Aleksa Avramović nakon reprezentativnog okupljanja uvek dođe do MVP brojki. I to je sada već aksiom koji se ponavlja iz okupljanja u okupljanje.
Često se koristi floskule koliko nekim igračima znači da igraju za reprezentaciju, ali Avramović po pravilu uvek doživi novu mladost.
Napuni se ludačkom energijom da deluje kao da je uključen ne na struju, nego direktno na nuklearni reaktor. Ima ga svuda po terenu i deluje kao da ne može da promaši.
Unosi sigurnost čitavoj ekipi i deluje da sve potpuno drži pod kontrolom. To se najbolje videlo u odnosu sa Željkom Obradovićem, trenerom Partizana. Koliko god da se strateg Partizana nervirao Avramović je ostajao miran i gotovo da je i njega smirivao.
U maniru one rečenice Milana Gurovića Svetislavu Pešiću pred meč sa SAD na Svetskom prvenstvu 2002 „Kouč, poderaćemo ih večeras“. Ponovi je to toliko puta Pešić, a deluje da je to najbolje opisalo sigurnost sa kojom je Avramović izašao na teren protiv Efesa.
Postigao je 30 poena i postavio rekord karijere u Evroligi, on je dao tačno 30 odsto poena Partizana u pobedi sa 100:90 i usput uspeo da donese prevagu i u defanzivnom delu. Promašio je samo jedan četiri šuta iz igre (12/16) i bio smiren kao retko kad. Ponekad je preterivao, ali nošen ton atomskom energijom prosto nije mogao da stane.
„Jeste, rekord karijere u Evroligi, ali kažem, lepo sam se osećao i super mi je prijalo što sam bio sa reprezentacijom i što mi je Željko danas stvarno pružio veliku podršku i kada je bilo u nekim trenucima malo turbulentno. Stvarno sam osećao veliku podršku njega i celog stručnog štaba“, poručio je trener plejmejkera.
Došao je i do rekorda po pitanju indeksnih poena (32) i to sve za 22 minuta. On je bio ključ Partizanove petorke jer je odigrao na najvišem nivou. Igrao je u transu i delovalo je da je isto mogao da uradi i vezanih očiju.
I to nije prvi put da se dešava, uradio je to i ranije Avramović. Ko može da zaboravi prvi meč za Partizan u Evroligi po povratku iz Manile sa Svetskog prvenstva. „Srebrni letač“ Srbije je odmah postigao 24 poena na otvaranju i delovalo je kao da nema nikakvih problema sa umorom. Govorio je o toj neverovatnoj energiji koju pronađe u dresu Srbije.
„To su me već pitali i nije tajna da na svakoj utakmici pružam svoj maksimum i da kad posle utakmice dođem kući kažem „stvarno sam dao sve od sebe“. Nekad to ne ide u željenom pravcu ali kažem, svaki trud i rad se na kraju dana isplate. Nas očekuje mnogo truda i rada da bi dostigli tamo gde želimo da stignemo“, završio je Avramović.
Prava je šteta što su ga povrede toliko usporile ove sezone jer je mogao da bude još značajniji u rosteru crno-belih, ali bi sve mogao da naplati u ovim mesecima kada se sve lomi.
Taj magični momenat u njemu se probudi svaki put nakon reprezentativnih nastupa, a preneo je taj momentum i na crno-beli dres.
BONUS VIDEO Aleksa Avramović nakon Efesa