0
Mogao bih sebe da ocenim kao relativno skromnog čoveka, sa nekim realnim željama i nekim snovima, ali čoveka koji obično na putovanja ide sa jasnim ciljem.
Prošle godine sam vam prenosio utiske sa prvog grend slema koji sam radio na licu mesta, a ove godine je sve potpuno drugačije. Prošle godine sam bio jedini izaslanik sedme (teško bih rekao sile jer se i cimer posprdno nasmejao kada sam ga pitao) sa Balkana koji je to radio na licu mesta.
PROČITAJTE JOŠ
Ove godine je nas 11 iz Srbije. Malo li je? Prošle godine je bilo 80 novinara sveukupno na kompleksu jer niko nije bio spreman na kompromis dolaska u Melburn pod uslovom da sve vreme nosi masku. Dakle, stekli ste otprilike sliku pre i posle (kao kod naših estradnih zvezdi) kako je Australijan open prosto procvetao. Mislim da je taj odnos 1 prema 10 otprilike jednak i broju ljudi koji se nalazi u medijskom centru, ali i na samom kompleksu. Sada sam gledao pune stadione od prvog susreta, prošle godine sam to video sam na finalu.
Nakon ove kratke retrospektive vratimo se na dva cilja. Ovog puta je onaj u domenu realnih bio – kengurovina. Kao ljudski rod smo jeli sve i svašta, ali verovatno samo ovde mogu da probam meso od kengura. Koga kod da sam pitao gde bi to mogao da jedem pravi Australijanac bi mi kao iz topa odgovorio „Kod mene kući he-he“, dok bi me svi ostali gledali sa prezirom.
Ne znam otkud to da je Srbima u redu da se jede prase, kralj životinja, ali su gadljivi na hranu od kengura? Jeli su ajkule, krokodile, životinje čije ime ne znaju, ali su gadljivi na kengura. Kengura ima oko 140 miliona, po nekim nezvaničnim informacijama. Dakle, ako se sećate onog tvita, da sada Severna Makedonija zarati sa kengurima morao bi svako da ubije po 70.
Nije kao da sam pomenuo da bih želeo da jedem koalu, iako je onda druga na listi želja. Koali bih voleo da vidim uživo, iako čini mi se, neće da me zagrli kao što je grlila ove novinare ranije. Ne zato što smo mi sada gori (što potencijalno i jesmo), nego zato što su sada iza rešetaka. Ovde zapravo koale brane od ljudi, a ne obratno. Koala ta personifikacija dangube koja po celi dan žvaće eukaliptus je morala da bude zaštićena od ljudi. Prošli put kada je nisu pazili 50 odsto populacije je spaljeno u požaru. To je ujedno i razlog zašto prošle godine nisam mogao da vidim ovu retku zverku.
Kad smo u ovom zoološkom fazonu video sam i pingvina kako pliva. Prvi put jer su oni beogradski odlučili da štrajkuju kada bih god bio pored njih. Doduše tužno je bilo gledati zatvorene životinje u staništima koja se jedva održavaju, zapravo je jedno krilo zgrade zatvoreno, sa opleplenjim trakama i prašnjavim prozorima da je malo falilo da uopšte ne uđem da pogledam morski svet (pogledajte i sami u snimku na početku teksta).
Tako mi je prošlo jutro, nakon raznoraznih mečeva usledilo je nepotrebno gužvanje za par izjava kako bi se napravio privid rada. Nije bilo moguće odraditi pravi posao, već su poređali u sat vremena na po 15 minuta po dve legende da im postavimo poneko pitanje. Bob i Majk Brajan su i tu bili nerazdvojni, kao da imaju pravo da govore samo kao jedan entitet, kao da su „Bad Copy“. Tu je već palicu preuzeo kolega Andrej Bučko, rodom iz Slovačke, koji je lako odlučio sa kim će razgovarati „Kome je od vas dvojice žena Slovakinja?“. Majk diže ruku, „Dođi ovamo“. Kreće priča, a onda ubrzo saznajemo da Amerikanac zna šta je šljovivica, da obožava slaninu i da će mu deca igrati za Slovačku…
I tu se završava tura opšte histerije, sledi lagano zatišje pred buru. Novak naravno zakazuje trening na jednom mestu, a onda se pojavljuje na drugom. Diverzija ni ovog puta nije uspela jer su stigli i navijači i novinari. Ipak, Novak je odradio na miru trening i uverio nas je da je sve u redu.
Uverio je i ljude na tribinama. Tako je sredinom trećeg seta došao onaj trenutak kada želite da saznate više o čoveku koji vam toliko kinji sunarodnika da i vama postaje neprijatno. Gotovo da su se Demona iz Sidneja odrekli kada su videlli da je protiv ovakvog Novaka uspeo da osvoji pet gemova.
I onda vidim bakicu ispred sebe koja vadi telefon. Koristi ga nespretno, verovatno podjednako loše kao što bih ja koristio peglu na ugalj ili što bih loše nameštao antenu jer sam zarđao.
Ipak, uz malo neprestane podrške Gugla uspeva da ukuca Đoković (nije baš Dzokovic, ali „Gugl“ to pegla). I otvara onu stranicu „Vikipedije“ (ne bih vam o ovome pričao da nije tako glasno i napadno to pokazivala drugarici da sam i sam naučio) i šta joj upada u oči.
93 trofeja? 373 nedelje na vrhu? 21 grend slem titula? Supruga Jelena? Porodica? Ma ne… Na njenoj listi favorita je daleko na prvom smestu novac, pokazuje to drugarici, a onda odmahuje rukom dok glava prati isti ritam. Ne može da veruje da on ima toliko novca.
Novak je i zbog toga najguglaniji sportista prošle godine. Upravo zbog toga što uspeva da natera jednu bakicu od 60 i više godina da proveri ko je on zapravo.
BONUS VIDEO „Još samo jedan, molim te, Bože“ viče Novakov rival, Đokovićeva reakcija i publika u transu
