"Ha ha ha, novinar kažeš, pa prošao ti je Medvedev ovde pre pola sata". Kada su mi to rekli carinici u Australiji, nisam bio siguran da li žele da se šegače ili je to zaista istina.
Sve mi je postalo jasno samo 20 minuta kasnije. Ipak, uvod u priču je celovečernja nervoza jer mi je let iz Melburna otkazan, pa sada da bih išao na zapad kući, moram da letim na istok u Sidnej i da odatle čekam još jedan let. Malo je reći da sam poludeo od besa, ali se ispostavilo kao u onoj narodnoj „nikad ne znaš zašto je to dobro„.
PROČITAJTE JOŠ
Veče nakon velikog finala Australijan opena u kom je Rafael Nadal savladao Danila Medvedeva ostao sam u medija centru do pola 4 ujutru. Dok se završio meč, svečanost, a onda i obraćanje javnosti, pa je bilo vreme da se krene.
To veče je veliki utisak na mene ostavila priča Medvedeva o dečaku koji je izgubio san. Razočaran je veliki šampion kako se ponašaju prema njemu, a još nije uspeo da nabaci onu debelu kožu Novaka Đokovića koji se 15 godina nosi sa tim.
Dečak koji je izgubio san, tu priču sam posle čitao u transkriptu, slušao i dva puta na Jutjubu. Jednostavno, takve stvari se obično ne dešavaju, a takva razočaranost se retko kada i vidi. Medvedev je odlučio da pošalje jasnu poruku svima i barem je jedno srce ganuo, mada je to svakako bilo usmereno ka navijačima iz bogatijih, zapadnih zemalja.
I onda ubrzavamo napred otprilike 15 sati. U redu za hranu stoji jedan visoki mladić, u menta zelenom duksu (rekoh da sam naučio nijanse), nosi masku, kapuljaču i strogo gleda ispred sebe. Ipak, odale su ga oči.
Stao sam do njega kao u filmovima, rame uz rame i samo ga pitao: „Da li je u redu da tražim autogram ili će nastati opšta pometnja?“
Prvo je rekao bolje da se sklonimo desno, a onda shvatio ono što je mene posebno začudilo. Ma, niko ga nije prepoznao, nije tu bilo previše ljudi, možda 50 njih, ali dobar deo je doleteo iz Melburna. Neki su i pričali o njemu u avionu, a sada ga nisu prepoznali. Veliki šampion je stajao kao samo još jedan od onih koji žele da nešto pojedu pre puta.
Kaže mi onda: „Ma, može i ovde, imaš li olovku ili nešto?“ Vadim spremno loptice i marker (nakon što sam sve bacio na pod da to izvadim), iste one kojima sam napravio skandal samo dva dana ranije, ali je to druga priča.
Potpiše ruski grend slem šampion, a ja mu kažem otprilike: „Nadam se da nisi stvarno ostao bez sna, Srbija je uz tebe, hvala ti za reči o Novaku“.
I na to on kaže: „Znam da je Srbija uz mene“.
Naravno, nije želeo da priča nešto više, na to se samo nasmejao, a onda i klimnuo glavom kada je shvatio da ga potpuno razumem.
Ovo je meni ravno onoj fotografiji kada Adrijano, Kristijan Vijeri i Siniša Mihajlović jedu pljeskavicu u Beogradu.
this has to be one of the greatest pictures on the internet. mihajlovic, vieri and adriano eating out local burgers in a small street food shop in belgrade years ago pic.twitter.com/OyynBHt9ds
— Faith No Moreno (@faithnomoreno) September 15, 2020
I eto, kolege, imaćete uskoro na polici lopticu sa potpisom drugog igrača sveta, grend slem šampiona. Potpis dečaka koji valjda nije zaista prestao da sanja.
Verujem i da Danil neće zameriti na ovoj epizodi kao sav normalan svet. Jednostavno, treba ponekad videti da su velikani sporta samo ljudi, da rade sasvim obične stvari.
BONUS VIDEO Najbolji detalji sa finala Nadal – Medvedev
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare