0
Taman kada neko pomisli da je Partizan sateran u ćošak i da ovoga puta nema nazad, crno-beli pokažu da su ove sezone i dalje u ozbiljnoj priči za plej-of.
Rupa koju su na početku iskopali i dalje ne dozvoljava da se pobede slave na pravi način i da se borbena gotovost na momenat spusti jer se to na kraju skupo plati kao protiv Asvela, ali razloga za zadovoljstvo itekako ima.
I pored silnih problema sa povredama, bolestima i brojnim problemima koji od početka sezone ne dozvoljavaju Obradoviću da ima kompletan tim na raspolaganju, Partizan je uspeo da ostvari ključnu pobedu protiv Fenerbahčea rezultatom 90:81 i tako mnogo brže nego prošli put zaustavi krvarenje.
PROČITAJTE JOŠ
Partizan je tako presekao seriju od četiri poraza u svim takmičenjima, a dva u Evroligi pa su sa skorom od 8:10 i dalje u priči za doigravanje.
Jedna pobede od mesta u plej-inu, dve od direktnog mesta u plej-ofu svakako je situacija koja drži karte otvorenim, a Partizan ostavlja u borbi za plej-of.
Olakšavajuća okolnost za crno-bele uoči ovog duela svakako je bio i veliki problemi u redovima Fenerbahčea kao i loša forma turske ekipe, ali je pritisak i dalje bio na domaćinu koji nije smeo da dozvoli poraz.
Povratak u rotaciju Frenka Nilikine doneo je veću dubinu na spoljnim pozicijama i to se od samog starta osetilo, a određene minute dao je i Mario Nakić. Ipak, ključevi pobede ležali su na drugoj strani.
Partizan je u četiri poraza koja su prethodila ovom duelu imao problem da održi kontinuitet i intenzitet do kraja utakmice i zbog toga je gubio od Efesa i Zvezde pre svega, ali je sada situacija bila drugačija.
Protivnik sa skraćenom rotacijom na bekovskim pozicijama nije mogao da tu pravi prednost, a uloga Nilikine pre svega u odbrani i kreaciji smanjila je pritisak sa Dvejna Vašingtona i Karlika Džonsa.
Osim toga, doprinela je i da se posle serije dobrih mečeva, slabije izdanje Sterlinga Brauna ne oseti, a Partizan je sa druge strane imao odgovor za igru krila Fenerbahčea Najdžela Hejsa Dejvisa i Bonzija Kolsona zbog sjajnog tandema Ajzea Majk i Aleksej Pokuševski.
Ipak, prvo ime koje treba spomenuti jeste bio Dvejn Vašington. Amerikanac je sa 27 ubačenih poena igrao meč sezone u dresu Partizana, a od kako je shvatio da prvim korakom i prodorom može da pravi veliku prednost, sve više je počeo da napada rivale na taj način.
To je pogotovo u drugom poluvremenu bio ključ da se u napadačkom smislu prelomi utakmica, a o tome kako je igrao možda i najbolje svedoče reči Željka Obradovića koji je rekao da je Vašington u drugom delu držao čas košarke.
Prijala je ta uloga profesora sjajnom beku koji uz sjajnu napadačku igru počinje da razume i zahteve Obradovića i kako da ne srlja i da ga ne vuče lopta.
Mnogo je bilo lakše i Vašingtonu kako se Karlik Džons vratio na nivo na koji je navikao navijače Partizana. Sudanski puž kako su ga prozvali zbog stila igre koji deluje usporeno, odlično je otvorio meč, pogađao svaki put kada je bilo potrebno i bio onaj komandant na terenu koji diriguje igrom čak i kada nije u prvom planu. Manipulisanje odbranom protivnika, iznuđivanjem preuzimanja i teranjem na prilagođavanje bio je veliki problem za odbranu Fenerbahčea.
Iz njegove igre kao i iz saradnje sa Vašingtonom i Nilikinom ponovo je profitirao Tajrik Džons.
Sada već sjajno izgleda pikenrol igra sa gotovo svim bekovima, a ako ne proše inicijalna akcija, Džons odmah postavlja sledeći blok i čeka priliku da nakon rola otkine obruč zakucavanjem
Ako je Vašington bio glavni heroj a „lažna braća“ Džouns sada uveliko dežurni krivci, onda su junaci iz senke svakako bili Aleksej Pokuševski i Ajzea Majk.
Majk je uspeo da veže i drugi sjajan meč nakon odlične utakmice protiv Crvene zvezde. Skok sa njim na terenu izgleda neuporedivo bolje, a da bi na terenu ostao mora da radi i druge stvari. Tako je u ovom duelu radio pre svega sjajnom odbranom na Najdželu Hejsu Dejvisu, a bio je važan šraf u ključnim trenucima meča.
Kada je Makabi propustio napad za izjednačenje u velikom naletu trećoj četvrtini, Majk je pogodio trojku, a pre toga je imao i sjajnu ukradenu loptu. Meč je završio sa devet poena i sedam skokova, dve asistencije i tri ukradene lopte. Na terenu je izgledao kao ratnik u misiji koji ni najobičniju loptu ne želi da prepusti rivalu. Ta energija je oduzela ritam najboljem igraču protivnika, što je teralo Fenerbahče da traži mnogo alternativnih rešenja.
Ključnu ulogu imao je i Aleksej Pokuševski. Još uvek se traži u napadačkom smislu potencijalni reprezentativac Srbije, ali je defanzivno postao gotovo elitan. Partizan je u prvoj deonici dozvolio Feneru da se potpuno razmaše, a onda je Pokuševski ušao za Tajrikom Džonsom na parket i odmah promenio tok meča. Njegova blokada kada je u kontranapadu sačekao rival na polaganju pokazala je svu igračku inteligenciju, a u više navrata je bio sjajan u rotacijama.
Zbog toga je postao i Partizanov bananamen jer je četvrti u čitavoj Evroligi po broju banana po meču i ako i napadački pronađe ritam, a imao je povremen bljeskove, Partizan bi u nastavku sezone mogao da postane još nezgodniji za svakog protivnika.
I ostali koji su dobili minute dali su određeni doprinos. Dejvis je počeo da pokazuje znakove života i imao je solidne minute na otvaranju pre svega pa su Željkovi „osvetnici“ uspeli da na ostvare pobedu koja ekipu drži u životu.
Nakon važne pobede protiv Fenerbahčea imperativ i dalje visi nad glavom. U preostalih 16 utakmica, Partizan će još sedma puta biti domaćin, a već u narednom kolu dočekuje neugodni Makabi protiv kojeg pobeda ostaje imperativ kao i u ovom meču.
Partizan bi mogao da bude jači i za Ifea Lundberga, ali o ostaje da se vidi i u zavisnosti od procene rizika. Pobeda bi ekipu Željka Obradovića ostavila u trci, a važna je i pred seriju gostovanja koje sledi.
Partizan nakon toga gostuje prvaku Evrope Panatinaikosu i to će već biti izazov na mnogo višem nivou. Iko Atinjani neće imati jednog od dva glavna igrača Matijasa Lesora, Venjen Gebrijel je odmah po dolasku pokazao da bi mogao da bude veliki faktor i da bi mogao da nadoknadi deo produkcije sjajnog Francuza.
Odmah posle toga sledi i duplo kolo i teška gostovanja Asvelu i Armaniju. Doduše, i jedan i druga ekipa nisu bauk niti nepobedive na domaćem terenu, Partizan bi morao bar jednu pobedu da donese s apomenuta tri gostovanja.
Sve ispod toga bi značajno udaljilo od borbe za titulu, a preko toga bi bilo veliki zamajac.
Ovakav Partizan itekako ima šta da ponudi, a ključ će biti u koncentraciji i maksimalnim fokusom tokom celog meča.
BONUS VIDEO
