0
"Parni valjak melje, nema stajanja" kažu stihovi jedne navijačke pesme "grobara" koji u ovom trenutku najbolje opisuju ono kako izgleda Partizan na terenu.
Četa Željka Obradovića razmontirala je na sastavne delove Panatiniakos u 14. kolu Evrolige reztultatom 91:73 i nanela Erginu Atamanu najteži poraz od kako je seo na klupu „zelenih“ kojima je doneo i titulu pvaka Evrope.
Samo taj podatak bi bio dovoljan da se opiše koliko je Partizan dobro izgledao na terenu protiv evropskog prvaka i generalno u poslednje vreme, a kada se zagrebe ispod površine i stvari malo bolje pogledaju, dobija se kompletna slika.
PROČITAJTE JOŠ
Panatinaikos možda u ovom trenutku nije blizu nivoa tima koji je prošle sezone pokorio Evropu i suočava se sa brojmim izazovima u igri, ali to ne umanjuje performans crno-belih koji su od početka sezone ostvarili svoju najtimskiju pobedu.
Ako se vratimo tačno tri nedelje unazad, videćemo trenutak u kojem je Partizan poražen od Armanija i nalazi se na skoru od dve pobede i osam poraza. Obradović i igrači su bili razapeti od strane javnosti, pričalo se o debaklu i propasti sezone i crno-beli su u knjigama mnogih bili otpisani.
Ipak, bilo je jasno i tada, a to se najbolje vidi i sada da je Partizanu bila potrebna samo jedna pobeda da se spusti tenzija i da igra koja je bila na ivici da klikne počne da daje plodove.
Tada se desio i čuveni sastanak Željka i igrača o kojem je Obradović pričao kako bi se zbili redovi, ekipa ohladila i stvari legle na svoje mesto.
„Ništa se nije mnogo promenilo i kada smo gubili utakmice i bili u negativnoj seriji nije bila problem loša igra, već te završnice. Pričao sam sa igračima, imao sam sastanak s njima posle jedne utakmice, pred odlazak u Bar. Odustao sam od treninga, uopšte nismo imali trening. Mislim da je neuporedivo bolje da sazovemo sastanak gde sam ja započeo i tražio od njih da pričaju. Da da vidimo gde smo, šta smo, zbog čega imamo nedostatke koje imamo“ bile su reči Obradovića i posle Žalgirisa i posle Panatinaikosa.
Upravo je u tome bio ključ.
Ekipa je shvatila gde je i šta je potrebno da se pobeđuje. A potrebno je da se igra od početka do kraja za svaku loptu i svaki napad i da se u svakom trenutku shvati da je u pitanju tim.
Jeste Karlik Džons neprikosnoveni lider ovog Partizana i to dokazuje iz meča u meč kada je na terenu gde poput Hudinija manipuliše odbranama rivala i diriguje napadom Partizana ne štedeći sebe ni u odbrani.
Ali, niz od četiri pobede došao je iz timske igre, onda kada su svi igrači shvatili da je njihova uloga na terenu važna, ma koliko tu vremena proveli.
Tako je Ajzea Majk bio X faktor protiv Crvene zvezde, Balša Koprivica protiv Olimpijakosa, a Dvejn Vašington protiv Žalgirisa i naročito Panatinaikosa.
Amerikanac je na opšte iznenađenje svih započeo drugo poluvreme protiv šampiona Evrope kada je bilo samo sedam razlike i utakmica bila i dalje otvorena, a na klupi je ostao najbolji igrač ekipe Karlik Džons.
Nije to bilo nimalo slučajno. Čak nije bio ni faktor velikog iznenađenja, iako je tako moglo da se protumači.
Ušao je Vašington u završnici provog poluvremena na minus četiri na 1.39 do kraja i odigrao bitnu ulogu u preokretu koji je izveo Vanja Marinković. Ubrzao je igru pre prve trojke, promenama ritma i dobrim kretanjem bio faktor i u naredna dva pogotka za tri i na krilima tog kratkog performansa je Obradović odlučio da ga gurne od starta u nastavku.
Vašington je, iako primarno skorer u potpunosti prigrlio plejmejkersku ulogu i sjajno menjao tempo i ritam meča i praktično sa njim na terenu je Partizan zadao udarac od kojeg se protivnik nije oporavio.
Time je Obradović uspeo i da odmori iscrpljenog Karlika Džonsa i da mu ostavi svežine da zada udarac u poslednjoj četvrtini što mu postaje zaštitni znak.
Trba istaći i vanserijsku rolu Isaka Bonge iz drugog plana koji je pogađao za tri, rešavao teške kontre i bacao se po terenu skupljajući ofanzivne skokove i čačkajući brojne lopte.
