Prvi put sam prisustvao pisanju teniske istorije. Legenda je podigla 21. trofej na Grend slemu, ali to nije bio onaj kog je želela da vidi čitava Srbija. U finalu Rafaela Nadala i Danila Medvedeva, koje je trajalo pet sati i 24 minuta, nisam bio jedini iz Srbije koji je video kako Španac uspeva da preokrene i dođe do trofeja sa 2:6, 6:7(5), 6:4, 6:4, 7:5.
Čulo se sigurno vrlo dobro i u prenosu ko je bio miljenik navijača. Jednostavno svako ko je platio kartu želeo je da ima sjajnu priču kako je gledao Nadala kako podiže istorijsku, 21. titulu na Grend slemu.
PROČITAJTE JOŠ
Od početka susreta sam mogao da vidim navijače koji ne mogu da dođu sebi jer je Rus blistao na terenu. Koliko je lica bilo na dlanovima koje prekriva španska zastava.
Medvedev je dominirao, a Nadal izgledao kao da ne može da dođe do daha.
A onda nekoliko presudnih poena i sve se odjednom okrenulo.
Shvatio je Nadal šta bi trebalo da uradi. Kada je jednu loptu izbacio u aut, Karlos Moja, trener Španca, počeo je da maše rukama i da mu pokazuje – „to je to, nastavi to da radiš“. Prestao je sa mimikom kada je shvatio da se odjednom našao u fokusu kamere.
Kako se samo nervirao boks Španca, preživljavali su svaki poen kao da je poslednji, kao da je pitanje života i smrti.
Većina navijača je pomahnitalo skakala na svaki trenutak kada bi Španac izveo dobar potez, dok nije prezala ni da Medvedeva počasti zvižducima.
A da, bio sam i deo meksičkih talasa. Doduše ovog puta samo kao snimatelj, ali je svakako nešto potpuno drugačije.
U jednom trenutku sam video komešanje mase, a u sledećem neku osobu kako preskače ogradu i pada na teren. Bukvalno je to bio delić sekunde, pa sam samo video belo platno u rukama, crnu tačku koja je preskočila ogradu kao u stripovima.
Usledila je instant panika, odjednom su iz tunela dotrčali mnogi pripadnici obezbeđenja i bukvalno skočili na tu osobu. Već pet sekundi kasnije su je odvukli u tunel kao da je vreća krompira.
Od tog momenta se obezbeđenje podiže na maksimalnu budnost. U svakoj pauzi je barem šest momaka na terenu, leđima okrenutim igračima, gledajući u publiku. Kada smo već kod leđa, iza mene je i jedan navijač izbačen nakon što je opsovao drugog koji je pravio buku. Prava mala ironija, ali pola tribine se okrenulo, pa je počinitelj odmah prepoznat.
Nadal je po prvi put u istoriji prvi na listi po broju grend slem trofeja, a nakon maratonskog meča nije mogao da stoji na nogama.
Kreg Tajli, direktor Australijan opena, odlučio je da mu donese stolicu, a i Medvedev se mogao videti u prenosu kako gleda gde je sad nestao Nadal.
Rafa na kraju nije imao snagu ni za počasni krug, barem se tako činilo dok nije otišao u svlačionicu.
U trenutku kada je Medvedev već osvojio dva seta i kada je u trećem vodio sa 3:2 i imao tri brejk lopte, video sam da svi užurbano pripremaju izveštaje. Samo sat vremena kasnije se spremao i plan B, a onda i defintivno pripremala fotografija Nadala za „noseću“.
Medvedev je prošao najgore, a na kraju je podsetio na čuveni „mim“ iz serije „Narkos“. Sedeo je na stolici, čekajući proglašenje pobednika, a izgledao je baš kao glumac koji tumači lik Pabla Eskobara.
Ostavljen i zaboravljen, najusamljeniji čovek u areni koja je ispunjena do poslednjeg mesta.
Ovo je ujedno i moje poslednje javljanje iz Melburna, verujem da ste uživali koliko i ja.
Nadam se da čitamo već krajem maja kada nas u Parizu očekuje spektakl sa nadamo se svim glavnim glumcima.
Do tada, uzdravlje!
BONUS VIDEO Sudija prekinuo meksičke talase: Čekaju vas igrači
Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Twitter, Instagram
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare