen, uz pet skokova i asistencija za 33 minuta, čime je još jednom potvrdio status jednog od najboljih igrača u Evropi.
Iako možda nisu u najboljim igračkim godinama, pomenuti „starci“ isporučili su „ono njihovo“ u trenucima kada je cela sezona stala u nekoliko minuta. Kakvi god da su i koliko god godina da imaju, pokazali su da ih nikada ne treba otpisati, jer u sebi još uvek imaju „vrele“ krvi i želju za novim uspesima.
BONUS VIDEO Zvižduci za igrače Partizana, aplauz za Željka