Najzreliji meč je odigrao je i Sterling Braun koji je dobro šutirao, napadao prodorom i igrao sada već prilično standardno dobru odbranu, a rola Vanje Marinkovića opevana je i od strane Željka Obradovića, Miće Berića i mnogih drugih.
Pamtiće se njegove tri trojke u završnici prvog poluvremena, ali je još upečatljivija bila odbrana na Kendriku Nanu koju je naglasio Obradović. Ako vas ponese da pogledate snimak meča, samo pratite Vanju Marinkovića kako besomučno juri Nana koji je frustriran odigrao najgori meč sezone, a na kraju u besu napao i sudiju.
O Tajriku Džonsu ne treba trošiti reči, a svoje minute i ulogu imali su i Balša Koprivica i Ajzea Majk na početku meča.
I ono što smo već rekli, ovo je bila najtimskija pobeda do sada, a to pokazuje i statistika koja kaže da su čak petorica igrač imala dvocifreni indeks korisnosti, a svi na terenu koji su igrali postigli makar dva poena.
Defanziva je postala zaštitni znak ove ekipe. Čak i kada Partizan ne briljira kroz ceo meč kao protiv Žalgirisa, dovoljna je i jedna četvrtina da samelje rivala i potpuno ga izbaci iz ritma. Protiv Panatinaikosa je taj period trajao mnogo duže. Nakon uvodna četiri minuta kada nije naplatio rezultatski, Partizan je do završnice provg poluvremna izgubio defanzivni ritam na timskom planu što su kažnjavali Slukas, Grent, Lesor i Ernangomez.
Ali, i u tim trenucima je Kendrik Nan bio pod kontrolom, a kada je ekipa ponovo počela da sa više koncentracije odrađuje rotacije i pronalazi način da isključi praktično sve osim Slukasa, bio je to kraj utakmice za prvaka Evrope.
Partizan je ponovo uspeo da zaključa reket i natera rivala na ogroman broj šuteva za tri poena što nikada nije dobra stvar čak i kada ste među najboljima u tome. Žalgiris možda jeste ubacivao neočekivano mnogo trojki, ali nije imao igru po dubini i to je moralo u jednom trenutku da stane.
Slična je bila priča i sa Panatinaikosm koji nije uspevao da uspostavi igru preko Lesora koji je bio oteran od obruča. Uspevao je u prvom poluvremenu iz šort rola da razigra saigrače, ali mu je i to oduzeto u nastavku zahvaljujući pre svega maestralnom Tajriku Džonsu koji je kao hobotnica sve zatvarao.
Odbrambena hobotnica je bio i čitav tim, pa je i kada bi Panatinaikos iskreirao mismeč za Lesora kod preuzimanja, sjajno reagovao ostatak tima kroz čvrste faulove ili čak i momente gde Vašington energijom bampuje Lesora dva metra iako je duplo manji u najboljoj odbrani možda i čitave sezone kada je Partizan spektakularno zatvorio sve moguće i nemoguće.
Euforija posle ovakve pobede i serije trijumfa neminovna je, bar kada je javnost u pitanju, ali ne sme da bude opuštanja kada su u pitanju igrači. Znamo da ga neće biti kod Željka Obradovića, a sada sledi na papiru lakši raspored.
Partizan sada ne sme da izgubi fokus nijednog momenta i mora da materijalizuje velike pobede i na papiru manjim mečevima. Sledi gostovanje Albi koja jeste najslabiji tim Evrolige, ali se polako kompletirajuu posle serije povreda i kada im ponudiš dovoljno, ne libe se da ukradu meč što je na svojoj koži osetio i Virtus, a pogotovo Armani. Nakon toga u Beograd dolazi vrlo neugodni Asvel predvođen maestralnim Teom Maledonom i biće to prilika da se niz od šest poraza poništi sa isto toliko pobeda.
Zbog toga ne sme biti opuštanja jer bi sa ta dva trijumfa Partizan itekako mogao da ide u Istanbul da pojuri pobedu protiv ove sezone nepredvidivog i dosta mlakog Efesa, a pogotovo kući protiv Fenerbahčea i Makabija.
Raspored se otvorio da se sezona potpuno okrene naglavačke, ali će morati da se igra na jednako visokom broju obrtaja kao i protiv Panatinaikosa, Olimpijakosa, Crvene zvezde…
Dobra vest je da bi za te izazove svi igrači mogli da budu na raspolaganju, a da je kroz ove žestoke bitke Obradović saznao da može da računa i na Vašingtona, Majka i Koprivicu.
Scena je postavljena, smao treba da se nastavi sa ovom predstavom.
BONUS VIDEO
