Živo me interesuje gde predsednica Evropske komisije gospođa Ursula fon der Lajen ( grešna mi duša, umalo ne napisah Lajer) lageruje bukete cveća koje joj iz oktobra u oktobar uručuje predsednik Srbije. Možda od njih pravi ikebanu kao što isto to EU, sa njom na čelu, pravi od Srbije uz pomoć ovog uručivača cveća izvežbanog da trikovima cirkuskog artiste žonglira na tankoj žici, pa nam jedan dan izgleda da samo što nismo postali članica BRIKS, drugog da svim silama hrlimo u Evropu, trećeg da smo vaskrsli Titovu politiku nesvrstavanja. Sve pod nenapisanim ali jedino važećim i bitnim kredom: „Samo da ostanem na vlasti“.
Za premijera Poljske, koji je bio Ursulina prethodnica, pitam se, pak, da li je možda boravak u Srbiji iskoristio da mu ovdašnji oftamolozi snime očno dno, jer, po sopstvenim rečima, „kad god dođe u Beograd širi oči od oduševljenja“. Tako raširenih zenica blagoizvoleo je izreći salve pohvala Vučiću „od srca mu čestitajući za sve što je postigao i koliko je srca i truda uložio“. Bilo je prosto dirljivo gledati srpskog serdara i poljskog vojvodu kako se tapšu po ramenima, razmenjujući hvalospeve, šireći optimizam i dobre vibracije.
A onda je stigla i gospođa Ursula i „omamljena“ cvećem i poljupcima dobrodošlice saopštila kako smo na evropskom putu i da nam prilično dobro ide, da je Srbija jedna od najnaprednijih zemalja u procesu pristupanja, da smo napredovali u reformama i sve u tom stilu, a onda je isprazne frazetine začinila konstatacijama za koje sam, na prvo slušanje, pomislio da nešto nisam dobro razumeo i da pogrešno čujem. Ispostavilo se da jesam dobro razumeo, ali da je ono što sam čuo bilo itekako pogrešno.
Elem, gospođa predsednica Evropske komisije kaže, pazi sad: „Posvetili ste se sprovođenju reformi, posebno u oblasti vladavine prava i demokratije. Pokazali ste da dela prate vaše reči…“ Znači, prema njenim rečima, građani Srbije žive u teškoj zabludi da ovde jedan autokratski režim valjkom gazi i prava i slobode i demokratiju; da se targetiraju i po zatvorima drže slobodnomisleći ljudi i da tajna služba okolo savatava seljake i urednike portala; da se bezočno kradu i nameštaju izbori; da se budžetska sredstva kašikama bagera prelivaju u privatne džepove partijskih tajkuna; da je nasilje postalo opus moderandi režima; da se proganjaju objektivni mediji a da opskurni režimski tabloidi uništavaju živote ljudima koji drugačije misle; da naprednjački gradonačelnik Šapić nije neki dan organizovao javno suđenje nepoćudnim novinarima…
Pa, hvala gospođo Fon der Lajen, što ste nam otvorili oči pa sad na sve ovo možemo gledati onim razrogačenim pogledom Donalda Tuska, sve udarajući se šapicama u grudi od sreće što živimo u jednoj takvoj demokratskoj, uređenoj i prosperitetnoj državi. Samo da priupitam da li su to i institucije Evropske unije, uključujući i vašu Evropsku komisiju, sve ove godine takođe bile u zabludi kada su baš na svemu ovome zamerale vlastima u Srbiji i što im ranije ne sipaste kapi ove istine u oči pa da se i njima rašire zenice i da nas vide u tom lepom svetlu i umesto kritika, upućuju hvalospeve.
Da priupitam i čime smo to platili, ili ćemo tek platiti, ovaj krizni „pi ar“ Aleksandru Vučiću? Da se odgovor ne krije u još jednoj „pohvali“ koja vam se omakla, iako vaš domaćin reče da o tome niste ni pričali, nego ćete o litijumu proćakulati na večeri uz meze i vino. ( A Kosovom vas , divan i predusretljiv, kako reče nije ni hteo da zamara.)
„Želim da vam čestitam na vašoj akciji da ste omogućili Srbiji da postane lider u oblasti električnih vozila što je industrija sutrašnjice i mi smo tu da vas podržimo na svakom koraku…“
Eto, ni to čudo nismo znali, da smo postali lider u oblasti električnih vozila. A zna li neko je li proizvedena bar jedna mučena električna „panda“ u Kragujevcu da je iznajmljujemo za svadbe i promovišemo ovo liderstvo?
I šta ono još reče šefica „evropske vlade?
„…Kada govorimo o projektu o kritičnim sirovinama možete biti sigurni da ćemo poštovati i očuvati vašu divnu prirodu…“
Pa, divno, ohrabrujuće, tap-tap, sad nam je pao kamen, ovaj, litijum sa srca, sreća, sreća, radost, radost.
A u tom grmu, dakle, leži zec. E, pa, gospođo Fon der Lajen, ako bude pameti i snage u ovom narodu, gledaćemo da taj grm i ostalo zelenilo mi sami sačuvamo upravo od vaših garancija i brige, a vi uzmite zeca pa ga, zajedno sa Vučićem, izvlačite iz šešira u nekom drugom cirkusu.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare